Ишлаб чиқариш харажатлари ва маҳсулот



Download 280 Kb.
bet15/24
Sana09.07.2022
Hajmi280 Kb.
#759424
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   24
Bog'liq
1406010304 57378

Асосий норматив – узоқ муддатда ишлатиш учун ўрнатилган норматив бўлиб, бу асосида жорий нормативлар ишлаб чиқиш мумкиндир.
Идеал норматив – бу ускуналарни туриб қолишини, йўқотишлар, оддий зарарларни компенсациясиз қулай шароитларда эришиш мумкин бўлган норматив. У яна потенциал норматив ҳам дейилади.
Эришиладиган норматив – бу шундай нормативки , агар ишнинг норматив бирлиги самарали бажарилса, ускуна ва материаллар керакли жойида ишлатилса, унга эришиш мумкин.
Жорий норматив – бу ва қисқа вақт даврида фойдаланиш учун ўрнатилган ва жорий шароитга алоқаси бўлган нормативдир.
Харажатларнинг норматив кўрсаткичларидан фойдаланиб норматив таннарх карточкаси тузилади ва маҳсулот борлигининг норматив таннархи ҳақида маълумотларга эга бўлади.
Харажатларни таҳлил қилишда маҳсулот таннархининг норматив кўрсаткичлари ҳақиқий харажатлар билан солиштириш учун асос бўлиб ҳисобланади ва улар ёрдамида йўл қўйилган фарқлари ва уларнинг келиб чиқиш сабаблари аниқланади.
Ҳақиқий харажатлар фарқи уларнинг турлари, маҳсулот бирлиги ва харажатлар умумий суммасининг четланишини аниқланиши бўйича ҳисобга олиб борилади.
Таннархнинг норматив калькуляцияси бўйича харажатлар таҳлили қуйидаги кўрсаткичлар асосида амалга оширилади: норма-соат, ишлаб чиқарш ҳажми коэффициенти, ишлаб чиқариш қувватидан фойдаланиш коэффициенти, ишлаб чиқариш қуввати самарадорлиги (унумдорлиги) коэффициенти.
Норма-соат – бу норматив унумдорлиги билан бир соатда бажарилиши керак бўлган иш ҳажми, масалан, бир соатда маҳсулот ишлаб чиқарш 20 та маҳсулотни ташкил қилса, унда 100 дона маҳсулотни ишлаб чиқариш нормативи бўйича 5 соат бўлиши керак ва уларни ишлаб чиқариш учун сарфланган ҳақиқий вақтдан қатъий назар шу 5 соатнинг норматив қиймати бўйича баҳоланади.
Ишлаб чиқариш ҳажми коэффициенти (Ки/ч.ҳ) ишлаб чиқаришни ҳақиқий ҳажмини (норма-соатда ўрганган) режада кўрсатилганлиги нисбати орқали аниқланади ва фоизларда ифодаланилади:

И/Ч.Ҳхақ.100


Ки/ч.ҳ = ---------------------
И/Ч.Ҳрежа


Бу ерда: И/Ч.Ҳ хақ - маҳсулот ишлаб чиқаришга ҳақиқатда сарфланган вақт;
И/Ч.Ҳ режа-вақт сарфининг режавий ҳажми.



Download 280 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   24




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish