«iqtisod-moliya»



Download 7,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet16/132
Sana13.03.2022
Hajmi7,14 Mb.
#492366
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   132
Bog'liq
O\'zbekistonda soliqlar tarixi (N.Oblomurodov, F.Tolipov)

К
ичик
-
кршик
 
сугориш каналлари казиб чикарилиб
минглаб гектар янги ер майдонлари узлаштирилади. Сугориш 
техникаси такомиллашади, шохариклар чукурлашиб, ер-сув ва 
сершоха сугориш тармокдарига айланади. Хозирги вактда х^м 
мавжуд булган Захарик, Бузсув, Даргом каналлари V асрда барпо 
этилган энг йирик сугориш тармокларидан булган.
Эрамизнинг VI асри ва VII аср биринчи ярмида уж ам изда 
Т урк хоцонлиги хукмронлик килган. Бутун салтанат устидан олий
19
www.ziyouz.com kutubxonasi


Хукмронликни 
хоцон
олиб борган, бу лавозим меросий булган. 
Хигой манбаларига кура, ота доимо уз углига тахтни крлдиравер- 
май, балки ундан кагтарок турган кариндошларини колдириши 
лозим булган. Бундан ташкари, шундай холлар хам булганки, тахт 
сохибини 
"уруг сщсоцоллари"
тайинлаганлар. Хитой манбаларига 
кура, 
туркийлар 
хонни 
тахтга 
утк.азишДа 
махсус 
маросим 
утказганлар, яъни амалдорлар булажак хонни кигизга утцазиб, 
куёш юриши буйлаб 9 марогаба айлантирганлар.
Хркондан кейин 
ябгу 
(баходир) давлатдаги биринчи амалдор 
(вазир) вазифаси булган. (Масалан Истеми ябгу). Аммо ябгу тахтга 
меросхурлик кила олмас эди. Тахт меросхури тегин (шахзода) деб 
юритилган. 
Тегин 
тахтга даъвогар шахе булган. 
Шод 
унвони туман 
ва вилоят хокимлигидаги шахзодаларга берилган, шахзодалар 
билан кондош булмаса, ундай одамга шод унвони берилмаган. 
Тудун 
унвони хукмдорнипг жойларидаги ноиби (назоратчиси)га 
берилган. 
Улар 
махаллий 
хокимлар 
сиёсатини, 
бож-солик 
ишларини назорат к;илганлар. Шод унвонидаги киши хукмдорнинг 
унг томонидан жой олган.
Чорвадор туркий ахолида уруг-жамоачилик анъаналари кучли 
булиб, к;абила ва уруг жамоаларининг негизи кагга оилалардан 
иборат эди. Бундай оилаларда уй 
чоракорлари
хам мавжуд булган. 
Уларнинг вужудга келиши билан жамиятда табак;аланиш муно­
сабатлари таркиб топа бошлаган. Лекин уни кулчилик муноса­
батлари билан солиштириш лозим эмас, чунки кулчилик муноса­
батлари Урта Осиё ижтимоий хаётига Европа кулдорлиги каби 
кириб келмаган.
Туркий кучманчиларнинг асосий к;исми камбагал чорва- 
дорлардан иборат эди. Бундай халк оммаси 

Download 7,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   132




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish