Ишлаб чиқаришни бошқариш тизимига дмкнинг интеграцияси



Download 251,12 Kb.
bet12/13
Sana11.04.2022
Hajmi251,12 Kb.
#542364
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   13
Bog'liq
AMV shpora

createChar() функцияси
createChar () функцияси LCD-да фойдаланиш учун махсус белгини (глиф) яратади. Саккизта 5Х8 пикселгача бўлган белгилар яратиш мумкин (0 дан 7 гача рақамланган). Ҳар бир махсус белгининг яратилиши саккиз байтли массив билан белгиланади - ҳар бир сатр учун битта байт. Ҳар бир байтнинг камида бешта бити ушбу қатордаги пикселларни аниқлайди. Мослаштирилган белгини экранга чоп этиш учун параметр сифатида белги рақами билан write () функциясидан фойдаланилади.
createChar() функциясининг синтаксиси:
lcd.createChar(num, data)
Параметрлари:

  • lcd — LiquidCrystal туридаги ўзгарувчи;

  • num — яратилаётган символ раыами (0 дан 7 гача);

  • data — белги нуыталари массиви.

МП нинг интерфеслари:
Микропроцессорли бошқариш системаларида қўлланадиган интер-фейслар 2 та грухга бўлинади:
-параллель принципда ишловчи интерфейслар;
-кетма-кет принципда ишловчи интерфейслар.
Интерфейс катта интеграл схемалари билан микропроцессор блоки орасида ахборот параллель кодда алмашилади, интерфейслар ва ташқи қурилмалар орасида эса интерфейс ишлаш принципининг турига қараб параллель ёки кетма-кет кодда ахборот алмашилади.
Параллель интерфейс ишлаш принципи билан танишишни К580ВВ55 катта интеграл схемаси мисолида кўрамиз:
КР580ВВ55 микросхемасининг кириш/чиқиш сигналлари


  • Бу параллель интерфейсни 3 хил иш режимидан бирига программалаштириш мумкин:

  • “0” чи режим – барча каналлар бир-бирига боғлик бўлмаган холда қабул қилишга ёки узатишга ишлаши мумкин.

  • “1” чи режим – А ва В каналлари қабул қилишга ёки узатишга ишлайди, С(4-7) А канали учун бошқариш сигналлари сифатида, С(0-3) В канали учун бошқариш сигналлари сифатида ишлатилади.

  • “2” чи режим – А ва В каналлари маълумотларни икки ёқлама йўналишда узатиш учун ишлатилади, С каналининг вазифси “1” чи режимдаги билан бир хил.



Download 251,12 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   13




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish