«iqtisod-moliya»


калон  (ер солиги) ва  цопчур



Download 7,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet31/132
Sana13.03.2022
Hajmi7,14 Mb.
#492366
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   132
Bog'liq
O\'zbekistonda soliqlar tarixi (N.Oblomurodov, F.Tolipov)

калон 
(ер солиги) ва 
цопчур 
(чорвадорлар ва 
кучманчи халклардан олинган солик). Биринчи солик хосилнинг 10 
фоизи, иккинчиси подадаги туёклар сонининг 1 фоизи микдорида 
тулов сифатида ундириш кузда тутилади. Чингизхон ва унинг 
авлодларини 
улпон 
ва 
буйсундирилган 
мамлакатлардан 
соликларнинг мунтазам келиб туриши куирок кизиктирар эди. Улар 
купрок кишлок хужалик махсулотлари, хунармандчилик буюмлари 
ва накд пулни узлуксиз олиб туришлари лозим булган.
Марказий Осиёнинг босиб олинган вилоятларини бошкаришда 
мугуллар мусулмон савдогарларни жалб эта бошлаганлар. Уз
36
www.ziyouz.com kutubxonasi


даврида Мовароуннах,рда соликларни йигиш йирик савдогар 
Махмуд Ялавочга топширилади. У дастлаб соликларни ижара йули 
билан ундира бошлайди. У солик ундиришда энг вахдний 
усуллардан хдм кайтмаган. Хусусан ахоли биринчи талаб билан 
солик гуламаса, жисмоний чора-тадбирлар курилган, хатто улар­
нинг болалари х,ам солик хисобига тортиб олинган.
Бу ишда савдогарлар ва рухонийлар, амалдорлар якиндан 
ёрдам берганликлари учун уларга 
пайза
лар бериб, уларни зарур 
нарсалар билан таъминлаш солик туловчилар зиммасига тушган. 
Бундай шароитда улкада мугулларнинг солик тизимига карши 
йирик халк кузголонлари булиб утади. Ана шундай кузголон- 
лардан бири 1238 йилда Махмуд Торобий бошчилигида кузголон 
эди. Кузголончилар дастлаб жиддий муваффакият козонадилар. 
Кармана шахри теварагида 10 мингга якин мугул сипохларини 
кириб ташлайдилар. Бу зарбага жавобан Хужанддан етиб келган 
Махмуд Ялавоч кузголонни аёвсиз бостириб, кузголончилардан 20 
минг кишини кириб ташлаш асосида халк кузголонига жиддий 
зарба беради. Кузголон бостирилди, лекин у махаллий 
хукм-
дорларни уз молия сиёсатини кайта куриб чикишга мажбур этди.
Лекин кузголон халк оммасининг келгинди боскинчилар 
зулмидан сабр косаси тулиб - тошиб, биргаликда харакат килиб, 
мустакиллик йулида муваффакиятларга эришиш мумкинлигини 
курсагди. Мазкур кузголондан сунг мугул хони Мангухон (1257- 
1259) чикарган ёрликка асосан, белгиланган тартибдаги солик 
туридан ташкари ахолидан озик-овкат, ем-хашак олинмаслиги, 
солик 
тулашда 
жисмоний 
куч 
ишлагилмаслиги 
ва 
бошка 
енгилликлар кузда тутилган эди. XIV асрнинг биринчи ярмига 
келиб мугул хонлари уРтасиДаги узаро зиддиятлар, феодал 
таркоклик 
окибатида 
мугуллар Мовароуннахрдаги махаллий 
хокимликларни ва махаллий ахдпини бошкаришни уддасидан чика 
олмай 
ко лад и л ар. 
Солик масаласидаги 
карама-каршиликлар, 
айникса, кучайиб кетади.
Айникса, дехкон ва хунармандларнинг ахволи йил сайин 
ёмонлашиб борди. Чунки ер солигини тулашдан ташкари, 
дехконлар турли мажбуриятлар ва хизматларни бажаришга мажбур 
килинар эди. Хунармандлар айникса, куролсозларни хам натура 
мажбуриятини 
у г а ш
тартибида ишлашга мажбур этилар эди. 
Мангухон зуравонлик ва суиистеъмол килиш тизими мугулларга
37
www.ziyouz.com kutubxonasi


карши харакатни кучайгирганини тушунар, шу сабабли у буйсун- 
дирилган халклар учун соликларни юмшатишни таклиф килди.
Салтанатнинг 
бутун 
ахолиси 
(утрок 
ва 
кучманчи) 
даромадлари ва бойлигига мутаносиб равишда солик ва улпонлар 
тулаши керак эди. Солик хар йили ундирилиши шарт булган. Бой 
киши бир йилда 10 динор, камбагал тоифа эса 1 динор тулаши шарт 
булган. Чорва солиги хар юз туёкдан бир бош микдорида олинган.1 
Махмуд Ялавоч Махмуд Торобий кузголонидан сунг уз лавози- 
мидан бушатилади ва Мовароуннахрдан чикариб юборилади. 
Солик олувчи ва ноиб этиб унинг угли Масъудбек тайинланиб, у бу 
лавозимда 51 йил хизмат килади. У мугулларга улпон ва солик­
ларни уз вактида тулаб турди, натижада кейинчалик мугуллар 
Мовароуннахрни бошкариш ишига деярли аралашмаганлар.
Мугуллар хукмронлиги даврида Урта Осиёда мугул зодагон- 
ларининг ер эгалиги ва мулк эгалиги борасида амалга ошираётган 
ислохотлари махаллий халклар турмуш тарзига огир юк булиб туш­
ган эди. Хар йили мугул зодагонлари ва хукмдорлари иштирокида 

Download 7,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   132




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish