Хаво ваннасининг амалий томонлари
Одатда \а в о ванналари ётган ва тезкорлик билан ечин-
ган колатда кабул килинади. Х аво ваннаси орган и зм н и н г
ялангоч тана териси ю засининг \ам м аси н и камраб олиш и
керак. Бундай колат организмда реакцияни тез чакиради, са-
лкин ва совук \а в о ваннасини кабул килганда тезкор кара-
кат килм ок зарур. Агар организм \а в о ваннасини олаётганда
тери ж унж икса, со ву к ва т и т р о к бош ланса, тезда ки й и м -
кечакларни кийиб олиш тавсия килинади, кам бир неча бор
бадантарбия каракатлари баж арилиш и керак. Хаво ваннаси-
дан су ш , сувли муолажа кабул кдаи ш анча фойдалидир.
Ч и н и к т и р и ш д а в о м и д а \ а в о к а р о р а ти д а н т а ш к а р и ,
ун и н г н ам л и ги га, \а в о к а р а к а т и н и н г тезл и ги га акам и ят
берилади. Х аво нам лиги 55 % гача
курук \и со б л ан ади , 56
дан 70 % гача, уртам иёна КУРУК \а в о ва 85 %гача уртамиё-
на нам \а в о ва 86 %дан ю кори булса, ута нам хдво д ей и ла-
ди. И нсон учун
к у л а й
нам л и к 40 —60 %ни таш кил килади.
Курук \а в о кам ма одам лар учун кулай, юкори намли \а в о
инсон о рганизм ига салбий таъ си р курсатади, агар юкори
Карорат ва н ам л и к кам ю кори булса, организм ута ортикча
кизиб кетади, паст карорат булса, организм совиб кетади.
О рганизм ч и н и кти ри л аётган д а \а в о \ар акати катта роль
уйнайди. О датда \ар о р а т и п астр о к булса, л еки н тинч ш а-
м олсиз \а в о булса, о р ган и зм и сси к д и к сезади, акси н ч а,
\ар о р ати п астр ок булса, ун и н г устига шамол булса, ор га
низм учун н оку л ай булиб со в у к н и сезад и , чунки о р г а
низм ш амол вактида и сси кп и кн и куп рок йукотади.
Хаво карорати — 37°Сда ш амол организм нин г ута исиб
кетиш идан сакдай д и. О рган и зм учун эн г нокулай колат,
\а в о \ар о р а т и паст, нам лиги балан д ва кучлирок шамол
булганда сезилади. Хаво таркибидаги енгил манф ий ионлар
организмга ижобий таъсир курсатади.
149
Х авон и н г \а р а к а т тезлиги секундига 3 метр булса, \а в о
ваннаси муолаж асини кабул килм аган маъкул. Х аво ван н а-
си дозаси и кки йул билан амалга ош ирилади: сек и н -аста
\а в о \ар о р ати пастга туш ирилиб ёки муолажа вактини уш а
кароратда чузиш билан олиб борилади.
Соглиги яхш и булган инсонларга каво ваннасини олиш
20—30 да кика, ш унда \а в о \ар о р ати 15—20°С булади. К е-
й и н ч ал и к м уолаж а давом эти ш и 5— 10 д аки кага чузи ли б
боради, к ей и н ч ал и к у вактни 2 соатга утказиш мумкин.
К ейинги боскичда \а в о ваннаси, \а в о \арорати 5— 10°С
да 15—20 дакик,а давом этади. Муолажа олиш даврида ал-
батта бадантарбия килиниш и керак. С овук каво ван насини
чи н и ккан киш илар олиш и м умкин, аммо тиббий каровдан
утгандан кей и н д авом этиш 5— 10 даки кадан ош м асли ги
керак.
Х аво ваннасини олаёганда титраш , совук ейиш гача олиб
бориш такикданади. О рганизм совукдикни сезиш и б и л ан о к
оз булса-да ч о п и ш , бадантарбия \ар акатл ар и н и баж ариш
зарур булади. С овук \а в о ваннаси олингандан сунг, тезда
танани иш калаш , иложи булса, и сси к душга туш иш м ак-
садга мувоф икдир.
Х алк м аколида «дарм онсизни и сси к чопонга ти к , сор
киш ини совукка» дейилади. Д ар \аки кат а\ол и уртасида иро-
д аси з,
о з р и н
,
касалван д, д ар м о н си з одамлар б о р ки , улар
шамол \ар акати таъсиридан, салкин каводан, ф орточкалар-
ни (туйнукларни) очиш дан жуда куркддилар. Бу бир том он-
дан т у ф и , чунки улар арзимаган таъсирларга ута чидамсиз
булиб, тез касал булиб коладилар — «шамоллайдилар».
Ш унинг учун \а м , о р ган и зм н и н г уш андай таъ си р л ар
га чидам лилигини ош и ри ш , организм нин г кимоя р еакц и я-
сини ю корига кутариш ,
с о р л и к н и
тиклаш га ёрдам беради
О д ам н и н г та н а с и н и со ву к \а в о (ш ам ол) таъ си ри га урга-
тиш , куп касалликларни олдини олади.
Ю корида зи к р ки л и н ган одам ларга тоза \а в о д а ки й -
им ларга уралиб ю риш , жуда ёким ли таъсир курсатади. Б\
борада
т о р л и
,
урм онли дарахтлар куп булган ж ойларда ту-
150
р и сти к ю риш лар, сай р к и л и ш л а р н и н г а*амияти жуда кат-
та, бунда асаблар иш и, к,он то м и р ти зи м и ва наф ас олиш
ти зи м л а р и н и н г иш и ях ш и л ан ад и , кай ф и ят юк,ори булиб,
уйку мустаккамланади, оёк, муш аклари дастлаб оз булса-да,
о ф и й д и , кейинчалик инсон узини енгил \и с этади, огрик,-
лар йукдлади.
У зок вакт тоза \а в о д а сай р килиш организмга ижобий
таъсир курсатади. \ а в о очи к кунлари ойналарни кун буйи
очиб, хоналарни кам ида 3 м аротаба шамоллатиш мак,садга
мувофик,дир.
К уйидагиларни эслаб кдпинг! Ш амоллатилмаган хона
кавосининг сифати д ои м о ём он лаш и б, ош рл аш и б боради,
у хонада инсон тез чарчайди, уни н г иш крбилияти бузила-
ди ва купрок, касал булиш га сабаб топилади. Ш унинг учун
ойналарни тез-тез очиб тури н г, фрамуга ва ф орточкалар-
дан тоза \а в о ок,ими д о и м о утиб турсин. Спорт, ж исм оний
тарбия билан ш урулланганда кийим кийиш га ал о\и д а эъти-
бор беринг: ёзда м айка, калта иш тон ёки шорт, енгил спорт
костю ми, ботинкаси ёки ш и п п ак кийиш маъкул, пахта и пи-
дан тукилган пайпок,, бош га эса ш апка кийилади.
Куз ва б а\о р ойларида куртка, шим, шамол, ёгингарчи-
лик даврида синтетик матодан тук,илган куртка, оёк,кд рези-
нали оёк кийими ёки резинали муста^кам шиппак, пайпок,
устидан жунли пайпок кийилади, бошга эса шапка кийилади.
С порт кийим лари устидан назорат кдлиб туриш , яъни
уз вакдида ю виш , дазм о л л аш , тозалаш , куритиш ва б ош -
калар бажарилади. С п орт билан шугулланувчиларни чиник,-
т и р и ш г а э \т и ё ж йук,, у л а р н и н г узлари х о \л а й д и л а р м и
йук,ми, чиникиш учун д о и м о каракат киладилар.
Чиннкдириш \а м м а учун ф о й далкм и кан ?
Шубх,асиз, х,а деб ж авоб берам из. Буни кдчон бош лаш
керак? Кднча тез булса, ш унча яхш и, айник,са, чиникуи-
риш ни ёш ликдан бош ласа, натиж а кунгилдагидек булади.
Купинча, болаларда игужм ш ароитининг узгариш и, \а в о -
н инг бирдан узгариб к о л и ш и , купинча ж о й н и н г совуш и
умумий тананинг совуш ини келтириб чикдради, натижада
151
ш амоллаб кдлиш ок,ибатида турли касаллик бош ланади, яъни
гри п п , ан ги н а , ю кори наф ас й уллари н и н г я л л и гл а н и ш и ,
бурундан сув к е л и ш и , куздан ёш о ц и ш и , у п к а н и н г ш а-
м оллаш и каби аломатлар юзага келади. Бундай колат купинча
чиник,маган болаларда кузатилади.
О та-оналар куйидагиларни эслаб крлиш са, яхш и булар
эди! Б олаларни чини кти ри ш йули билан, уларн и н г икдим -
н и н г у згар и ш и га, касал чакирувчи м и кр о б л ар га, таб и и й
мукит ом и лл ари н и н г таъсирига к,арши, о р ган и зм н и н г кдр-
ш илиги янада мустаккамланади. Ундан таш кари , ч и н и к^и -
риш йули билан, болаларнинг келажакдаги \аё т и касалсиз
утиш ига зам ин тайёрлайади.
Улуя о л и м , п ед и ат р , м ек н ат к,а\рам он и ,- п р о ф е с с о р
Г. Н. С п еран ски й н и н г сузларини эш итинг: «Болага ута мек-
ри б о н л и к билан уни касалдан асраш жуда ам рим акол, ай -
ник,са, ку ти л м аган колатд а таш к и к а р о р а т н и н г узгар и б
колиш и, тусатдан пайдо буладиган ва ф орточкадан гурил-
лаб утадиган ш амол о ки м и , ёги н гар чи л и кн и н г б о ш л ан и б
Колиши, нам лик ва бош калардан болани асраб колиш ки й -
ин! Н ози к тарбияланган, доимий и ссикликка урганиб кол-
ган болага таш кдридаги совукдик ута хавф ли, чунки унинг
орган и зм и н и совукка карш и мустакил кураш а олиш и куч-
сизланган. Болани канча авайлаб, уни калин к и й и м -к еч ак
одеял, чойш аб билан уралмасин, у заиф , ш унинг учун тез-
тез шамоллайди. Болани шамоллаб колишдан аср аш н и н гб и р -
д а н -б и р йули — уни чиниктириш дир». Ш ун и н г учун \а м ,
\ а р куни болани тарби ялаш да катъият ва чидам , э \т и ё т -
к орли к б илан, врачдан маслакат олиб, ч и н и кти ри ш зарур.
О та-о н ан и н г узи \а м болага намуна булиб, \а в о ван н аси -
ни олиб ч и н и ки ш и керак. Бола ётадиган хона тоза каво б и
л ан дои м о ш амоллатиб турилиш и керак. Хона карорати 16—
19°С атроф ида булса, максадли булади. Кдттик совук вакти-
да ф орточкалар беркитилади. аммо вакти-вакти билан очиб
турилади. Б ол ал арн и н г бадан тарби яси , уйин каракатлари
вактида форточка очикбулиш и керак. Уй шароигида болага куп
иссик кийимлар кийинтириш , жунли пайпокдар кийдириш ,
152
ортик;ча. К упинча пахтадан ти ки лган , пахмокди куйлаклар
кийдирган яхш идир. Б олани кийим лар билан ураб таш лаш
унинг \ад д ан таш кдри исиб кетиш ига сабаб булади. Бола-
ларни сайр кдпдириш да о б -\а в о га кдраб кийинтириш зарур
булади. Б оланин г узок, вак,т тоза \ав о д а сайр кдлиш и чи-
никуириш нинг эн г асосий ом или. Хдгто, к,иш вактида \а м
3—4 соат сайр кд л и ш жуда ф ойдали. Болалар 1 ёш дан утиб,
6 ёш гача хоналарда \а в о ван н аси н и олганда, хонада \а в о
\арорати 18— 19°С, 6 ёш дан сунг 16°С булса, яхш и таъсир
к,илади.
Do'stlaringiz bilan baham: |