«iqtisod-moliya»



Download 7,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet76/132
Sana13.03.2022
Hajmi7,14 Mb.
#492366
1   ...   72   73   74   75   76   77   78   79   ...   132
Bog'liq
O\'zbekistonda soliqlar tarixi (N.Oblomurodov, F.Tolipov)

у с и м л и к л а Р> 
хусусан, 
шувок;, юлгун, саксовул, тоголча, арча, бодом каби усимликлар хам 
кесилиб табиатга маълум миадорда зарар етказилган, шундай 
шароитда давлат томонидан ахолидан бир хил миадорда солик; 
йигиб олинган. Бу чуп пули деб аталган.
УЛПОН 
(г.) - кадимда, урта аерлар ва ундан сунг Шаркий ва 
Марказий Европада оммавий, барча учун жорий этилган мажбурий 
йигим. Чор Россияси Урта Осиёни босиб олгандан сунг улпоннинг 
характери бирмунча узгартирилган холда бу ерда хам жорий
98
www.ziyouz.com kutubxonasi


этилган. У экин майдони, олинган хосил ва даромад мивдорига 
караб, хар йили йигиб олинган.
K^YHAJIFA, К;УНОК; ХАК^И 
(
т
. )
- утмишда харбий кисмлар, 
армия бир жойдан иккинчи манзилга силжиётган махалда йулда 
катта-кичик кишлоклар ва шахарларда тухташга, тунашга мажбур 
булганлар. Шундай шароитда ахоли уларни озик-овкат, ем-хашак 
ва жой билан таъминлашга мажбур булганлар, шундай куним 
манзилгодлари куналга, бериладиган мол-мулк, озик-овкат ва ем- 
хашак эса, КУН°К хаки деб аталган. Куноклар кунган кишлоклар- 
даги ахоли бериладиган хакни, албатта, уз химмагларига яраша 
хадя этганлар.
К;УШ ПУЛИ (т.) - 1. Хонликлар даврида хар бир иш хайвони, 
хусусан, куш учун кушиладиган хукиз, от, эшак хисобидан олинган 
йигим.
2. 
Бир мавсумда икки иш хайвони ишлов бера оладиган ер 
майдони учун олинган булиб, унинг микдори 1 сумдан 3 сум 60 
тийингача булган. Бу солик тури Бухоро амирлигида амир 
Насрулло томонидан жорий этилган.
99
www.ziyouz.com kutubxonasi


Чор Россияси хукм ронлиги ва совет даврида солик
ти зи м и н и н г узига хос хусусиятлари
Чор Россиясининг Урта Осиёни забт этиши улкада ишлаб 
чикариш муносабатлари ва унинг характерини тубдан узгаришига 
олиб келди. Айнидса, тарихан шаклланган ер эгалиги муносабат­
лари билан бирга саноатлашган ишлаб чикаришнинг, мустамлака 
бонщарув тизимининг, улка иктисодиётига фаол аралашувнинг 
пайдо булиши, шубхасиз, даромад ва фойда олиш манбалари, 
турлари ^амда уларнинг шаклларига хдм таъсир курсатмасдан 
Колмади. Шу боисдан хукуматнинг ички сиёсатида, авваламбор, 
улкада х,ар томонлама подшо Россияси манфаатлари учун хизмат 
киладиган давлат бюджетини шакллантириш, бунда даромад ва 
фойда олиш манбаларини купайтириш мухим урин тутган.
Чор Россиясининг мустамлакачилик тизимини мустадкамлаш 
учун, авваламбор, бошкарув тизимини шакллантириш ва шу асосда 
давлат хазинасига тушадиган соликлар ва йигимларнинг улкага хос 
тизимини ишлаб чикиш зарур эди. Маълумки 1867 йилда улкада 
Туркистон генерал-губернаторлигининг штаби тузилади. 1867 йил 
июл ойида 

Download 7,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   72   73   74   75   76   77   78   79   ...   132




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish