«iqtisod-moliya»


Всемирная история экономической мысли. - М.,1-том, 1987. С- 305



Download 7,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet24/132
Sana13.03.2022
Hajmi7,14 Mb.
#492366
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   132
Bog'liq
O\'zbekistonda soliqlar tarixi (N.Oblomurodov, F.Tolipov)

1 Всемирная история экономической мысли. - М.,1-том, 1987. С- 305.
27
www.ziyouz.com kutubxonasi


солик; тулаганлар. «Закот» сузи кейинчалик хунармандчилик, савдо 
ва чорвачилик солигига нисбатан кулланиладиган булган. Бундан 
ташкари, турли фойдали казилмалардан курилган даромад ва 
бевосита вориси булмаса, меросдан хдм солик ундириш таомилга 
айланади.
Соликнинг иккинчи бир куриниши «жузья» хисобланган. У 
мусулмон 
булмаган 
эркаклардан 
ундирилган, 
унинг 
хажми 
келишув асосида белгиланган. Мает килувчи ичимликлар ва 
суйилган 
хайвонлар 
бундай 
солик 
тури 
сифагида 
кабул 
килинмаган. Араблар уз мустамлакачилик мавкеларини мустахкам- 
лаб олиш максадида солик сиёсатидан ислом манфаатлари йулида 
кенг фойдаланишга уринганлар. Солик тулашдан ислом динини 
кабул килган ахоли озод килинган. Хусусан, араблар Урта Осиёни 
босиб олганларидан сунг хирожни махаллий одат буйича ёзнинг 
уртасида хамда иккинчи ярмида, галла гшшиб етилганда ва кеч 
кузда ёки эрта бахорда йигиб олганлар1. Бу эса айрим холларда 
халк галаёнларини кутарилишига сабаб булган.
Халифалик томонидан Мовароуннахрга янги ноиб Ашраснинг 
тайинланиши солик масаласида айрим халк галаёнларининг олдини 
олган. У махаллий феодалларнинг маслахати билан Исломга 
утганлардан хирож ва жузья ундиришни тухтатиш хакида 
фармойиш беради. Бухоро ва унинг атрофидаги улпон тулаб 
келаётган ахоли узини мусулмон деб эълон килади хамда шахарда 
маежидлар курилиши авж олади. Аммо у хазинани бушаб 
колганини билгач, ахолидан яна солик ундиришга фармойиш 
беради. Хирожнинг тикланиши шунга олиб келдики, 728-729 
йиллар мобайнида Мовароуннахрда яна кузгалонлар кутарилади. 
Муканна бошчилигидаги кузгалон айнан шундай кузгалонлардан 
бири эди. Тухтовсиз халк галаёнлари натижасида араб салтанати 
таназзулга 
юз 
тута 
бошлади, 
арабларнинг 
бой-бадавлат 
табакаларининг айрим кисми Мовароуннахрни аста-секин тарк 
этишга мажбур буладилар.
Шу билан бирга, закотдан ташкари гарчанд солик булмаса-да, 
мусулмон давлатларида, хусусан, Мовароуннахрда тарихан закот- 
нинг мазмун-мохиятига якин булган 
«садсща»
тушунчаси хам 
мавжуд булган. Бу даврда садака кенг таркалган йигим булиб, 
агарда унинг мазмун-мохиятига эътибор каратсак, у узига тук? 
турмушда моддий мавкега эга кишилар томонидан мискин, бева-

Download 7,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   132




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish