Iii. T. Otaeoeb, m y m m h o b


Куёш нури билан чиниктириш коидалари



Download 10,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet94/219
Sana22.02.2022
Hajmi10,39 Mb.
#83899
1   ...   90   91   92   93   94   95   96   97   ...   219
Bog'liq
43valeologiyaasoslaripdf

Куёш нури билан чиниктириш коидалари.
Куёш нури б илан чи н и ^ти ри ш л а эн г м у\и м муолажа 
ж а р а ё н и д а ю к л а н и ш с е к и н -а с т а к у п ай ти р и б б о р и л а д и . 
Куёш в а н н а л а р и н и кабул ки ли ш куёш н и н г кай тар и л ган
р адиациядан бо ш л ан ад и , с у н ф а секи н -аста таркалган нур- 
л арга ва охирида куёш н и н г т у ф и йуналган ради ац и яси га 
>пгилади.
Куёш ванналарини иложи борича эрта билан олиш тав- 
сия килинади, у вактда \а в о кизиб кетмаган булиб, и сси к- 
л и к кабул килиш енгил утади. Ж анубий куДУДаарда куёш 
ваннасини соат 7°°дан Ю ^гача олинса айни муддао, ш им о- 
лий кудуддарда муолажа соат 9°°дан 12°°гача олинса, м ак- 
садга м увоф и к булади.
Б а \о р ва куз ойлари да, куёш ваннаси м уолаж асининг 
кулай вакти соат 11°°дан 14°°гачадир. Куёш ваннасини ов-
176


кат истеъм олидан сунг 1,5—2 соат утганда олган маъкул. 
Куёш нури билан н урлани ц ш и \е ч качон накорга ва овкдт 
истеъм олидан олдин олиш м ум кин эмас. Организм чарча- 
ганда ва огир ж и см о н и й м е^натдан, сп орт маш гулотлари- 
дан кейин \а м м уолаж ани оли б булмайди.
Куёш нури б и лан ч и н и к ти р и ш и сси кди к бош лан и ш и
б иланок, ёз ойларидан кеч куз ойларигача доим о олиб ту- 
риш керак булади. В анна оли н аётган вактда шамол к,аттик,- 
р о к б у л с а , муолажа тухтатилади ёки олинм айди. Яъни шуни 
эсда тутм ок зарурки, катта ш ахдрларнинг атмосфера \а в о - 
си д а куп м и кд орда ч ан гл а р , туту н л ар , курумлар мавжуд 
булгани учун к у ёш н и н г у л ьтр аб и н аф ш а нурлари камрок, 
булиш и мумкин. \ а р колда таби ат куйнида, сув \авзал ар и - 
н и н г олдида, урм он, дарахтзорлар як,инида куёш ваннаси- 
ни олмок, ф ойдалирокдир. У ерларда \а в о \арорати пастрок. 
ва х;аво \а р а к а т тезлиги етарличадир. Бундай \о л а т организ- 
мдан иссикдикни чик,иб кети ш и н и енгиллаш тиради. Куёш 
нури билан чиник;иш ни ён б ош лаб ёки ётиб, ёки ти к *олат- 
да \а р а к а т к,ила туриб \а м олиш мумкин. Биринчи \олатда 
тахта-кароват устида ёки к,орин билан ёки орк,а билан ётиб 
маълум бир вак,т утгач, тан а \о л а т и н и узгартириб туриш
м умкин. Б ош ни сочик, ёки сояб он билан беркитиш мум­
ки н , бу б ош н и к у ёш н и н г тугри туш аётган нуридан сак,- 
лайди. Кузга албатта куёшдан сакданувчи кузойнак та^и ли - 
ши зарур.
Агар куёш ваннаси билан чи н и ки ш н и катта гурук ол- 
мокчи булса, улар ш ундай м уолаж а учун махсус мулжал- 
ланган ж ойда — солярияда ван н а кабул килиш ади. Бундай 
майдонларда дам олиш ж о й и , салки н майдончалар, кийи- 
ниб олиш хоналари, душ , буфет, \о ж атх он а ва тиббий хо- 
димлар хонаси таш кил кили н ади . Куёш ваннасида соглиги 
яхш и булган ки ш и л ар куёш нури м и кд орин и (дозаси н и ) 
д а к и к а \и с о б и д а о л а д и л а р , я ъ н и о л д и н куёш в а н н а с и
5— 10 д акика, кейинги саф арда куёшда булиш вакти 5—10 
дакикадан ош ириб борилади, ам м о орада 10— 15 дакикали 
танаф фус булади. Ш ундай килиб, аста-секин муолажа вак- 
тини 1,5—2 соат давом эттириш мумкин.
12 — Сапоматлик асослари 
177


Куёш нурининг аникрок, м икдорини олиш услуби \ам
бор, яън и 1 см 2 юзага куёш радиацияси 5 калорияни таш - 
кил крлади, секи н -секи н бу м икдорни 100— 120 калорияга 
еткази ш м ум кин. Касал ки ш и л ар, кам кувватли одам лар 
50—80 калориядан ош ирм асликлари керак. Одатда урта м ин- 
такдларда 5 дакикдли куёш ваннаси оли н са, тахм инан хдр 
бир с м 2 даги юза 5 калорияли и с си кд и к олади. Унда ж ану- 
бий м интакдларда ёз ф аслларида 2—3 да кр аал и куёш ван ­
н аси 5 калорияли куёш и ссикдик нурини олиш и мумкин 
э к а н . Чиник,иш ни куз ойларида давом этти ри ш , ай н и ц са 
кун б о тиш дан олдин таш кил кр л и ш организм учун жуда 
ф ойдали булади.
Куёш ваннасини фаол \а р а к а т билан бирлаш тириб олиб 
борса \а м булади. Айник,са, турист rypyjyiapn билан шурул- 
л ан и ш ва ванна олиш *еч качон зарар бермайди.
Э нди икки 
ofh
3 суз — куёш ваннасини олиш ж араён и- 
д а чанкдш муаммоси. Куёш уфкда ти к турганда ун и н г жуда 
иссик; радияцияси кузни тиндириб, елка териси ю заларини 
куйдираётганда термометр 28°С—30°С курсатади. Ш у вак,т 
сув сотадиган киоскаларда, квас сотадиган бочкалар ёнида 
дам олаётганлар кдтор-кдтор навбатда турадилар. Ч анкрвни 
«крндирувчи» суюкдикпарга катта э \т и ё ж турилади. Т о м о­
ш а кр л ар эк ан си з, одамлар 1—2, \а т т о 3 стакан сув ёки 
квас ичиб, чанкрвни крндириш ни уйлайдилар, ам м о улар 
ч ан к р в боси лм аётган и н и туш ун м ай ди лар. Б и р -б и р л ар и га 
ш и к о ят килиш м окда, яъни «Биродар, кечгача сув ичаман 
ч ан ^ о в н и \е ч крндириб булмаяпти ним а гап» дей ди , би - 
ри н ч и си иккинчисига.
У з-узидан маълумки, инсон о р ган и зм и н и н г сую кди к- 
ка — сувга э\ти ёж и катта. Н егаки, о р ган и зм н и н г 65—70 %и 
сувдан иборат. У организмда кетаётган модда алм аш иниш
ж ар аён лари н и н г \ам м а боскрчларида и ш тирок этувчи ми- 
нералдир. Аммо уни нормадан ортикрок, ичиш бош ка му- 
ам м о н и келтириб чикдради. Яъни уни куп ро^ ичиш чан- 
крвни босм айди, аммо уни куп ичиш га организм урганиб 
крлади, куп ичиш организмга ёк р м си з таъсир курсатади.
178


О рганизм да ч ан к рвн и н г кучайиш и, орган и зм н и н г тер- 
лаш и натиж асида тери оркали сув куп микдорда йукотила- 
д и, бунинг олдини олиш учун сувни куп ичмасдан, томок,- 
ни чайк,аш, огизга обаки (конфет)дан солиб суриш ёрдам 
беради. Ч унки бунда куп судак ажраб чик,иб, оги зн и , то - 
м окни намлаб туради.
Ч иникиш даврида ч анкаш ни сезиш кар доим т у ф и була- 
вермайди. К упинча 
ориз
ва том окн и н г куриш ини би з чан- 
к,ов курсаткичи деб туш унамиз. \а т т о к и , \акик,атда и сси к 
хдроратда организм жуда куп сув йукотган даврда \а м су- 
ю ^лик ичиш реж им ини сак^аш жуда зарурдир. Я ъни сувни 
бирданига куп м икдорда ичмасдан, оз-оздан ичилади. И чи - 
ладиган сув салк,ин булса, айни муддао! Ч унки сулак без- 
л а р и н и н г ф у н кц и яси салк,ин сувнинг таъсирида кучаяди, 
то м о к ва 

Download 10,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   90   91   92   93   94   95   96   97   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish