Iii. T. Otaeoeb, m y m m h o b



Download 10,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet79/219
Sana22.02.2022
Hajmi10,39 Mb.
#83899
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   219
Bog'liq
43valeologiyaasoslaripdf

Ёшлигингдан 
с о р л и р и н г н и
асра!
И н с о н э н г юк,ори д а р аж а д а ги м уъж иза. Т аб и ат д ан , 
ун и н г гузал ли ги дан ба>фаманд б^лиш и учун 
c o f
булмсжи 
л ози м . А м м о и н со н учун эн г зарур булган 
с о р л и г и м и з н и
кундалик \а ё т д а эсдан ч икдрам и з. А й н и ^са, ёш авлод 
c o f
-
л и к
т у ф и с и д а кам у й л ай ди , г о \о умуман уйлам айдилар. 
Бу жуда катта хато. Н егаки , куп \о латлар д а ёш л и к даврда 
о р гги р и л ган к а с а л л и к , к ар и л и кд а уз асо рати н и нам оён
к,илади.
М инг афсус, 
с о р л и к н и
пулга сотиб олиб булмайди. 
C
o f
-
л и к
\а р бир и н с о н ^ и н г уз кулида эканини эсдан чикдриш , 
катга хатодир. 
С
о е л и к н и
сакдаш , баркамол булиш учун нима 
килиш керак? Кулингиздаги рисолада шу туф и си д а ran бо- 
ради. Б изн инг ф и кри м и зч а, 
с о р л и к н и
сакдаш учун элем ен- 
тар. оддий, оз булса-да, бу ту ф и си д а билим булиши керак. 
Билим \а р доим т у ф и йул курсатувчи компасдир. Хар бир 
инсон узининг ф и зи о логи к имкониятларидан ф ойдаланиб 
согликкабош лайдиган рационал йулни танлаши зарур. Бунда 
бош кдларнинг таж рибаси \а м аскртади. Кундалик бадантар- 
бия, ж и см он и й м аш к, пиёда юриш и н со н н и н г кундалик 
вазифасига айланиш и керак.
Кам \ар акатл и турмуш тарзи организмни турли хасал - 
ликларга кдрши кураш иш цобилиятини пасайтириб юбора- 
ди, организм ни сем излик босади, унда дангасапик, йшёк,- 
маслик, турли касалликларга мойиллик бош ланади.
Шу р и со л ан й 'ёзи ш д ан олдин жуда куп киш илар билан 
су\батда булдик. Улар ичида ута тажрибали врачдар, уз со- 
\а с и н и яхш и билган тиббиёт проф ессорлари, мактаб д и - 
ректорлари, ясли ва бош ка м уассасаларнинг бош ликдари 
ва \о казо . С авол-ж авобда бир муаммо, у \ам булса, касал- 
ланиш ва касаллар муаммоси.
Су^батдан кейин, шу нарса маълум булдики, 75% *олат- 
да, 40—50—60 ёш даги одамларнинг касаллиги бола-лик дав-
143


рларида булиб утган б етобли кларнинг асоратларидир. Тад- 
к,ик,отларда кузатилиш ича, «уша касалликларнинг асорати» 
катталарда кузатилиш и аён булди. Ж уда куп касалликлар­
нинг пайдо булиш зам и н и д а «ш амоллаш » деб ном ланган 
касаллик ётади ёки « ф и п п » ёки «юк,ори наф ас йулларининг 
шамоллаши» деган сузлар билан ифодаланади. К,изиги ш ун- 
даки, у касалликларни, киш илар назари илмай, оёкда утка- 
зиш га \а р а к а т кдпадилар.
Аслида уша касалликлар уз вактида ан и к,таш хи с куйи- 
либ даволанганида, кей и н ч ал и к улар крддирган асоратлар- 
д ан , «бронхит», «рахит», «уп кан и н г ял л и глан и ш и », «п о­
лиартрит», «бугинлар касали» ва бош калар кузатилмас эди. 
«Грипп ёки ш амоллаш » деган касалларнинг сабабчиси, ви- 
руслардир. Агар инсон организм и чиникуирилмаган булса, 
уларнинг утиб кетиш и , ор ган и зм н и таш лаб кетиш и жуда 
кийин булади. Ш унинг учун \а м куп касалликларнинг ол- 
дини олиш да, ч иникуи ри ш масаласига катта эътибор бсри- 
лиш и а\ам и ятл и д и р .
Ч иникуириш учун, турли воситаларни, муолажа турла- 
ри кулланади. О р ган и зм н и н г чидам лилиги секин-аста муо­
лажа килиш билан о ш и р и л а д и , М асалан, совук муолажани 
кдйтадан к,абул к,илса совукда чидамлилиги ош ади. Чиник,- 
ти риш н инг организм учун фойдали ёки зарарли эканлиги- 
ни турли \о латд аги куриниш лар билан аникдаш мумкин. 
М асалан, и ш та \а н и н г яхш иланиш и, организм узини яхши 
\и с эти ш и , к д тти к уйку, иш к о б и л и я т и н и н г о ш и ш и ва 
бошк;алар. Агар организм да муолажа олгандан сунг чарчок,- 
л и к сезилса, бу курсаткич чи н и куи р и ш н и н г бош кд вари- 
антини куллаш ни так,озо килади. У курсаткичлардан таш - 
к,ари — п ул ьс, н а ф а с о л и ш , та н а в а зн и , и ш та^а, уй ку, 
кайф ият, чарчокушк орган и зм н и н г асосий курсаткичлари —■
параметридир.
Т изим ли равиш да юк,орида зи кр к,илинган курсаткич- 
ларни кузатиш , ч и н и ^ти ри ш муолаж аларига узгартириш - 
лар киргизиб, кузатиш ни та^озо этади. Кузатиш ни \а р куни 
эрта билан ёки маълум бир вакуни аж ратиб, уша вакуда
144


кузатиш олиб борилади. \ а р бир шахе узини узи кузатиши 
мумкин. Бунинг учун даф тарга кундалик кузатиш далилла- 
ри ёзиб борилади.
М асалан, билакда пульсни пайпаслаб санаш — артерия 
крн том ирини топиш , пульс кул бармокдари билан топил- 
гач, ю рак уриш ини санаб, норм ага солиш тирилади. Ж ум- 
ладан, пульснинг уриш и норм ада 1 дак;икдда 65—70 д ей - 
л и к, муолажа килгач, нечтага ортди ёки камайди, ёки н ор­
м ада колд и . О д атд а, пульс э р т а б и л ан ури н д а ётган д а 
саналади, сунгра чини^тириш муолажалари олингандан кей- 
ин саналади.
Н аф ас олиш \а м яхш и курсаткич, бир дак,икадаги на- 
ф ас олиш , х,ам у пкани, \а м ю рак и ш и н и б а\о л ай д и , ку­
затиш даврида \а н с и р а ш , н аф ас оли ш ритм и, йуналиш и 
кузатилади.
И ш т а \а , о ш к о зо н -и ч а к и ш л а р и н и н г муътадиллигини 
курсатадиган курсаткич, иш та^а бузилса ёки организм чар- 
чаган ёки овк,ат \азм к,илиш органларида бирор касаллик- 
дан далолатдир.

Download 10,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish