«институционал иқтисодиёт»


( мураккаб утилитаризм, рационал мақсадли феъл-атвор,  деперсонификацияланган ишонч, эмпатия, легализм) йиғиндисини ташкил этади



Download 1,42 Mb.
Pdf ko'rish
bet29/106
Sana14.04.2022
Hajmi1,42 Mb.
#550894
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   106
Bog'liq
Z5Xf1yF3PB1n587zcZuzVSrAoPa92cFCH26O7eNh

(
мураккаб утилитаризм, рационал мақсадли феъл-атвор
деперсонификацияланган ишонч, эмпатия, легализм) йиғиндисини ташкил этади.
 
Индивидлар 
ўртасидаги 
ўзаро 
муносабатлардаги 
ноаниқликни 
камайтирувчи 
институтлардан бири мулкчилик ҳуқуқлари ҳисобланади. Ҳуқуқий анъаналарда асосан, 
умумий ва фуқаролик ҳуқуқлари таҳлил қилинади. Фуқаролик ҳуқуқидаги янги нормалар 
мавжуд қонунлар (конституция, кодекслар, оддий қонунлар, регламентлар ва 
декретлар)дан 
дедукция
асосида қабул қилинади. Умумий ҳуқуқда, аксинча, 
прецедент
марказий рол ўйнайди. Прецедент деганда анъаналар ва шуларнинг ўхшаш масалалар 
бўйича аввалги қарорлар тушунилади. 
Таянч тушунчалар ва иборалар 
Иқтисодиёт конституцияси, буйруқбозлик ва
 
бозор конституциялари, оддий 
утилитаризм, максимал персонификациялаш, «сен – менга, мен - сенга», қонунга тилда 
буйсуниш, 
мураккаб 
утилитаризм, 
рационал 
мақсадли 
феъл-атвор, 
деперсонификацияланган ишонч, эмпатия, легализм, мулкчилик ҳуқуқлари, умумий ва 
фуқаролик ҳуқуқлари, дедукция, прецедент

Такрорлаш учун саволлар 
1.
Иқтисодиёт конституцияси тушунчасининг моҳиятини шарҳланг. 
2.
Агар буйруқбозлик иқтисодиёти ҳатто сурункали тақчиллик мавжуд бўлганда ҳам 
барқарор ҳолатда турувчи тизимни ўзида намоён этган бўлса, у ҳолда ўтиш иқтисодиётининг туб 
беқарорлигининг сабаблари нимада? 
3.
Буйруқбозлик 
иқтисодиётининг 
унсури 
ҳисобланган 
утилитаризм 
нормаси 
утилитаризмнинг бозор нормасидан нима билан фарқ қилади? 
4.
Америкалик машҳур сиёсатшунос ва иқтисодчи Фрэнсис Фукуяма ўзининг сўнгги 
китобларидан бирида бозор иқтисодиётидаги кўтарилиш ва пасайишларни унинг субъектлари 
ўртасидаги ишонч орқали кўриб чиқади. Бундай ёндашув қанчалик асосли? 
5.
Ҳуқуқий анъаналардаги асосий ҳуқуқларнинг фарқланиш хусусиятларини изоҳланг. 
6.
Лизинг мисолида битим иштирокчиларининг манфаатларини ҳимоялаш ва ижарага 
бериладиган мол-мулкдан самарали фойдаланишга ундаш нуқтаи назаридан фуқаролик ҳуқуқига 
нисбатан умумий ҳуқуқнинг устунлигини кўрсатинг. 
7.
Бир буюмнинг бир неча эгаси бўлиши мумкинми? Бир неча мулкдорларнинг мавжуд 
бўлиши буюмдан самрали фойдаланишга тўсқинлик қиладиган шарт-шароитларни кўрсатиб 
беринг. 


44 

Download 1,42 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   106




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish