Ilm-fan taraqqiyotida zamonaviy metodlarning qo‘llanilishi


ILM-FAN TARAQQIYOTIDA ZAMONAVIY METODLARNING QO‘LLANILISHI



Download 2,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet83/108
Sana30.06.2022
Hajmi2,47 Mb.
#721077
1   ...   79   80   81   82   83   84   85   86   ...   108
Bog'liq
ILM FAN TARAQQIYOTIDA ZAMONAVIY METODLARNING QO‘LLANILISHI 15 son

ILM-FAN TARAQQIYOTIDA ZAMONAVIY METODLARNING QO‘LLANILISHI 
27.9.2021 
www.academics.uz 
104 
[18. 212.]
 
(форс тилидан ўзлашган) шаклида қўлланган ва 
ўт, ўтлоқ, гиёҳ 
маъносини ифодалаган. Демак, 
гиёҳ 
сўзини ҳам субстрат қатламга оид 
дейишимиз мумкин.
Гўшт. –гов 
компоненти
 
билан боғлиқ “Авесто”да 
gau-sta, gau-sti
сўзи 
қўлланган бўлиб, 
гўшт, чорва маҳсулоти
маъноларини ифодалаган. Ўрта форс 
тилида бу сўз кейинчалик 
gost
тарзида, ҳозирги форс тилида 
gust
, тожик 
тилида 
gust
, бахтиёрийда 
güst, 
курдийда 
gost
, гуронийда 
güst
, белужийда 
göst, 
gözd
, ормурийда қўлланувчи 
gäka – гўшт
сўзи ҳам айни биз таҳлил қилаётган 
гов 
билан боғланади. Юқорида таҳлил қилинганидек, 
y
ҳодисаси туфайли 
бу сўз парачийда 
yus
, пуштуда 
ywása 
(кўпликда 
ywási
), мунжонийда 
yüs

йидгада 
yus 
шаклида қўлланган ва 
гўшт, мускул
маъносини ифодалаган. 
Демак, рус тилидаги 
мяса, мускул
сўзлари пайдо бўлишида ҳам авестовий 
gau-
sta 
асос вазифасини ўтаган.
Ғовуш. 
Хоразм шеваларида 
ғовуш
сўзи қўлланади ва чорвага мослаб 
ўстирилган макка, жўхори каби ўсимликларнинг танаси қотирилмасдан ўриб 
олинган ўтни англатади. Бу сўз ҳам аслида икки қисмдан иборат. Аввалги қисм 
gau – мол, чорва
маъноларини англатса, иккинчи қисм
 fsha – 
емиш маъносини 
англатган. Кўриниб турибдики, 
гов 
сўзи бугунги кўплаб жаҳон тилларида 
турли фонетик вариантларда ёки компонент ҳолатида кенг истеъмолда бўлиб 
келмоқда.
Юқоридагилардан шуни хулоса қилиш мумкинки, ўзбек тилининг 
луғат таркибида субстрат қатламни ўрганиш кўплаб сўзларнинг қайси тилдан 
ўзлашганини, кўплаб сўзларнинг аслида туркий тил луғат қатламига мансуб 
эканлигини ойдинлаштиради. 

Download 2,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   79   80   81   82   83   84   85   86   ...   108




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish