Iii. T. Otaeoeb, m y m m h o b


 .2 . О рганизм да па идо буладиган



Download 10,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet77/219
Sana22.02.2022
Hajmi10,39 Mb.
#83899
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   219
Bog'liq
43valeologiyaasoslaripdf

7 .2 . О рганизм да па идо буладиган 
нссмкдик энергияси
О рганизм да кечади ган до и м и й давом этадиган модда 
алм аш иниш ж араёнлари сабабли иссикдик энергияси иш - 
лаб ч и кдлади. О рган и зм да аж ратилган эн ерги я и сси кд и к 
энергияси бирлигида — килокалория ски киложоулда и ф о- 
даланади. О рганизм да бир кунда ажраладиган эн ерги я уч 
таркибий кисм дан иборат:
а) а с о с и й м о д д а а л м а ш и н и ш и д а н -\осил б у л ад и ган
э н е р г и я ;
б) озукд истсъмол к^илгандан сунг юк,ори модда алм а­
ш иниш идан сунг \о с и л булган энергия;
в) ж исм оний ва акдий ф аоли ят натижасида пайдо була­
диган энергия.
Асосий модда алм аш иниш жараснида пайдо буладиган 
энергия организм да буладиган \аёти й ф ункцияларга сар ф - 
ланади: яъни наф ас олиш га, ю рак, буйрак, ж игарнинг иш и- 
га ва бош кдларга сарф ланади. Кагталар учун, асосий модда 
алм аш иниш бирлиги 2 кг тана огирлигига 2 соатда уртача 2 
ккапга тенг.
И ссикдик иш лаб чикиш озикдангандан сунг, овкдт \азм
Килиш орган л ари н и н г юк,ори даражадаги ф аолияти о^и б а- 
тидир. Одатда, овкдт истеъмолидан сунг, овкдт таркибида- 
ги окдил, ёг ва карбон сувларнинг нормал узаро нисбатла- 
рида энергия ал м аш и н и ш и уртача 150—200 ккалга кугари- 
лади, бу асосий ал м аш и н и ш н и н г 10— 15 %ни таш кил кдпади.
И с с и к д и к н и н г юк,ори булиш и асосан ж исм он и й м е \- 
нат натижаси булиб, акдий ишда бунчалик кутарилмайди. 
Хосил булган энерги я микдори м е\н атн и н г огирлиги ёки 
енгиллигига, узок, давом этиш ига ва ш иддатлилигига бог- 
лик. О р ган и зм н и н г турли органларида ажраладиган э н е р ­
гия м икдори \а р хил. И ссикдик чикариш ни бош бош ка-
136


рувчилари мускуллар х,исобланади. Ш иддатли ж исм оний иш 
баж ариш да мускуллар 90 % гача и сси кди к ажратади. Н ор- 
мал колатда иш баж ариш да мускуллар уртача 65—70 % ис- 
сикдик ажратади. Ж игар ва овкдт \а з м килиш органлари- 
нинг зим масида 20—30 % и сси кди к ажратиш ётади.
И ссикдик аж ратиш , энг ю кори даражада ж исм оний ме*- 
нат килиш натиж асида 4000 К Д Ж /со атга тенг булиши мум- 
кин, чегарали м с \н а т килиш да аж ратиладиган энергиядан 
10 баробар ортикдир.
Ё знинг иссик, кунларида инсон организми ме.\нат жа- 
раёнида ажратадиган энергиядан таш кари иссикликни ташки 
му\итдан \ам олади. Агар ташки м у\и т 15°Сдан пастрок булса, 
иссик/ш книнг организмда ажралиши кучаяди, агар 30°С юкрри 
булса, иссиклик аж ратиш пасаяди. Аммо атроф-му.\итдаги 
\арорат 37°Сдан кутарилса, организмдаги иссиклик алмаш и- 
ниш и бузилади, тана \арорати яна кутарила боради.
Ха во \аро рати туш са го \о организмда совук титраш со- 
дир булади, ихтиёрсиз скелет муш аклари тортилади. Бундай 
холат ор ганизм нин г \и м о я реакц и яси окибатида пайдо була­
ди, натижада мускуллар исси кди кн и аж ратиш ни кучайти- 
риб, танадаги \ар о р атн и муътадил \олатда ушлайди.
Ш ундай кили б, орган и зм даги и сси кд и к микдори би- 
ринчидан, модда алм аш иниш ж араёнида ажратилса, и кки н - 
чидан, организм исси кд и кн и таш ки м у\итдан олади. Шу 
билан бир каторда, д ои м и й равиш да организм исси кди к 
бсриш йули билан уни сарфлайди.
Хисоблар шуни курсатадики, агар бир сабаб билан орга­
низмда иссикдик сарф лаш тухтаб колса, тана \арорати кута­
рила боради, кутарилиш \а р соатда 2,5°Сни таш кил килали, 
куннинг охирига бориб, 60°С ю корига кутарилиш и мум- 
кин. Бу карорат организм туким аларининг оксил кисм ини 
ивитиб куядиган хдроратдир.
Аммо амалиётда 
OFnp 
ж исм оний м е\н ат натижасида орга­
н и зм н и н г ки зи б кетиш и жуда тезл аш ади , м асалан, 2—3 
баробар ортади, тан ан и н г \а м м а мускуллари ута ofh p ж ис­
м оний м е \н а т ки л са, и с с и к л и к аж р ати ш 10— 12 д а к и к а -
137


да хар ор ат 42°С га к у тар и л и ш и м у м к и н эди . А ммо бун - 
дай б у л м ай д и , ч унки иссик,лик к,анча куп аж рал са, о р г а ­
низм т о м о н и д а н ш ун ча куп с а р ф л а н а д и . И с с и к д и к ас о - 
сан тер и о р к а л и й у ^ о т и л а д и , о зр о г и уп ка орц ал и \а м
с а р ф л а н а д и .
Ф изика крнунлари асосида и сси к^и кн и йукртиш йули 
куйидагича:
а) тан а ю засидаги иссик,пикнинг нурланиш йули би- 
лан сарф ланиш и;
б) тана иссикдиги, атрофдаги совукрок, ,\авони иситиш
ва совукрок, предметга тан а ю заси н и н г тегиш и (контакт) 
йули билан иссиьуш книнг утиш и, сарф ланиш и;
в) исси к^и к, танадаги тер н и н г упка оркдпи бугланиш
йули билан йукртилиш и.
Иссику
1и к н и н г нурланиш йули билан йукртилиш и — 
бу ш ундай \о л а т к и , маълум д араж ад а иситилган юзадан 
иссикдикнинг нурли энергия сиф ати да нурланиш хусусия- 
ти, яъни инфрак,изил нурлар.
О р ган и зм н и н г тинч \о л а ти д а и сси кд и кн и утказиш ва 
иссикдикнинг нурланиш билан йукртилиш и, тахминан 70— 
80% ни таш кил к,илади.
И сси куш кн и н г та н а тер и си д ан б о ш ^ а предметга ёки 
\авога, сувга тегиб турган ж ойидан утиши — сарфланиш и 
деб туш унилади буни конвекция йули, дейилади. К онвек­
ция йули, ш амол булиб турган вак.тда, сув ок,иб турганда 
\ам д а чопиш , сузиш ва^тида, тез \а р а к а т билан бажарила- 
диган спорт уйинларида *ам кучаяди.
Аммо кон векция йули билан тан ан и н г совуши ташк;и 
\а в о хдрорати тана \ар ор ати дан п астр ок булганда кузатила- 
ди. М асалан, чулнинг иссик, ш ам оли танани совутмайди, 
аксинча, тана \ар о р ати н и кутаради.
Агар тана ки й и м ли булса, к о н в ек ц и я узгариш и мум­
кин. М асалан, аквалан ги стн и н г костю м и, унинг сувда су­
зиш жараёнида совук, к,отишидан, \ат то к и у узок, вак,т сув­
да сузиш ни давом эттирса \а м , асрайди.
138


И с с и к д и к н и н г ути ш и м у \и т н и н г и с с и к д и к >пгказувчан- 
л и к хусусиятига б огли к. Ж у м л а д а н , \а в о н и н г и сси к л и к утка- 
зу в ч ан л и ги сувга Караганда п астд и р. Ч у н к и , т а н а н и н г сув- 
д а су зи ш и \а в о г а К араганда т е з р о к кеч ад и . С о ву к , н ам ли
\ а в о КУРУК ка во га К араганда и с с и к л и к н и т е з р о к у тк а зи б , 
т а н а н и те з совутади. Lily б и л ан б и р га , ю ко р и кароратли н ам - 
л и к кавода т а н а н и н г совуш и а н ч а к и й и н р о к кечади , са б а - 
б и тер и о р к а л и терлаш ж а р аён и к и й и н л а ш а д и .
О рганизм тин члик колатида маълум дараж ада терлаш
ж араёни терининг карорати 37°С етганда бош ланади. У зок 
д авом этган ж и см о н и й кар акат (м е.\н ат) м ускулларн и н г 
иш лаш и, тер аж ралиш ни кучайтиради. Терлаш окибатида 
йукотиладиган сув 3—4 литрни таш кил этади, куннинг ис- 
с и к кунлари ундан кам купрок аж ралиш и мумкин. 1 литр 
ажралган тер билан 550 ккал и ссиклик кам йуколади.
Упка оркали доим о сувнинг парланиш и кузатилади. Бир 
суткада упка оркали 200—300 мл сув й уколади , м екнат 
Килиш ж ар аён и да 1 соат д а в о м и д а ш унча сув йукотиш
м ум кин. И н со н н и н г терлаш и каво карорати ва намлигига 
боглик- Сув буглари билан туйинган каво карорати юкори 
булса, сувнинг бугланиш и ки й и н лаш ади ва умуман тухта- 
ши м умкин.
К ур ук кавод а, т е р н и н г б у гл ан и ш и а н ч а ш и д д атл и - 
р о к к у за ти л а д и . Т ан а и с с и к л и г и н и й у к о т и ш н и н г бош
м ан б аи теридир. Т аш ки к а р о р а тн и н г ю кори булиш и те- 
р идаги кон то м и р л а р и н и н г к ен га й и ш и о р кал и к о н н и н г
те р и д а о к и ш и ку ч ай и б , к а р о р а тн и о ш и р ад и ва и с с и к ­
л и к н и тери о ркали йукотиш кучаяди . Кун с о в у к булган 
вактд а, те р и н и н г кон то м и р л ар и т о р а й и б , тер и га ко н н и
кам к а й д ай д и , и ссш ^л и к н и н г тер и о р к а л и у тк ази ш ва 
н урл ан и б йуколиш и п асай и б кетади . Т аш ки к ар о р атн и н г 
о р ти ш и и с с и к л и к н и н г п ар л ан и б , с а р ф л а н и ш и н и ку ч ай ­
ти р а д и , ш ундай ки л и б , о р ган и зм о р ти к ч а и сси к л и к д ан
Коли булади.
О рганизм даги и сси кл и кн и б о ш кар и ш м аркази й асаб 
тизим и оркали ва гуморал йули билан содир булади. Одам
139


те р и с и д а мухсус терм а р ец еп то р л ар мавж уд бул и б, улар 
таш ки со вук ёки исси кд и кн и кабул килади. Т ерм а р ец еп ­
торл ар терида, кон том ирларда ва айрим орган ларда ж ой - 
л а ш ган . \ а р о р а т узгариш и б и л ан , кузгалувч ан ли к пайдо 
булиб, бу жараён и сси кл и к ал м аш и н и ш м арказита бери - 
лади. М арказ, о рал и к м ияда ж ой лаш ган булиб, м арказдан 
н ерв им пульслари вегетатив асаб толалари оркали модда 
а л м а ш и н и ш хдмда и сси к л и к косил ки ли ш ж ар аён лар и га 
таъ си р курсатади. Бир вактн и н г узида тери кон том и рла- 
р и н и н г тонуси \ам узгаради.
А троф-м укит карорати пасайса, кон том ирлар реф лек- 
тори торайиб, терига кам кон келади, натижада тери 

Download 10,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish