«iqtisod-moliya»



Download 7,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet40/132
Sana13.03.2022
Hajmi7,14 Mb.
#492366
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   132
Bog'liq
O\'zbekistonda soliqlar tarixi (N.Oblomurodov, F.Tolipov)

1 Уша манба. 125 б.
52
www.ziyouz.com kutubxonasi


билан богламасинлар»1 - деб курсатилган холатнинг олдини олишга 
хизмат килган.
Сохибкироннинг фикрича, конунни ишлаб чикишда, аввало 
халкнинг манфаатларини хисобга олиш, унинг туловга кобил- 
лигидан келиб чикиш зарур, асос килиб х,ар бир алохида хужаликда 
бой-бадавлатликнинг эришилган натижаси олиниши керак, дейди.
Амир Темургача солик йигувчиларнинг иш хаки солик 
туловчилар хисобига булиб, улар конунда кузда тутилмаган 
соликларни ундиришга хам харакат килганлар. Темур солик 
туловчилар, 
ясовулбошиларга 
халкнинг 
устига 
юк 
булиб 
яшашларига йул куймасдан, уларга маош тайинлаш билан бирга бу 
борада конуний чекловларни хам урнатади. Бу хавда тузукларда 
шундай дейилади - «Яна буюрдимки, агар (хар ер ва ахолининг) 
амалдорлари ва калонтарлари оддий фукарога жабр-зулм килса ва 
шу йул оркали бечорага зарар етказган булса, (бундай вактларда) 
етказилган зарарни калонтардан ундириб, жабр курганга берсинлар, 
токи улар яна уз холларига келсинлар»2 бу эса анъанавий тарзда 
давом этиб келаётган солик сохасидаги узбошимчаликка чек 
куйишга хизмат килган.
Сох,ибкирон даврида соликларни хисоблаб чикиш коидалари 
мукаммал тарзда ишлаб чикишга вдракат килинади. Солик юки 
ернинг унумдорлиги ва тегишли равишда белгиланган бахрларга 
мувофик хисоблаб чикилган. Масалан, агар дехкон доимий 
ариклар, сув кувурлари ёки окимлар билан сугориладиган ерларга 
эга булса, факат ана шу сувлар узлуксиз окиб турсагина, мазкур 
ерлардан олинадиган даромад уч кисмга булинган. Бунда учдан 
икки кисми ер эгасига колган, учдан бир кисмини солик йигувчи 
олган. Ерлар факат ёмгир суви билан сугорилса, улар икки кисмга 
таксимланган, улардан хосилнинг учдан бир кисми ёки чораги 
олинган. Куриниб турибдики, солик мивдори ер сифатига -
сугориладиган ёки лалмикор эканлигига караб табакалаштирилган.
Хирож солиги факат досил пишгач, йигилиб, иккинчи ёки 
учинчи х,осил учун соликлар олинмаслиги тугрисидаги коида хам 
амал килган. Бу хаада сохибкирон томонидан Тузукларда алохида 
эътибор каратилади. Натура билан туланадиган хакни пулга 
алмаштиришлари мумкин эди. Агар фукаро пул билан тулашни 
хохласа, йигимнинг бир кисми жорий нархларда бахоланган.

Download 7,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   132




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish