Iii. T. Otaeoeb, m y m m h o b



Download 10,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet100/219
Sana22.02.2022
Hajmi10,39 Mb.
#83899
1   ...   96   97   98   99   100   101   102   103   ...   219
Bog'liq
43valeologiyaasoslaripdf

189


V I I I б о б
С О М О М Т У Р М У Ш ТА РЗИ Н И  
Ш А К Л Л А Н Т И РИ Ш Д А У С И М Л И К Л А Р 
Д У Н Ё С И Н И Н Г АДАМ ИЯТИ
У сим лик дун ёси н и н г ин сон салом атлигини сакдаш да- 
ги им конияти ва у н и н гр о л и бебахдлигини камма жуда яхши 
бидади. У симлик дунёси дарёлари м и зн и н г серсувлигини, ер- 
л ар и м и зн и н г нам лигин и саклаш д а, ер кучиш, тог багри- 
л ар и д ан тош ва ш агал к у ч и ш и н и н г олд и н и о ли ш д а ута 
а\ам иятлид ир. У симлик дунёси \ай вон л арга бош пана, и н ­
сон организми учун, кайвонот дунёси учун ози к-овкат м ан- 
баи, а^оли учун х,ордик, чик,арадиган сай и лго\. Э нг асосий- 
си , у р м о н л а р , турли у с и м л и к л а р , и н с о н л ар , к ай во н л ар
учун, \а ё т манбаи булган, дунёвий модда алмаш иниш и учун 
зарур булган оксиген газини иш лаб чик,адиган фабрика, деса 
\ам булади. Урмонлар, усим лик дунёси биосферанинг бош 
к,исми, унда \а ё т к,айнайди, жуда куп х,айвон турлари туплан- 
ган жой. Усимлик дунёси биосферадаги оксиген ва карбонат 
ангидриди газларининг балансини уйгунлаштириб туради.
У сим лик д у н ёси , а й н и ц с а, урм о н лар, б е б а \о м оддий 
бойликлар манбаидир. У к,огоз, картон, мебель, мусикд ас- 
боблари, турли хил ким ёвий моддалар манбаи. У рмонлар, 
20000 хил турли ким ёви й м оддаларни м а\сулот сиф атида 
етказиб беради. У рмон, уси м ли к дунёси, инсон учун доим о 
б е б а \о булган р у \и й ва ж и с м о н и й тети к л и к н и н г м анбаи 
булиб, у инсонни до и м о и л \о м л ан ти р и б келган.
У сим лик дунёси, атм осф ера \ав о с и н и тозалаб берувчи 
фильтрдир. Ж умладан, би р гектар кора карагай дарахтини 
барглари каводаги карбонат ангидридини 100% ини суриб 
олди, десак, баргли у рм о н н и н г бир гектари — 120%; кара­
гай (сосна) — 160%; жука дарахти — 250%; эман дарахти —
190


450% ; т е р а к л а р н и н г урм он с и ф а т и д а э к и л га н и — 700% 
ш им иб, \а в о н и карбонат ангидриддан тозалар экан.
Бир гектар урмон усимлиги бир соатда 8 литр С О , ни 
ш им иб олади, шундай килиб 200 к и ш и н и н г нафас олиб ва 
чикдриш и окибатида аж ралган кар б о н ат ангидридни ш и- 
мар экан. Бир гектар крра-кдрагай дарахтининг ш ох-ш аб- 
балари йил давоми 32 тон н а чангни уш лаб колади, кайра- 
гочли урмонлар — 35 тонн а, эм ан — 54 тонна, к,ора-к;айин 
эса 68 тон н а чангни ушлаб кол ад и .1
Турли усимлик турлари атм осф ера \авоси даги захарли 
газлар — сульфат ангидриди, азот окси ди , ис гази, фтор, 
хлор, кургошин бирикмаларини ш им иб, хдвони улардан то- 
залайди. Бу за\арли моддаларни атм осфера хдвосида були- 
ш и, инсоннинг антропоген ф аоли яти н и н г натижасидир. Ф а- 
кдт АК.Ш давлатида саноат корхоналарининг атмосфера \ав о - 
сига ташлаётган чи^индилари натижасида, \а в о оксигснини 
1,5 баробардан купрок, микдорда корхоналар ишлатиб юбо- 
радилар. Ахир. АК,Шдаги \а м м а усим ликлар ва урмонлар 
ишлаб чикдциган оксиген микдори ишлатилган оксигендан 
бир неча баробар камдир. Ш унинг учун хдм бу х,олатдан жа- 
м оатчиликнинг норозилиги борган сари купайиб бормокда.
С о гл о м турм уш т а р з и н и ш а к л л а н т и р и ш мак,садида 
купчилик а\о л и урмонлар, дарахтзорлар куйнида дам ола- 
дилар, туристик саё\атга чи^адилар, купчилик спорт маш к- 
л ари н и оксигенга бой булган м интацаларда утказадилар.
\ а в о с и зарарланган м и н такаларда чиник,иш ва спорт 
м аш кдарини утказиш умуман м умкин эмас. Чунки \ав од а- 
ги чанг заррачалари, турли за\ар л и газлар кузнинг шиллик, 
каватларини к,ити^утб, яллигланиш га оли б келади, нафас 
йулларини \а м яллиглантириб йутал, то м о к н и н г куриш и, 
куз ачиши кузатилади. Хатгоки, нафас йуллари билан упкага 
кирган зарарли омиллар к,онга утиб, организм ни зарарлаши
А. 

Download 10,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   96   97   98   99   100   101   102   103   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish