Iii. T. Otaeoeb, m y m m h o b


Эктиёткорлик ва унинг талаблари



Download 10,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet194/219
Sana22.02.2022
Hajmi10,39 Mb.
#83899
1   ...   190   191   192   193   194   195   196   197   ...   219
Bog'liq
43valeologiyaasoslaripdf

16.3. Эктиёткорлик ва унинг талаблари
Й ул-транспорт кодисалари ва умуман бахтсиз кодиса- 
лар тахдили ш уни тасд и кд ай д и ки , деярли куп ч и л и к лол­
ларда бахтсиз х,одисаларнинг асосий сабабчиси экгиёткор- 
л и к н и н г булм аслигидан кели б чикдпти. Ш ун и н г учун бу 
сокадаги эн г асосий тадбир ва талаб турмуш даги барча \о л а т
ва иш ларда кар бир киш ида экги ёткорли кн и н г булиш идир. 
Э ктиёткорлик анча умумий туш унча булганлиги учун уни 
бир оз шархдашга тугри келади.
Эктиёткорлик барча тирик жонзотнинг каётийлигини таъ- 
минловчи биологик талаблардан бири булиб, табиат бу хусуси- 
ятни хдйвону одамнинг ирсиятига ва шу ирсий хусусиятларни 
эса унинг бирламчи онги (подсознанис)га жойлаган. Масалан, 
угирлик кдлаётган тулкининг чикдб крчиш шароитлари б^лма- 
са, товукхонага кирмайди. Хар бир кай вон нотаниш худудлар- 
да жуда экгиёткор каракат кдлади. Бирор бир мулжалсиз ёки 
имкониятларини чамаламасдан улжасига ташланмайди. Топил- 
ган озикди обдон хддлаб курмасдан, ейишга тутинмайди.
Ж уда м у р ак каб т а с о д и ф л а р — б а л а н д л и к д ан кулаш . 
транспортларнинг урилиш и ёки ом мавий туполонлар вак,- 
тида шу тасодиф юз берган сонияларда узи н и н г баъзи бир 
онгсиз колда цилган каракатлари туф айли эн г кам жарокат 
олган ёки умуман кеч цандай жарокатсиз ом он к,олган колат- 
ларн и каётда жуда куп учратиш мумкин. Бунцай тикиз ш а-
360


роитларда к и ш и н и н г хдракат дастурини ун инг онги, муло- 
^азалари эмас, балки бирлам чи оиг белгилайди. Бундан ке- 
либ чикддики, ибтидоий одамни тасодиф лардан ун и н г б и р­
лам чи онги сакдаб крлган ва у ан чаги н а таком и л л аш ган
булиш и керак. Ф акатгина, кей и н чали к, эволю ц ион тарац- 
к,иёт натиж асида ки ш и н и н г онг мулохдзалари тарак^и й эт- 
ган д ан к е й и н г и н а б и р л ам ч и о н г н и н г \и м о я к о б и л и я ти , 
ж умладан, ундаги э \ги ё т к о р л и к хусусиятлари анча сусай- 
ган булиш и м умкин. Л еки н баъзи х щ л ар д а, ю кррида айт- 
ганим издек, биз ун и н г м уъж и заси н и н г гуво^и буламиз.
Х уллас, э \т и ё т к о р л и к ва * и м о я м ех ан и зм и ан ча му- 
раккаб ж араён булиб, тарак,к,ий этган одамда бу ж араёнлар 
о н г ва м уло\азалар билан бошк,арилиб турган. Ш у *исобга у 
узини купгина бахтсиз \о д и сал ар д ан сакдаш н и билган ва 
бу \о л  унинг ум рини узунлигини таъм инлаш га хизм ат к д я - 
ган. (Эсланг, бундан 50— 100 м и н г йил бурун яш аган одам- 
л ар н и н г барчаси 30—35 ёш га ж ар о \атлан и ш олганлар ва улар 
>фтасидаги улим н инг аксари сабаблари ж а р о \атл а н и ш л а р
булган). Ш у эволю цион крнуниятга асосан биз бугун \а м
бахгсиз \о д и сал ар н и н г олдини олиш да эн г биринчи талаб- 
ни эх^иёткорлик, деб куя оламиз.
Э ^тиёткорлик деганда, \а р  к,андай иш дан кул силтаб, 
уйга кириб стиш ни эм ас, балки ки ш и узи ни н г \а р бир хат- 
ти-*аракагини, баж арм ок^и булган иш идан тортиб, гапир- 
мокчи булган сузигача х;ар том онлам а уйлаб, муло^аза к,ил- 
ган д ан к е й и н г и н а а м ал га о ш и р и ш н и туш ун м ок, к е р а к . 
К уриниб турибдики, эх^иёткорлик хдм худди сабр чидам , 
уй-андиш а, фах;м-фаросат каби м у \и м и н сон и й сиф атлар- 
дан эуюобланади. Ш унинг учун х,ам ота-боболари м и з ф ар- 
зандларда эхуиёткорлик сиф атларини ш акллантириш га катта 
эътибор берганлар ва э^ти ётко р л и кн и н г *аётий а^ам ияти 
\ам д а у булмаганда келиб чик,адиган ок;ибатлар д а д щ а жуда 
куп ^икм атли гапларни айтиб кетганлар. М асалан, «Эхуиё- 
ти н г булса — эхтиёж инг булмас», «Оёк, остига к,арамаган, 
жарга кулар», «Бир эхуиёткор — юз беф аркдан афзал», «Н ар- 
вонга чик,санг, ш ош м ай чик,, jb \ад д и н гд ан ош м ай чик,» 
каби х;икматли гапларни эхтиёткорликнинг булмаслиги ту-
361


ф айли панд еб, курбонлар беравериб, гамзада булган до- 
н и ш м ан д л и кн и н г натиж аси, дей и ш мумкин.
Д ем ак, эхгиёткорлик м охиятан у й-м уло\азад ан иборат 
булиб, у}[инг асосий талаби \а р бир кдлинадиган иш буйи-ча 
етарли билим ва малаканинг булишида. Бу сохадаги уй-муло- 
хаза шу иш нинг салбий ок,ибатларини тасаввур кдпишдан ибо­
рат булса, билим ва малака ишга кдндай кириш иш хамда уни 
бехатар амалга ош ириш га ёрдам беради. Эхуиёткорликнинг 
асосий талабларини куйидагича белгилаш мумкин:
— кдлинадиган иш ёки харакат буйича билим ва м ала­
к ан и н г булиш и;
— кдлинадиган иш ёки харакатнинг охибатларини хисоб- 
га олиш ;
— шу иш ёки харакатнинг бажара олиш ингизга иш онч 
ва и м кон и ятларн и н г булиш и.
Агарда унча м ураккаб булмаган шу учта талабга риоя 
кдлинса, баъзи бир табиат ходисаларининг хисобга олма- 
ганда купгина бахтсиз \о д и сал ар н и н г, айнихса, йул-транс- 
порт ходисалари, ш ун и н гдек, кун дали к турмуш ш ароити 
ва зарурати туфайли кслиб чик,иши мумкин булган \о д и с а - 
лар н и н г мутлакр олдини олиш мумкин.
Бундай жуда катта ва ж а\он ш ум ул ахамиятга эга булган 
муаммо — бахтсиз ходисаларнинг олдини олиш \а м нихо- 
ятда оддий, \а м и ш а , \а р ж ойда, \а р ишда эхдиёткорликка 
боглих. Ш у боис бу оддий ва ки ч ки н а маслахатга беписанд 
булм анг.
ТАКРОРЛАШ УЧУН САВОЛЛАР:
1. Бахтсиз х,одисалар ва жарохдтланишларга олиб келувчи 
асосий сабаблар нимадан иборат?
2. Йул-транспорт ходисаларининг муаммолигини тасдик,- 
ловчи рахамларни келтиринг.
3. Бахтсиз \одиса ва жарохатланишларнинг олдини олищда эхги- 
ёткорлик ва унинг асосий талаблари нималардан иборат?
4. \ а р бир талаба уз хаётида учраган. курган ва эшитган 
бахтсиз ходисаларни 
м антихий 
шархлаб, сабабини 
аникдашга харакат кдтсин.
362



Download 10,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   190   191   192   193   194   195   196   197   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish