Iii. T. Otaeoeb, m y m m h o b


Хаво ваннасининг амалий томонлари



Download 10,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet82/219
Sana22.02.2022
Hajmi10,39 Mb.
#83899
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   219
Bog'liq
43valeologiyaasoslaripdf

Хаво ваннасининг амалий томонлари
Одатда \а в о ванналари ётган ва тезкорлик билан ечин- 
ган колатда кабул килинади. Х аво ваннаси орган и зм н и н г 
ялангоч тана териси ю засининг \ам м аси н и камраб олиш и 
керак. Бундай колат организмда реакцияни тез чакиради, са- 
лкин ва совук \а в о ваннасини кабул килганда тезкор кара- 
кат килм ок зарур. Агар организм \а в о ваннасини олаётганда 
тери ж унж икса, со ву к ва т и т р о к бош ланса, тезда ки й и м - 
кечакларни кийиб олиш тавсия килинади, кам бир неча бор 
бадантарбия каракатлари баж арилиш и керак. Хаво ваннаси- 
дан су ш , сувли муолажа кабул кдаи ш анча фойдалидир.
Ч и н и к т и р и ш д а в о м и д а \ а в о к а р о р а ти д а н т а ш к а р и , 
ун и н г н ам л и ги га, \а в о к а р а к а т и н и н г тезл и ги га акам и ят 
берилади. Х аво нам лиги 55 % гача 
курук \и со б л ан ади , 56 
дан 70 % гача, уртам иёна КУРУК \а в о ва 85 %гача уртамиё- 
на нам \а в о ва 86 %дан ю кори булса, ута нам хдво д ей и ла- 
ди. И нсон учун 
к у л а й
нам л и к 40 —60 %ни таш кил килади. 
Курук \а в о кам ма одам лар учун кулай, юкори намли \а в о
инсон о рганизм ига салбий таъ си р курсатади, агар юкори 
Карорат ва н ам л и к кам ю кори булса, организм ута ортикча 
кизиб кетади, паст карорат булса, организм совиб кетади.
О рганизм ч и н и кти ри л аётган д а \а в о \ар акати катта роль 
уйнайди. О датда \ар о р а т и п астр о к булса, л еки н тинч ш а- 
м олсиз \а в о булса, о р ган и зм и сси к д и к сезади, акси н ч а, 
\ар о р ати п астр ок булса, ун и н г устига шамол булса, ор га­
низм учун н оку л ай булиб со в у к н и сезад и , чунки о р г а ­
низм ш амол вактида и сси кп и кн и куп рок йукотади.
Хаво карорати — 37°Сда ш амол организм нин г ута исиб 
кетиш идан сакдай д и. О рган и зм учун эн г нокулай колат, 
\а в о \ар о р а т и паст, нам лиги балан д ва кучлирок шамол 
булганда сезилади. Хаво таркибидаги енгил манф ий ионлар 
организмга ижобий таъсир курсатади.
149


Х авон и н г \а р а к а т тезлиги секундига 3 метр булса, \а в о
ваннаси муолаж асини кабул килм аган маъкул. Х аво ван н а- 
си дозаси и кки йул билан амалга ош ирилади: сек и н -аста 
\а в о \ар о р ати пастга туш ирилиб ёки муолажа вактини уш а 
кароратда чузиш билан олиб борилади.
Соглиги яхш и булган инсонларга каво ваннасини олиш
20—30 да кика, ш унда \а в о \ар о р ати 15—20°С булади. К е- 
й и н ч ал и к м уолаж а давом эти ш и 5— 10 д аки кага чузи ли б 
боради, к ей и н ч ал и к у вактни 2 соатга утказиш мумкин.
К ейинги боскичда \а в о ваннаси, \а в о \арорати 5— 10°С 
да 15—20 дакик,а давом этади. Муолажа олиш даврида ал- 
батта бадантарбия килиниш и керак. С овук каво ван насини 
чи н и ккан киш илар олиш и м умкин, аммо тиббий каровдан 
утгандан кей и н д авом этиш 5— 10 даки кадан ош м асли ги
керак.
Х аво ваннасини олаёганда титраш , совук ейиш гача олиб 
бориш такикданади. О рганизм совукдикни сезиш и б и л ан о к
оз булса-да ч о п и ш , бадантарбия \ар акатл ар и н и баж ариш
зарур булади. С овук \а в о ваннаси олингандан сунг, тезда 
танани иш калаш , иложи булса, и сси к душга туш иш м ак- 
садга мувоф икдир.
Х алк м аколида «дарм онсизни и сси к чопонга ти к , сор 
киш ини совукка» дейилади. Д ар \аки кат а\ол и уртасида иро- 
д аси з, 
о з р и н

касалван д, д ар м о н си з одамлар б о р ки , улар 
шамол \ар акати таъсиридан, салкин каводан, ф орточкалар- 
ни (туйнукларни) очиш дан жуда куркддилар. Бу бир том он- 
дан т у ф и , чунки улар арзимаган таъсирларга ута чидамсиз 
булиб, тез касал булиб коладилар — «шамоллайдилар».
Ш унинг учун \а м , о р ган и зм н и н г уш андай таъ си р л ар ­
га чидам лилигини ош и ри ш , организм нин г кимоя р еакц и я- 
сини ю корига кутариш , 
с о р л и к н и
тиклаш га ёрдам беради 
О д ам н и н г та н а с и н и со ву к \а в о (ш ам ол) таъ си ри га урга- 
тиш , куп касалликларни олдини олади.
Ю корида зи к р ки л и н ган одам ларга тоза \а в о д а ки й - 
им ларга уралиб ю риш , жуда ёким ли таъсир курсатади. Б\ 
борада 
т о р л и

урм онли дарахтлар куп булган ж ойларда ту-
150


р и сти к ю риш лар, сай р к и л и ш л а р н и н г а*амияти жуда кат- 
та, бунда асаблар иш и, к,он то м и р ти зи м и ва наф ас олиш
ти зи м л а р и н и н г иш и ях ш и л ан ад и , кай ф и ят юк,ори булиб, 
уйку мустаккамланади, оёк, муш аклари дастлаб оз булса-да, 
о ф и й д и , кейинчалик инсон узини енгил \и с этади, огрик,- 
лар йукдлади.
У зок вакт тоза \а в о д а сай р килиш организмга ижобий 
таъсир курсатади. \ а в о очи к кунлари ойналарни кун буйи 
очиб, хоналарни кам ида 3 м аротаба шамоллатиш мак,садга 
мувофик,дир.
К уйидагиларни эслаб кдпинг! Ш амоллатилмаган хона 
кавосининг сифати д ои м о ём он лаш и б, ош рл аш и б боради, 
у хонада инсон тез чарчайди, уни н г иш крбилияти бузила- 
ди ва купрок, касал булиш га сабаб топилади. Ш унинг учун 
ойналарни тез-тез очиб тури н г, фрамуга ва ф орточкалар- 
дан тоза \а в о ок,ими д о и м о утиб турсин. Спорт, ж исм оний 
тарбия билан ш урулланганда кийим кийиш га ал о\и д а эъти- 
бор беринг: ёзда м айка, калта иш тон ёки шорт, енгил спорт 
костю ми, ботинкаси ёки ш и п п ак кийиш маъкул, пахта и пи- 
дан тукилган пайпок,, бош га эса ш апка кийилади.
Куз ва б а\о р ойларида куртка, шим, шамол, ёгингарчи- 
лик даврида синтетик матодан тук,илган куртка, оёк,кд рези- 
нали оёк кийими ёки резинали муста^кам шиппак, пайпок, 
устидан жунли пайпок кийилади, бошга эса шапка кийилади.
С порт кийим лари устидан назорат кдлиб туриш , яъни 
уз вакдида ю виш , дазм о л л аш , тозалаш , куритиш ва б ош - 
калар бажарилади. С п орт билан шугулланувчиларни чиник,- 
т и р и ш г а э \т и ё ж йук,, у л а р н и н г узлари х о \л а й д и л а р м и
йук,ми, чиникиш учун д о и м о каракат киладилар.
Чиннкдириш \а м м а учун ф о й далкм и кан ?
Шубх,асиз, х,а деб ж авоб берам из. Буни кдчон бош лаш
керак? Кднча тез булса, ш унча яхш и, айник,са, чиникуи- 
риш ни ёш ликдан бош ласа, натиж а кунгилдагидек булади. 
Купинча, болаларда игужм ш ароитининг узгариш и, \а в о - 
н инг бирдан узгариб к о л и ш и , купинча ж о й н и н г совуш и 
умумий тананинг совуш ини келтириб чикдради, натижада
151


ш амоллаб кдлиш ок,ибатида турли касаллик бош ланади, яъни 
гри п п , ан ги н а , ю кори наф ас й уллари н и н г я л л и гл а н и ш и , 
бурундан сув к е л и ш и , куздан ёш о ц и ш и , у п к а н и н г ш а- 
м оллаш и каби аломатлар юзага келади. Бундай колат купинча 
чиник,маган болаларда кузатилади.
О та-оналар куйидагиларни эслаб крлиш са, яхш и булар 
эди! Б олаларни чини кти ри ш йули билан, уларн и н г икдим - 
н и н г у згар и ш и га, касал чакирувчи м и кр о б л ар га, таб и и й
мукит ом и лл ари н и н г таъсирига к,арши, о р ган и зм н и н г кдр- 
ш илиги янада мустаккамланади. Ундан таш кари , ч и н и к^и - 
риш йули билан, болаларнинг келажакдаги \аё т и касалсиз 
утиш ига зам ин тайёрлайади.
Улуя о л и м , п ед и ат р , м ек н ат к,а\рам он и ,- п р о ф е с с о р
Г. Н. С п еран ски й н и н г сузларини эш итинг: «Болага ута мек- 
ри б о н л и к билан уни касалдан асраш жуда ам рим акол, ай - 
ник,са, ку ти л м аган колатд а таш к и к а р о р а т н и н г узгар и б
колиш и, тусатдан пайдо буладиган ва ф орточкадан гурил- 
лаб утадиган ш амол о ки м и , ёги н гар чи л и кн и н г б о ш л ан и б
Колиши, нам лик ва бош калардан болани асраб колиш ки й - 
ин! Н ози к тарбияланган, доимий и ссикликка урганиб кол- 
ган болага таш кдридаги совукдик ута хавф ли, чунки унинг 
орган и зм и н и совукка карш и мустакил кураш а олиш и куч- 
сизланган. Болани канча авайлаб, уни калин к и й и м -к еч ак 
одеял, чойш аб билан уралмасин, у заиф , ш унинг учун тез- 
тез шамоллайди. Болани шамоллаб колишдан аср аш н и н гб и р - 
д а н -б и р йули — уни чиниктириш дир». Ш ун и н г учун \а м , 
\ а р куни болани тарби ялаш да катъият ва чидам , э \т и ё т - 
к орли к б илан, врачдан маслакат олиб, ч и н и кти ри ш зарур. 
О та-о н ан и н г узи \а м болага намуна булиб, \а в о ван н аси - 
ни олиб ч и н и ки ш и керак. Бола ётадиган хона тоза каво б и ­
л ан дои м о ш амоллатиб турилиш и керак. Хона карорати 16— 
19°С атроф ида булса, максадли булади. Кдттик совук вакти- 
да ф орточкалар беркитилади. аммо вакти-вакти билан очиб 
турилади. Б ол ал арн и н г бадан тарби яси , уйин каракатлари 
вактида форточка очикбулиш и керак. Уй шароигида болага куп 
иссик кийимлар кийинтириш , жунли пайпокдар кийдириш ,
152


ортик;ча. К упинча пахтадан ти ки лган , пахмокди куйлаклар 
кийдирган яхш идир. Б олани кийим лар билан ураб таш лаш
унинг \ад д ан таш кдри исиб кетиш ига сабаб булади. Бола- 
ларни сайр кдпдириш да о б -\а в о га кдраб кийинтириш зарур 
булади. Б оланин г узок, вак,т тоза \ав о д а сайр кдлиш и чи- 
никуириш нинг эн г асосий ом или. Хдгто, к,иш вактида \а м
3—4 соат сайр кд л и ш жуда ф ойдали. Болалар 1 ёш дан утиб, 
6 ёш гача хоналарда \а в о ван н аси н и олганда, хонада \а в о
\арорати 18— 19°С, 6 ёш дан сунг 16°С булса, яхш и таъсир 
к,илади.

Download 10,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish