Infratuzilmasi kafedrasi transport infratuzilmasis


Шоссе - асфальт, бетон, тош ва шағал ётқизилган 6 метрдан кенг йўллар. Контейнер



Download 6,76 Mb.
bet73/88
Sana18.09.2022
Hajmi6,76 Mb.
#849239
1   ...   69   70   71   72   73   74   75   76   ...   88
Bog'liq
transport infratuzilmasi

Шоссе - асфальт, бетон, тош ва шағал ётқизилган 6 метрдан кенг йўллар.
Контейнер - ҳажми 1 м.куб. дан кам бўлмаган юклаш тушириш ишлари механизациялашган, кўп марта ишлатиш учун мўлжалланган юкларни қисқа муддатга сақлашни таъминлайдиган қурилмага айтилади. Контейнерлар юк кўтарувчанлигига қараб катта тоннали (10-30 т), ўрта тоннали (2,5-5) ва кичик тоннали (0,625 ва 1,25 т) контейнерларга ажратилади. Контейнерлар юкларни чанг ва намдан соф ҳолда сақлаш, юклаш –тушириш ишларини бажаришга ва ҳар хил турдаги транспортларда ташишга қулайлиги, арзон материаллардан тайёрланиш ва қисқа муддатда кам харажат сарф қилиб таъмирланиши каби хусусиятга эга.
Юк обороти (грузооборот) – юк ташиш жараёнида бажариладиган транспорт ишидир, у ташилган юк ҳажмини уртача ташиш масофасига купайтириш йули билан аникланади (Т-км):
Р = Q Lурт ; (Т-км)
Р = Q Lурт ; (пасс-км)
Пассажир обороти – пассажирлар ташиш жараёнида бажарадиган транспорт ишидир. Пассажир обороти пассажирлар сони уртача ташиш масофасига купайтириш йули билан аникланади (пасс-км).
1. 1 тонна юкни уртача ташиш масофаси - хар бир тонна юкни уртача ташиш масофаси булиб, у т.км-да бажарилган юк оборотини тонна хисобига ташилган юк ҳажмига булиш йули билан аникланади.
1 пассажирни уртача ташиш масофаси - хар бир пассажирнинг уртача ҳисобида юрган масофаси булиб, у барча бажарилган пассажир оборотларни ташилган пассажирлар сонига булиш йули билан аникланади
Йўлнинг ўтказувчанлик кобилияти – йўлнинг ўтказувчанлик кобилияти деб белгиланган вакт бирлиги (1-соат) давомида хисобланган тезлик билан бир йўналишда йўлнинг битта харакат бўлагидан ўтадиган кўзгалувчи таркиб бирлигининг энг юкори сонига айтилади.
Эстокадалар - ер юзаси сатхидан маълум масофада кўтариб қурилган йўл қисмига айтилади
Автомобил йўллари муҳандислик иншоати сифатида қуйидаги қопламали хилларга бўлинади:

  1. Ер сиртига қумоқ тупроқ шағали сочилган паст навли қопламали;

  2. Қорамой шимдирилган шағал ёки майдаланган тош ётқизилган қопламалар;

  3. Майдаланган тош ва шағалга қорамой аралаштирилган енгил қопламалар;

  4. Асфальт-бетон, цемент-бетон сингари қопламалар.

Автомобил йўллари мамлакат транспорт тармоғидаги унумли аҳамияти ва ҳисобий харакат жадаллигига кўра беш тоифага бўлинади. Улар:

  • Энг юқори (I) тоифадаги автомобил йўлларида ҳар иккала йўналишда ўртача суткалик харакат жадаллиги (интенсивлиги) 10 мингдан кўпроқ автомобилга, ҳисобий тезлиги 150 км соат, автомобил йўлларининг кенглиги эса 11,5 метрдан 15 метргача;

  • II- тоифага ўртача суткалик харакат жадаллиги 5000 дан 10000

автомобилгача, автомобил йўлининг кенглиги 10 метрдан 11,5 метргача;

  • III-тоифадаги йўлларга эса 1000дан 5000 гача, йўлнинг кенглиги 10 метрни ташкил этган йўлларни ўз ичига олади;

Энг паст (V) тоифадаги йўлда харакат жадаллиги суткасига 100 тага яқин автомобилга ва ҳисобий тезлик билан 60 км соатига мўлжалланади (Каримов Э. 2002. б. 31).

Download 6,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   69   70   71   72   73   74   75   76   ...   88




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish