Iii. T. Otaeoeb, m y m m h o b


 .4 . Сув ва сув х,авзалармнмнг организмни



Download 10,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet83/219
Sana22.02.2022
Hajmi10,39 Mb.
#83899
1   ...   79   80   81   82   83   84   85   86   ...   219
Bog'liq
43valeologiyaasoslaripdf

7 .4 . Сув ва сув х,авзалармнмнг организмни 
чиникуиришдаги а\ам ияти
7 .4 .1 . Сув муолаж аларининг махфий томоилари
Сув — таб и атн и н г инсон учун берган эн г улуг бетак- 
рор инъом идир. Сув т у ф и с и д а ривоятлар жуда куп, аммо 
сувга ва унинг хусусиятларига, олим, учувчи ва ш оир А н- 
туан-де С ент Э кзю пери тула-тукис б а \о берган: «Эй, таб и ­
атнинг энг улуг инъом и булган сув! Сен мазасиз, рангсиз, 
\и д с и з бир сую кдиксан, сенга ба^о бериш жуда амри ма*ол. 
И н со н с е н и н г н и м а э к а н и н г н и ту ш у н м ай д и , ам м о сен 
билан р о\атл ан ад и , ором олади, сендан лаззатланади, завк,- 
ланади. С ени \а ё т учун зарур нарса деб булмайди, чунки 
сенинг узинг \а ё т чаш м аси сен, \а ё т багишлагувчисен! Сен 
каерда булмагин, кдчон булмагин, бахт-саодат, р о \а т -ф а - 
рогат сезгисини, *узур-*аловат, бахтиёрлик сезгисини бе- 
расан. Сен бизга куч-кувват бсрасан, ра\м ди лли к, шафк;ат- 
ли булиш \и с с и н и багиш лайсан, х,ар бир юракда куриб дол­
ган \и сс и ё т туйгуларини ж онлантирасан.
Сен дунёдаги \а ё т учун эн г б еба\о бойликсан. Сен \е ч
к,ачон, табиий таркиб ингга сенга ёд булган нарсаларн и н г 
куш илиш ини кечира олм айсан, чунки сен учун, улар бето­
на. Сен о л л о \н и н г б еназир, гузал инъом исан, сени инсон 
узининг н о ту ф и \ар а к а ти билан курк,итиб ю бориш и мум- 
кин, аммо барибир сен бизга бетакрор бахт багиш лайсан».
153


\ а , сув беба\о! Унинг кимёвий формуласи, оддий Н ,0 — 
сув, у 0°С да музга айланади, 100°С да кай н ай д и , буяга ай- 
ланад и. Сув табиатда кенг таркдпган сую кдик. Ер курраси- 
н и н г 3 /4 кием и сувдан иборат.
С ув и н со н учун и ч и м л и к , т а н а н и , к и й и м -к е ч а к л а р - 
ни то зал о вч и \а м сувдир. \ о з и р г и зам он с а н о а т ко р х о н а- 
л а р и н и н г тех н о л о ги к ж а р аён л ар и су вси з тухтаб колади. 
К о рх о н ал ар д а иш лаб ч и ки л ад и ган \ а р бй'р т о н н а , м а \с у - 
л о т сув б и л ан , су вн и н г и ш ти р о к и си з вужудга келм ай ди . 
К ,иш лок хуж алик э к и н л а р и н и н г м а\с у л о т и сув б и л а н , ду- 
н ё в и й м одда а л м аш и н и ш ж ар аён лар и \а м с у в н и н г ф аол 
к а т н а ш и ш и б илан боради . Х уллас, \а ё т и м и з н и н г
\ а м м а
ж а р а ё н л а р и н и су в с и з та с а в в у р к и л и б б у л м а й д и , и н со н
о р г а н и з м и н и н г 65—70% сувдан и б орат. С ув с о г л и к н и н г
э н г а с о с и й йулдош и \а м д и р . С у в н и н г кади м за м о н л а р - 
д а н д а р д га д а в о э к а н л и ги м аълум , у т а ж р и б а д а т е к ш и - 
р и л г а н , с и н а л га н во си тад и р .
Ш уни айтиш зарурки, сувнинг исси кди к ютиш \аж м и
\а в о г а Караганда 28 б аробар куп эк а н , ш у н и н г учун \а м
су вн и н г таъсир этиш натиж аси инсон учун жуда ю кори. Сув 
\а р о р а т и 13°Сда организм га у анча совукдек сезилади. Ш ун- 
дай бир хил \ароратда, организм \ав о га нисбатан сувда 30 
баробар юкори иссикдик йукотар экан , б и н об ари н , шу са- 
бабли сув ор ганизм ни н г табиий чи никтириш воситаси, деб 
б илинади. С увнинг, ян а бир бош ка хусусияти у организмга 
м ехан и к таъсирини утказади. Сувни кавога нисбатан кучли 
таъ си ри ундаги эриган м инерал тузлар, газлар, сую кли к- 
л а р \и с о б и га кучаяди. Агар сувга 2—3 к о ш и к ош тузи ёки 
3—4 ош кош икда уксус куш илса, ун инг организм га таъсир 
этиш кучи янада кучаяди.
С увнинг таъсир этиш кучини ош ириш м аксадида, унинг 
кароратини кутариб, яхш и натижа олинади. Сув муолажа- 
л ар и ун и н г х,ароратига кдраб, куйидагиларга булинади. Кдй- 
н о к — 40°Сдан ю кори; иссик, — 36—40°С; ф ар к и йук — 
34—35°С; салкин 20—33°С; совук — 20°Сдан паст. О рганизм - 
ни ч иниктириш даврида кароратлар ф арки кисобга олинади
154


\а м д а о р г а н и зм н и н г ч и н и к к а н л и к колатига караб, сувли 
м уолаж аларнинг турли услубларидан бирини танлаш мум- 
кин: ж ум ладан, д у ш , ванн а, ковузда чум илиш ва \о к а з о - 
л ар. Хдр кандай колатда \а м муолажани секи н -аста бош лаш
асосий ш артларга киради. Сув муолажалари одатда сочикни 
сувда \у л л а б , та н а н и артиш дан б ош лан ад и , тан а устидан 
сув куйилади ва \о к а з о . К ей и н ч али к душ (ай л ан м а), сув 
б и л ан сув ости м ассаж и , сув бассей н л ар и да чум илиш ва 
бош кдлар. Сув м уолаж аларини тизим ли равиш да олиб ту- 
риш — о р ган и зм н и н г чиник,иши учун жуда зарурдир, чун- 
ки бундай м уолаж а тан ан и совуш дан, тасод и ф ан ш ам ол- 
л аш д ан сак д аб к,олади. Ш ун и н г учун \а м куйидаги халк, 
маколи уринли: «Кимда ким салкин ва совукрок, сув билан 
дустлаш са, у ш ам оллаш дан, буруннинг битиб крлиш идан 
куркмайди». Сув муолажаси организм га куп том онлам а таъ- 
си р курсатади, яън и модда алм аш иниш ж араён и, тана ис- 
си кд и ги н и бош к,ариш , юрак ва крн том ир ти зи м и и ш ини, 
наф ас о л и ш н и н г яхш иланиш и кузатилади.

Download 10,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   79   80   81   82   83   84   85   86   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish