Iii. T. Otaeoeb, m y m m h o b



Download 10,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet192/219
Sana22.02.2022
Hajmi10,39 Mb.
#83899
1   ...   188   189   190   191   192   193   194   195   ...   219
Bog'liq
43valeologiyaasoslaripdf

355


X V I б о б  
БАХТСИЗ ХОДИСАЛАР
16.1. Бахтсиз ходисалар — хаёт заводи
Куч ада кетаётиб уриниб, суриниб, й и ки ли б туш иш , м а­
ш ина ва м еханизм ларни бош кдраётиб, бирон талоф отларга 
йуликиш , тог, дала сай ри кабиларда кулаб туш иш , сувда 
оциш кабилар ёки ш унчаки б и р о н -б и р оддий и ш ни к,илаё- 
тиб, тан ан и н г б ирон ер и н и уриб олиш , кирчиш , кесиш ва 
хаттоки, жиддийрок, ж а р о \ат олиш сингари бахтсиз ходиса- 
лар кундалик турм уш им изнинг асосий таш виш ларидан би- 
рига айланиб бормокда. Баъзан узаро сухбатларда бирон та- 
н и ш и н ги зн и ёки тан и ш и н ги зн и н г тан и ш и н и т о к ургани, 
уйига ут кетган и , зах арлан ган и , эш ак д ан , отд ан , том дан
йикилиб, жиддий жарохат олгани ё булмаса, б ирон ф ожеа 
содир булгани хакдда эш и ти б коласиз. О м м авий ахборот 
воситалари, айникса, телевидение ян ги л и кл ари н и н г биронта 
ф авкулодда ходисалар — терроризм , сув, ш амол, совух, жа- 
зирама кабилар келтираётган оф атлар, иш лаб чикдриш ёки 
техника талаф отлари билан бош лан и ш и одатий хол булиб 
бормокда.
Бахтсиз ходисалар ш у н и н г учун хам х авф л и ки , у ку- 
тилм аганда, киш и у зи н и н г кувончлари ва таш виш лари б и ­
лан хаёт аталм иш бу умидли дунёда бую к орзулар билан 
шахдам ва бардам кдцам таш лаб бораётган бир пайтда содир 
булади ва бир зумдаёк,, м утлахо соглом , хаётбахш ин сон
ёки инсонларни иш га ярохси з, м айиб-м аж рух хамда нобуд 
хилади. И нсон орзулари барбод булиб, ота-он а, ф арзандлар 
ва кдриндош лар, тан и ш -б и ли ш л ар хамда дуст-ёрлар калби- 
да абадий ж а р о \ат холдиради.
А гар б а х т с и з х о д и с а л а р т а р и х и г а н а з а р с о л а д и г а н
б улсак, 
у и н с о н и я т н и н г абади й йулдош и б улган ли ги н и
356


билиш м ум кин. К уп ги н а а н тр о п о л о гл ар н и н г хулосалари- 
га Караганда, бундан 100—50 м и н г йил олд и н яш аган одам - 
л ар асосан жарохдтлардан улганлар. Бу ж ар окатларн и н г асо- 
сий сабабчиси ёввойи кай вон л ар н и овлаш , 
t o f
ва к,оялар- 
д ан й и к д л и ш , узаро н и зо л ар булган ли ги н и тасаввур к,илиш 
м ум кин. Бахтсиз ^одисалар ва улар ок,ибатидаги ж аро^ат- 
л а р н и н г и н с о н н и н г э н г к а д и м и й м у ам м о л а р и д а н б и р и
экан л и ги н и ш ундан \а м б и ли ш м у м ки н к и , бундан 5 м и н г 
й и л бурун М и ср д а таб о б ат га б а г и ш л а н г а н ё з у в л а р н и н г
к у п ч и л и г и н и ж а р о х д тл а р , у л а р н и н г ту р л а р и ва у л ард а 
курсатиладиган тиббий ёрдам лар таш ки л этади. Х атто, м аш - 
кур М иср ф и р ъ ави н и (п о дш о си ) Т утан хом он (эрам и згача 
1400 йил) кам 20 ёш ида оёги си н и ш и н атиж асидаги ган г­
рена (суяк ч и риш и)д ан улган.
Жах,он С о гл и к н и С акд аш Т а ш к и л о т и н и н г м аълум от- 
л ар и га К араганда, бахтсиз к °д и с а л а р ко зи р ги кун д а и н - 
с о н каётига хавф солувчи 10 ом и л и чи да 7-$финда тура- 
д и. А хборот воси тал ари д а б ер и лаётган хабарлардаги м аъ - 
л у м отлар — таб и и й о ф атл ар ва те х н и к код и салар камда 
авж олиб б ораётган те р р о р и с ти к кар акатл ар туф ай л и була- 
ётган курб он лар ва ж арокатлар Жах,он С о гл и к н и С акдаш
Т а ш к и л о т и н и н г бу б а ш о р ати н и к о зи р д а н о к та с д и к д ан а - 
ётган л и ги д ан д ало л ат беради . К у р и н и б ту ри б д и ки , м аса- 
ла н и коятда ж ид д ий ва ш у н и н г учун х,ам б и з уни кунда- 
л и к ту р м у ш и м и зн и н г м уам м оли ом и л л ар и д ан б и р и , си - 
ф ат и д а со гл о м турм уш т а р з и н и н г м у \и м т а л а б л а р и д а н
б и р и , дсб ки со б л ай м и з.
Бахтсиз кодисалар кслиб ч и ки ш и га кура, кан чали к гур- 
ли тум ан булм асин, улар н и н г келтириб чикарувчи ом и л- 
ларга к}фа, маълум бир тартибга келтириш м умкин. Бу тар- 
тибни биз куйидагича белгиладик:
— Й ул-трансиорт \оди сал ари .
— И ш лаб-чикариш ва курилиш да содир булиш и мум ­
кин булган ж а р о \ат ва бахтсизликлар.
— Турмушда содир буладиган кунгилсизликлар.
357


— К ейинги вакдларда авж олаётган тсррорчи ли к \a p a - 
катлари ва боск.иггш -угирлик натижасида содир булаётган 
фожиалар.
— Т абиат ^одисалари — зилзила, 
t o f

к,ор кучкиси, сув 
т о ш к д н и , туф он, ш амол ва уларнинг окдбатлари.
— И куисодий, иж тимоий, оилавий, ж исм оний муаммо- 
лар ва рухдй касалликлар туфайли уз ж онига кдсд к,илишлар.
— Овкдтликлар, хи м и яви й , р ад и оактав моддалар ва ш у- 
л ар кабилардан захдрланиш лар.
Б ах тси з хд д и сал арга ол и б келувчи о м и л л а р д а н йул- 
транспорт \оди сал ари анча кенг таркдлганлиги учун у хдкда 
а л о \и д а тухталиб утамиз.

Download 10,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   188   189   190   191   192   193   194   195   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish