Iii. T. Otaeoeb, m y m m h o b



Download 10,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet102/219
Sana22.02.2022
Hajmi10,39 Mb.
#83899
1   ...   98   99   100   101   102   103   104   105   ...   219
Bog'liq
43valeologiyaasoslaripdf

194


thfm
ёввойи усимликлардир, кдзига шундаки, у усимлик- 
ларнинг мсваси ута витаминли, глюкозага, м икроэлемент- 
ларга бой дарахтлардир.
Аммо бугунгн кунда, одамлар таби атн и н г инсон учун 
аталган ш ифобахш усим лик дориворларидан ута кам ф ой - 
даланади. Бунга карш и уларок, Хитой тиббиётй, Х индис- 
тон ва бош кд ш ар кай м ам лакатлар ш ифобахш усимликла- 
ридан н и \о ятд а яхш и ф ой даланадилар ва а \о л и н и бахра- 
манд киладилар.
Ж умладан, организм учун жуда зарур б^лган «С» вита- 
м ини кора с м о р о д и н а , ер ту т и н и н г м еваси , барги да ва 
кичитки ут таркибида жуда бисёрдир.
Х озирги пайтда, илмий манбаларда келтирилиш ича 40% 
дан зиёдрок, д о р и -д ар м о н л ар у си м ли кларн и н г ш иф обахш
м оддаларидан о л и н м о к д а . Ч унки таб и и й уси м ли клардан
ол и н ган м оддалар сунъий йул б и лан тай ёрл ан ган д о р и - 
ларга нисбатан у зл ар и н и н г аф заллиги билан аж ралиб ту- 
ради. У си м ли к м а^сулотлари д ан тар к и б топ ган д о р и л ар
д еяр ли а с о р ат к о л д и р м а й д и , истсъм ол килган к и ш и л ар
яхши ш иф о топадилар. Ш у боисдан \а м , тиббий д о р и -д а р ­
м онлар кисобланадиган усим лик м а\сулотларидан ф ой да- 
ланиш устида чукур илм ий тад ки кр т иш лари олиб бор и л - 
мокда. К ейинги вакдларда ш иф обахш у с и м л и к л а р н и н гс е р - 
Кирра х у су си ятл ар и т у гр и с и д а а тр о ф л и ч а м аъ л ум о тлар
б ер и лм о кд а. М ам л ак ати м и зд а ш иф обахш у си м л и кл арн и
устириш , парвариш кр л и ш м аксадларида хужаликлар бар- 
по килинм окда.
Афсув ва надом атлар б у л си н к и , жуда нодир ва ноёб 
доривор усим ликлар тобора кам айиб кетмокда, бундай хрлат 
киш ини таш виш га солмай куймайди. Ш ифобахш лиги б и ­
лан донг чикдрган дулана, чилонж ийда, ёнгок,, бодом, к,ора- 
канд, табиий *олда усадиган зи ра, анзур пиёзи ш ун и н г- 
дек, л олаларн и н г тури кам айиб кетмокда, ноёб усим лик- 
ларга айланиб колмокда.
Хукуматимиз бундай а \в о л н и инобатга олиб, табиатни 
м у \о ф аза к д л и ш н и , ж ум ладан , уси м ли клар олам ига му-
195


\аб б а т билан к,арашни, уларни ку п ай ти ри ш н и амалга ош и - 
риш максадида катор чора-тадбирлар иш лаб чикмокда. К,а- 
то р курицхоналар таш ки л к и л и н м о к д а , й у кол и б кетиш и 
мумкин булган усим ликлар «К,изил китобга» киритиляпти 
ва улар устидан катъий назорат олиб борилм окда.
К ейинги вактлар инсон учун иш лаб чик,илаётган озука 
моддалар яхш и тозаланган булиб, ти б б и й уси м ли к тарки- 
бида сакданадиган озик, моддалар кун тартибидан си ки б чи- 
карилмокда. К ейинги 100 йил даво м и да и н сон ларн и н г ов- 
кат рационида клечаткали (куж айрали) овцат одти баравар 
камайди. Бу деган суз — ичак \а р а к а т и учун зарур булган 
модда организм га кирм аяпти, натиж ада кабзият юзага ке- 
лади. О дамларда 2—3 кунлаб ич келм асли к, и чнинг тухтаб 
Колиши, бунинг натиж асида катти к чи ран и ш , анус (тугри 
ич ак)н и н г вена кон то м и р л ар и н и н г ш и ш и б бавосил каса- 
лига чалиниш и инсон учун ута азобдир. И ч н и н г уз вактида 
келм аслиги куп к а с ал л и к л а р н и н г кел и б ч и ки ш и га сабаб 
булади.
Кейинги 10 йилликда уси м ли к д у н ёси н и н г куп ко р р а­
ли то м о н л ар и у р ган и л м о кд а ва у с и м л и к б о й л и кл ар и д ан
ф ойдаланиш секи н -аста йулга куйилм окда.
Шу боис инсонларни ёш ли кдан усим ликлар дунёсини 
Кар том онлам а асраш га ургатиш зарур.

Download 10,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   98   99   100   101   102   103   104   105   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish