―ИҚтисодиёт‖ факультети


Республикада суғоришнинг замонавий усулларини жорий этишнинг



Download 6,58 Mb.
Pdf ko'rish
bet231/312
Sana22.02.2022
Hajmi6,58 Mb.
#101957
1   ...   227   228   229   230   231   232   233   234   ...   312
Bog'liq
Тўплам-конференция-Sayt-10.01.2019

Республикада суғоришнинг замонавий усулларини жорий этишнинг 
прогноз кўрсаткичлари, гектарда 
 
Суғоришнинг жорий 
этиладиган муқобил 
усуллари 
Жами 
2013-2017 
йиллар 
шу жумладан: 
2013 
йил 
2014 
йил 
2015 
йил 
2016 
йил 
2017 
йил 
Боғлар, узумзорлар, 
сабзавот ва полиз 
етиштиришда томчилатиб 
суғориш технологияси 
25 000 
3 500 
5 000 
5 300 
5 500 
5 700 
Пахтани кўчма эгилувчан 
қувурлар орқали суғориш 
технологияси 
34 000 
500 
6 500 
7 000 
10 000 10 000 
Пахтани пленка қопланган 
эгат орқали суғориш 
технологияси 
45 600 
600 
8 000 
10 000 
12 000 15 000 
Жами 
104 600 
4 600 
19 500 
22 300 
27 500 30 700 
Манба: Ўзбекистон Республикаси сув хўжалиги валирлиги маълумотлари 
Ўзбекистон Республикасининг ―2013-2017 йиллар даврида суғориладиган 
ерларнинг мелиоратив ҳолатини яхшилаш ва сув ресурсларидан оқилона фойдаланиш 
Давлат дастури‖га мувофиқ 2013-2017 йилларда жами 104 600 гектар майдонда 
суғоришнинг замонавий усулларини жорий этиш кўзда тутилган. 
2011–2013 йилларда замонавий агротехнологиялар асосида жами 8,5 минг гектар 
пакана ва ярим пакана интенсив мевали боғлар яратилган бўлса, фақат 2013 йилда, 
республикамиз бўйича 4,9 минг гектар янги боғлар ва 4,8 минг гектар янги токзорлар 
ва 3,3 минг гектар пакана ва ярим пакана (интенсив) мевали боғлар барпо этилди. 


389 
Бу тадбирларда интенсив мевали боғларни кўпайтириш, тез ҳосилга кирувчи 
пакана ва ярим пакана пайвандтагларга уланган мевали дарахтлар кўчатлари 
экилишига алоҳида эътибор берилди. Бу тоифадаги боғларни барпо этилишининг 
афзаллиги шундаки, бу мевали дарахтлар иккинчи йилдан ҳосилга киради, 4–5 йилда 
тўлиқ ҳосилга киради ва ҳар бир гектардан ўртача 50–60 тоннагача ҳосил олиш 
мумкин. 
Қишлоқ 
хўжалиги 
маҳсулотларини 
етиштиришда 
ресурс 
тежовчи 
агротехнологиялардан фойдаланишнинг назарий-амалий асосларини ва иқтисодий 
самарадорлик кўрсаткичларини ўрганишда илмий асосланган хулосалар шакиланди: 
Деҳқончилик қилиш учун ресурслар чекланганлиги сабабли, экинларни 
парваришлашдан то етиштириб олгунга қадар сарфланаѐтган моддий ва пул 
маблағларини тежаш учун ресурстежовчи технологияларни амалиѐтга жорий 
қилишнинг бошқарув механизмни ислоҳ қилиш учун ислоҳатлар олиб бориш зарур. 
Қишлоқ хўжалик экинларини парваришлашда янги технологияларни жорий 
этиш ва унинг иқтисодий самарадорлигини баҳоловчи кўрсаткичларини аниқлаб, 
тежалган ресурс ҳисобига олинган натижаларни иқтисодий баҳолаш тизимини
яратиш зарур. 
Тупроққа минимал ишлов бериш ва бир ўтишда ерни юмшатиш, зичлаш, буғдой 
экиш ҳамда буғдой экилган қаторчалар тупроғини зичлаш каби жараѐнларнинг 
бажарилиши ҳисобига агрегатларнинг дала бўйлаб ўтишлар сони 4 мартага камаяди, 
катта тезликда ишлайдиган комбинациялашган машиналарни қўллаш ҳисобига 
ѐнилғи сарфи ўрта ҳисобда 2,4 мартага камаяди (амалдаги технологияда 91,2 л/га, 
ресурстежамкор технологияда 38,0 л/га). 
Очиқ майдонларда ғаллани экишга тайѐрлаш ва ғалла экиш жараѐнларини 
амалга ошириш учун қилинган сарф-харажатлар ресурстежамкор технология бўйича 
639560 сўм/га ни, анъанавий технология бўйича 998590 сўм/гани ѐки сарф-
харажатлар 1,56 мартага камаяди. Комбинациялашган машиналарнинг қўлланилиши 
ҳисобига, меҳнат сарфи анъанавий технологияга (3,94 киши соат/га) нисбатан 5,1 
мартага камаяди. 
З.Т.Сиддиқов – доц., ТДАУ
Т. И. Жўраев – доц., ТДАУ 
Ф. Полвонов – магистрант, ТДАУ  

Download 6,58 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   227   228   229   230   231   232   233   234   ...   312




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish