3.Қувур транспорти ривожлантириш муаммолари. Қувур транспорти олдига куйилган улкан вазифаларни муваффаккиятли бажариш учун магистрал қувурлар миқдорини кўпайтириш билан бирга уларнинг иш самарадорлигини ошириш хам катта ахамиятга эгадир. Иш самардорлигини оширишда тармоқда хал қилиниши лозим бўлган масалаларга қувурлар умумий миқдорини янада кўпайтириш, уларнинг ўтқазувчанлик қобилиятини ошириш, қувурларни каррозияга карши нефть битумлари биолан коплаш, бошқариш ишларида телемеханика ва автоматлиштириш асбобларини кенг куллаш ва бошқалар киради. Қувур транспортининг юқори самарадорлиги хисобга олиниб, кўпчилик давлатларда оғир углерод- этан, этилен, пропан, пропилен ва бошқалар, суюк ва газсимон моддалар-кислород, аммиак, водород, азот, хлор, кислота расстворли хар хил тузлар хамда айрим озик овкат (сут) буюмлари хам қувур орқали ташилаётир. Кўп вақтлардан бери айрим каттик моддалар хам гидпротранспорт орқали эритма (пульпа) шаклида ташилаётир. Хозир баъзи бир каттик моддаларни (м, кумир, мадан ва бошқалар) капсулаларга жойлаштирилиб, газ ёки суюк нефть махсулотлари билан юбориш масалалари хам ишлаб чиқилаётир. Каттик моддаларни қувурлар орқали юбориш анча мураккаблилиги туфайли бу масалани хал қилиш устида хали жуда кўп тадқиқотлар ўтқазиш зарур.
Сунгги йилларда кум шагал ва бошқа материалларни контейнерларга жойлаштириб (2-3 тонналик) катта босим ёрдамида трубапровод орқали юбориш устида саноат микёсида тажрибалар ўтқазилаётир. Бундай контейнерларда юк юбориш тезлиги 4045 км/с атрофидадир. Ўтқазилаётган тажрибалар келажакда юкларни мана шундай усулда ташиш тежамли булишини кўрсатаётир.
Назорат учун саволлар
Қувур транспортининг техник жиҳозларига нималар киради?
Нефть сакловчи омбор резерварлари, уларни жиҳозланиши.
Нефть ва газ юбориш трубалари таснифи
1940-80 йилларда қувур транспортини ривожланиш кўрсаткичлари
Қурилган қувур тармоқлари
Нефть махсулотларининг темир йўл, дарё, денгиз қувурларда ташиш динамикаси.
Қувурларда ташиш таннархи.
Қувур транспортини ривожлантириш муаммолари.
Қувур транспортининг афзалликлари ва камчиликлари.
10.Ўзбекистондаги қувур транспорти таснифи. Таянч иборалар
1. Магистрал қувурлар
АДАБИЁТЛАР
Б. А. Хаджаев. «Ягона транспорт системаси» Т., Ўқитувчи 1984 йил 216 бет.
И.Я.Аксенов. Единая транспортная система. М.,Высщая школа 1991 цил 384 ст
Б.Дадабоев. Кўтариш-ташиш машиналарини лойиҳалаш. Т.2001 йил.
К. Ульджабаев. М. Бабаджанов., С. Петрова. «Реформа на транспорте и всвязе». Ташкент: «Узбекистан» 1993 г. 148 ст.
Шермухаммедов А.Т. Транспортна экспедиционное информационное обеспечение внешне торгуле. Т 1999 128 ст.
Г. М. Косимов. К. У. Улджабаев. Ш. Очилдиев. Х. Х. Ахмедов «Методики изучения рынчной экономики транспорта» Термез. 1991 г.
А. М. Саримсаков. «Ўзбекистон миллий иқтисодиёти» маъруза матнлари «ТРАСЕКА» лойиҳасини устиворлиги. Андижон 2001й.
В.Н.Луканин. Промишленно-транспортние экологие М: Высшая школа 2001 272 ст.
Т.О.Алматаев, И.Носиров Транспорт воситалари ички ёнув двигателлари Андижон Хаёт 2002 110 бет.
В.Лукинский Логистика Автомобилного транспорта
В.И.Совин. Перевозка грузов автомобильном транспортом. Справочное пасобие М: Дело и сервис. 2002 г
www.automobilemag.com
www.auto.com
www.motortrend.com
www.autobild.de
www.automechanic.ru
www.autonews.ru
www.motor.ru
www.zr.ru
Do'stlaringiz bilan baham: |