«iqtisod-moliya»



Download 7,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet39/132
Sana13.03.2022
Hajmi7,14 Mb.
#492366
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   132
Bog'liq
O\'zbekistonda soliqlar tarixi (N.Oblomurodov, F.Tolipov)

Биринчидан
Амир Темур тарихда биринчилардан булиб 
давлат, халк ва сипох 
у р т а с и д а г и
узаро богликликни хамда 
муносабатни тугри англаб етган, Буни биз унинг куйидаги 
фикрлардан билишимиз мумкин. Раиятдан мол-хирож йигишда 
уларни огир ахволга солишдан ёки мамлакатни кашшокликка 
тушириб куйишдан сакланиш керак. Негаки, раиятни хонавайрон 
Килиш давлат хазинасининг камбагаллашишига олиб келади. У 
хазинанинг камайиб колиши эса сипохнинг камайиб кетишига 
сабаб булади, сипохнинг таркоклиги, уз навбатида, салтанатнинг 
кучсизланишига олиб келишини укдиради.
Иккинчидан, 
Амир Темур даврида соликларни тартибга 
солувчи конун-коидалари яхлит холга келтирилади. Бу тартиб 
кои дал ар «Темур тузуклари» асосида кафолатлаб куйилган.
Учинчидан, 
соликлардан 
факатгина давлат хазинасини 
бойитиш эмас, балки давлат бошкаруви ва халк манфаати учун хам 
кенг фойдаланила бошлайди.
Гуртничидан, соликка тортишда соликларнинг рагбатлан- 
тирувчи функциясидан фойдаланган холда бир катор солик имтиёз­
лари жорий этилади.
Бешинчидан, 
солик йигувчиларнинг узбошимчалигига чек 
куйишга имкон кадар харакат килинади.
Бу хусусиятлар эса урта аср хукмдорларининг узбошимчалик 
билан давлат хазинасини узлаштириш ва уз манфаати йулида турли
51
www.ziyouz.com kutubxonasi


ишларни амалга ошираёттан бир даврда соликларга нисбатан 
бутунлай янгича караш эди.
Амир Темур солик аппаратный ташкил этишга хдм эътибор 
берди. Округлар, вилоятлар ва мамлакатнинг бир кисми уларнинг 
илгариги 
сох,ибларига 
ёхуд 
узииинг 
амирлари, 
угил 
ва 
набираларига суюргол килиб, яъни а^олисидан давлат соликлари ва 
улпонларини ундириш хукуки билан умрбод эгалик килиш ва 
боищариш хукуки берилди. Солик йигимларини бутунлай ёки 
кисман суюргол эгалари амалга оширишган. Бу бир томондан 
солик йигимини самарали тарзда амалга ошириш учун имкон 
яратган булса, иккинчи томондан Амир Темур томонидан барпо 
этилган улкан марказлашган мамлакатда солик йигимларини 
амалга ошириш нихрятда кийин ва мураккаб кечган.
Шунинг учун хам, сохибкирон хар бир улусга солик ва бож 
туловларини назорат килиб борувчи вазир лавозими тайинлайди. 
Бу 
борадаги 
адолатсизлик 
учун 
суюргол 
эгаси 
ва 
вазир 
лавозимидаги шахе жавобгар килиб белгиланган.1 Уз фаолиятининг 
сунгги йилларида Амир Темур бутун мамлакат буйича ягона солик 
тизими булиши мумкин эмас деган хулосага келади. Албатта, 
ислом динига катта эътикод куйгани учун у шариат тавсиялари 
тарафдори эди.
Араб ва Кавказорти мамлакатлари, Мовароуннахрда солик 
тизими Темур томонидан белгиланган конунлар буйича шаклланди. 
Бирок соликка тортишнинг тарихан шаклланган тизимларига эга 
булган мамлакагларда Темур аввал хукм сурган соликларни 
колдиришга харакат килди. Шунинг учун хам, бирор худудни у3 
давлатига куншб олганда янгидан-янги солик турларини жорий 
килмайди. «Агар- деб ёзган эди- Тузукларда - ерлик фукаро азалдан 
бериб келган хирож микдорига рози булса, уларнинг розилиги 
билан иш курсинлар, акс холда, (хирожни) тузукларга мувофик 
йигсинлар». Бу, у3 навбатида, бир томондан, уша худу дни 
бопщаришга енгиллик яратса, иккинчи томондан бу борада 
олдиндан мавжуд булган камчиликларни бартараф этишга кумак 
берган. Шунингдек, бу тадбир тузуклардаги солик туловчилар 
соликни «яхши суз билан олсинлар, калтак, аркон ишлатиб, ишни 
уруш ва сукишгача олиб бормасинлар, уларни банди этиб, занжир

Download 7,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   132




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish