Илмий тадқиқот асослари: 1000 саволга 1000 жавоб тошкент–2019



Download 3,76 Mb.
Pdf ko'rish
bet53/434
Sana25.02.2022
Hajmi3,76 Mb.
#275882
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   434
Bog'liq
100 саволгв 100 жавобfaridapa

99 - САВОЛ
ФИКР – БУ ҚАНДАЙ МУНОСАБАТЛАРНИ 
АНИҚЛАЙДИ? 
ЖАВОБ: Фикр – бирор нарса, кимса ҳақидаги ўй-хаёл. Ғоя 
билан фикр бир-биридан фарқ қилади. Фикр шахсий муно-
сабатларни ифодалайди. Ғоя ижтимоий муносабатни акс эттиради. 
Шунинг учун ҳам ғоя тафаккур маҳсули, ижтимоий қимматга эга 
бўлган фикрдир.
КЎРСАТМА: Тадқиқотчи доимо фикр юритишни машқ қилиш 
керак ва бу орқали ўзи ғоя пайдо қила олади. 
100 - САВОЛ: 
ФИКРЛАШ ҚАНДАЙ ФАОЛИЯТ ТУРИГА 
КИРАДИ? 
ЖАВОБ: Фикрлаш – бу бирор хулосага келиш учун нарса, ҳо-
дисаларни таққосламоқ, ўйламоқ, мулоҳаза қилмоқ, разм солмоқ. 
Фикрлаш – дарс босқичи бўлиб, унинг давомида талабалар 
ўзлари учратган фикрларга ва ўзлари ўзлаштирган маъноларга 


80 
қайтадилар ва саволлар берадилар, талқин қиладилар, қўл-
лайдилар, мунозара юритадилар ва ушбу маънони қўллашнинг 
янги соҳаларига қадар кенгайтирадилар. 
Фикрлаш – ҳар хил муаммо ва масалаларни ечишга 
йўналтирилган фаолият. 
Фикрлаш – инсон ички туйғуси билан боғлиқ амалга 
ошириладиган фаолият. 
КЎРСАТМА: 1. Тадқиқотчининг ижодий фаолиятида фикр-
лаш операциясининг аҳамияти катта. Шу сабабли тадқиқотчи, 
фикрлашнинг анализ ва синтез, таққослаш, абстракциялаш, 
умумлаштириш ва хулоса қилиш сингари ҳаётий ҳаракатлар 
(операциялар) орқали амалга оширилувчи ақлий фаолият экан-
лигини эсдан чиқармаслиги керак. 
2. Тадқиқотчи фикрлаш одамни ўраб турган муҳит ҳақидаги 
тасаввур ва тушунчалар асосида вужудга келадиган фаолият 
эканлигини, унинг асосини фикрлаш жараёни ташкил қилишини 
онгли равишда англаб етиш керак. Бунга сабаб фикрлаш жараёни 
муаммоли вазият вужудга келтирилгандан бошлаб содир бўлади. 
101 - САВОЛ: 
ЦИВИЛИЗАЦИЯ ТУШУНЧАСИ НИМАНИ 
АНГЛАТАДИ? 
ЖАВОБ: Цивилизация – жамиятнинг ўз тараққиёти жараёнида 
яратган моддий ва маънавий бойликларини янада кучайтириш 
ҳамда такомиллаштириб бориш усулларининг мажмуи. 
КЎРСАТМА: Цивилизация жараёнларини асосий таркибий 
қисмларидан бўлмиш “Илк Уйғониш даври” ва “Сўнгги Уйғониш 
давр”лари ва ўша давр илм-фани ривожи ҳақидаги маълумотлар 
тадқиқотчилар илмий дунёқарашини юксалтиришда дидактик 
асос бўла олади. Шу сабабли ҳам замонавий тадқиқотчи 
цивилизация жараёнларига оид маълумотлар билан мунтазам 
равишда қуролланиб боргани маъқул. 

Download 3,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   434




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish