2.Қувур транспорти ривожланиш боскичлари.
1940-80 йилларда ёқилғи асосий турларини казиб чиқариш кескин равишда кўпайди. Тошкумир 4,3 марта, нефть ишлаб чиқариш 19,4 марта, газ ишлаб чиқариш 135 марта ошган.
Ишлаб чиқарувчи кучлар, техника ва илм-фан тараккиёти хозирги даврда нефть ишлаб чиқариш билан мустахкам боғлиқдир.
Нефть ва газни кенг микёсда ишлаб чиқариш уларни транспортировка қилишни кенгайтиришни, жумладан энг самарали бўлган қувур транспортини ривожлантиришни талаб килар эди.
1940-80 йилларда нефть ва нефть махсулотлдарини юбориш учун Грозний-трудовая (Данбас, Гурьев-Орск ва бошқа қувур линиялар қурилди. МДХ мамлакатларида 1980 йилларда линиялар 69,7 минг км га яқинни ташкил килди. Кейинги 10 йил ичида карийиб икки марта усди.
Қувур курувчилар мана шундай оғир шароитларда жуда кўп қувур тармоқларини кўриб, нефть ва газни Тюменга, Омскига, Анжеро-Судженскка, Уфага, Альметеевскка юбориш имконинин яратдилар. Шу жумладан Самотлор конидан оланадиган нефть қувурлар орқали Сибирнинг шарқий, ғарбий ва жанубий томонларига юбориладиган булди. Булар ичида қуйидаги қувур магистраллари алохида ўринда туради: 2200км ли уст-баликАлметеевсек (1973 йил), 2263 км ли Самотлор - Куйбишев (1976 йил) магистраллари.
Нефтепровод магистралларинининг гоят тез суръатларда барпо қилиниши ва қисқа муддатларда ривожланиши уларнинг мустақил транспорт тармогига айланиб, ягона транспорт тизимида мухим ўрин эгаллашга олиб келди. Нефть махсулотлари ташишни юк айланиши динамикаси; (турли транспортларда хавфсиз).
Темир йўлда 1940 йилда 61,25, 1970 йил -37, 1980 йил- 22 2000й 12
Денгиз транспортида 1940 йил -24,85, 1970 йил - 31,8, 1980 йил -19,5 2000й 17.5
Дарё транспортида 1940 йил -7,86, 1970 йил - 1,7, 1980йил - 1
Қувур транспортида 1940 йил - 6,04, 1970йил- 29,5, 2000й-67
Нефтепроводларнинг интенсив ривожланиши уларнинг иқтисодий ва техник афзалликлари билан изохланади. Нефть ва нефть махсулотларини қувурлар орқали ташиш темир йўл ва дарё йўллари орқали ташишдан ики-уч марта арзон, йўл давомида махсулотнинг табиий йуколиши камаяди, ташиш жараёни мунтазамлашади. Қувур орқали юк ташиш жараёнини автоматлаштириш анча осон бўлиб, кўп сонли ишловчиларга зарурият булмайди. 1980 йилда трубопроддаги нефть махсулотларини ташиш таннархи бир тийиндан хам кам, бу темир йўлга нисбатан 2,6 милрд сум иқтисод қилиш имконини берган. 1980 йилда газопровод магистралларининг умумий узунлиги 132 минг км ни ташкил қилади. Газ хажми 401 млрд кубометрга етди.
Ўзбекистонда 1970 йилда 32,094 милн. кубометр табиий газ ишлаб чиқарилди. Кейинги йилларда Ўзбекистондан Уралга, Тожикистон, Казахстон, Бишкекка газ юборилмоқда. Қувур транспортининг камчиликларига металл сарфининг кўплиги киради. Кувур диаметри 24 дюм бўлган 1 км қувурга 123 тонна металла сарфланади. Узатиш тезлигини пастлиги (4-7 км/с, кунига 70-140 км) хам киради.
Do'stlaringiz bilan baham: |