«iqtisod-moliya»



Download 7,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet17/132
Sana13.03.2022
Hajmi7,14 Mb.
#492366
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   132
Bog'liq
O\'zbekistonda soliqlar tarixi (N.Oblomurodov, F.Tolipov)

будун 
ёки 
кора будун
деб аталган. Вилоятлар будунлар яшайдиган жамоалар (эллар)га 
булинган. Хоконликнинг марказий бошкарув тизими асосан йирик 
сиёсий-давлат тадбирлари, хусусан, салтанат осойишталигини 
са^лаш, давлат худудини кенгайтириш, солик; тизими, ички ва 
танщи савдо, дипломатик муносабатлар ва хоказо билан машгул 
булиб, жойлардаги махаллий ишларни юритишда маълум даражада 
эркинликка йул куйилган. Шунинг учун хам, Фаргона, Сугд, Шош, 
Тохаристон, Хоразм ва бошка жойларда бошк;арув иши асосан 
махаллий сулолалар кулида булган.
Хитой манбаларига кура, Сугд хукмдорлари 
ихшид 
унвонига, 
тобе хокимликлар хам у3 унвонларига эга булганлар. Дехконлар
20
www.ziyouz.com kutubxonasi


мавжуд сув ресурслари хамда лалмикор ерлар имкониятларидан 
фойдаланиб, асосан дон экинлари хамда, к;овун, тарвуз, беда, 
узумчилик, пахтачилик сохаларидан юхори хосил етиштирганлар. 
М свал и дарахтлардан бог-рогларда мева етиштиришга алохида 
ахамият берилган. Бир суз билан айтганда "мевали дарахтлар 
савлат тукиб турган”. Чунончи, ажнабийларни Самарканднинг 
”miuuici шафтолиси"
лол к;олдиргани маълум.
Шахар ахолиси асосан хунармандчилик ва савдо-сотик; билан 
машгул эди. Дехдончилик ва кончиликдаги тараххиёт кулами ва 
сифатига кура учта тармок;: хунарманчилик, хурилиш, савдо-сотик; 
равнахи учун туртки булган. Шунинг учун бу вахтда металлсозлик, 
заргарлик, кулолчилик, дурадгорлик, хуролсозлик, тухимачилик, 
шишасозлик, кончилик кенг ривож топган. Хунармандчилик 
ривожига туркий ахоли катта таъсир курсатди. Чунки уларда 
хадимдан айрим касб-хунарлар анча ривожланган эди. Туркийлар 
металл хазиб олиш ва ундан хурол-ярог ясашда, айнихса, мохир 
эдилар. Туркийлар ясаган хурол-ярог, зебу-зийнат буюмлари 
хилма-хиллиги ва пишихлиги билан ажралиб турган. Кончилик 
фаолияти хам шу пайтда анча ривожланган. Утин, темир, кумуш, 
Хургошин, мис, маргимуш, тузнинг бир неча хили, химматбахо 
тошлар, 
турли 
маъданлар 
Сугд, 
Шош, 
Фаргона, 
Кашгар, 
Тохарисгон каби вилоятларда хазиб олинганлиги манбаларда 
учрайди.
Араб 

Download 7,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   132




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish