Ilmiy-amaliy tibbiyot jurnali issn 2010-7773 O‘zbekiston vrachlar assotsiatsiyasi toshkent o’zbekiston Vrachlar Assotsiatsiyasi 2022 yil



Download 34,74 Mb.
Pdf ko'rish
bet181/208
Sana01.02.2023
Hajmi34,74 Mb.
#906714
1   ...   177   178   179   180   181   182   183   184   ...   208
Bog'liq
БАВУ № 2, 2022

ХУҚУҚ ВА ИҚТИСОДИЁТ
2-расм
Яъни, бирламчи касалланиш ва ногиронлик 
кўрсаткичи энг юқори бўлган марказий ҳудуд-
да бу нисбат 14.86 ни ташкил қилган бўлса, 
касалланиш ва ногиронлик кўрсаткичлар энг 
паст бўлган жанубий ҳудудда бу нисбат 21.06 
га тенг бўлиб, минтақадаги энг юқори эканлиги 
аниқланди. Бу нисбатнинг энг паст кўрсаткичи 
(10.56) касалланиш кўрсаткичлари нисбатан 
юқори (99,9), ногиронлик кўрсаткичлари (9.99) 
Республика ўртача кўрсаткичлари (11.99) да-
ражасида бўлган шимолий ҳудудда қайд қи-
линган. Шимолий–ғарбий ҳудудда эса сил 
билан бирламчи касалланиш (101.5), унинг 
оқибатида бирламчи ногиронлик кўрсаткичла-
ри (19.53) ва унга мос равишдаги ҳар 100 на-
фар бирламчи силга тўғри келадиган ногирон-
лар сони (20.75) ни ташкил қилиб, ҚР си ўртача 
кўрсаткичларидан юқори даражада бўлган. 
Шундай бўлсада, бу ҳудуддаги нисбат ҳам 
жанубий ҳудуддаги нисбатдан паст. Жанубий 
ҳудудда сил касаллиги оқибатида бирламчи 
ногиронлик кўрсаткичи шу муддат давомида 
ўртача 7.18 (5.2-8.2) га тенг бўлган. Сил касал-
лиги сабабли бирламчи ногирон деб топилган-
лар сонининг ҳар 100 нафар бирламчи қайд 
қилинган сил касаллигига чалинган беморлар 
сонига нисбати шу давр мобайнида ўртача 
21 (13.5-26.5) га тенг бўлган. Сил касаллиги 
оқибатида бирламчи ногиронлик кўрсаткичи
2016-2020 йиллар давомида ўртача мос ра-
вишда 12 (8-19) ва 28 (18-35) га тенг бўлган. 
Сил касаллиги сабабли бирламчи ногирон деб 
топилганлар сонининг ҳар 100 нафар бирлам-
чи қайд қилинган сил касаллигига чалинган бе-
морлар сонига нисбати эса мос равишда 10.56 
(4.9-17.3) ва 20.5 (17.1-27.14) га тенг бўлган. 
Сил касаллиги билан бирламчи касалланиш-
нинг энг юқори кўрсаткичи марказий ҳудуд 
аҳолиси ўртасида, сил оқибатидаги бирламчи 
ногиронлик кўрсаткичлари шимолий ғарбий ҳу-
дуд аҳолиси ўртасида, бирламчи ногирон деб 
топилган шахсларнинг бирламчи сил касалли-
ги аниқланган ҳолатларга нисбати эса жану-
бий ҳудудда қайд қилинган. Сил касаллиги са-
бабли ногиронлик кўрсаткичлари динамикаси 
кўрсаткичлари таҳлил қилинганда, 2016 йилга 
нисбатан ногиронлик кўрсаткичлари ўсиши 
ҚРси ҳудудлари даражасида ўрганилганда, 
бу кўрсаткичнинг 2016 йилдаги ўртача миқдо-
ри 12.634±7.871(m=±1.909)дан 2020 йилдаги 
ўртача миқдори 16.825±10.214 (m = ±2.477) 
гача ўсиб, бу динамика статистик аҳамиятга 
эга эканлиги аниқланди (p=0.016). Жуфт Стью-
дент t-критерийси миқдори 2.683ни ташкил 
қилди. Бу ҳолатда Стьюдент t-критерийсининг 
статистик аҳамиятга эга бўладиган энг кичик 
миқдори 2.12 ни ташкил қилади. Шунингдек, 
Қорақалпоғистон Республикасидаги сил оқи-
батида ногирон деб топилган шахслар сони 
билан бирламчи аниқланган сил касаллигига 
чалинган беморлар сони ўртасида боғлиқлик 
ўрганилганда бу миқдорлар ўртасида бевоси-
та тўғри боғлиқлик аниқланиб, Чеддока шкала-
си бўйича бу боғлиқлик сезиларли даражада 
эканлигини кўрсатди. ҚР си шахар ва туман-
лари, ҳудудларида бу миқдорлар ўртасидаги 


122

Download 34,74 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   177   178   179   180   181   182   183   184   ...   208




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish