Ii боб Кимёда даврий қонун ва Д. И. Менделеевнинг элементлар


H2N – CH2 COO + H2O = (H3N – CH2 COO) H3N–CH2–COOH



Download 1,78 Mb.
bet35/46
Sana21.02.2022
Hajmi1,78 Mb.
#11890
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   46

H2N – CH2 COO + H2O = (H3N – CH2 COO) H3N–CH2–COOH


Аминокислоталар металлар, металларнинг оксидлари билан реакцияга киришиб тузлар, спиртлар билан реакцичга киришиб, мурока эфирлар хосил килади. Аминокислоталар оксиллар гидролизланганда гидролизнинг охирги махсулотлари сифатида хосил булади. Лекин улар синтетик йул билан хам олиниши мумкин. Масалан, амиак кислоталарнинг галогенлари хосиллари билан узаро таъсир этирилганда аминокислоталар олинади. Галогенли хосилалар кислоталарни хлорлаш йули билан
олинади:
1 ) CH3COOH + Cl CH2COOH + HCl
I
Cl
2) ClCH2 COOH + 2NH3 CH2 – COOH + NH4 Cl
I
NH2
Аминокислокалар тирик организм оксиларнинг тзилиши учун зарур. Одам ва хайвонлар уларни оксилли овкат таркибида олади. Купчилик аминокислоталар тиббиётда дори - дармон сифатида ишлатилади, баъзиллардан кишлок хожалигида хайвонлар овкатида кушиб бериш учун фойдаланилади. Тармокланмаган аминоислоталар бифункционлар (молекуласидаги иккита функционналл группа бор) мономерлар сифатида синтетик толалар, шу жумладан капрон ва энант ишлаб чикариш учун фойдаланилади.
15.6 Кислоталарнинг амитлари
Кислоталарнинг гидроксил группаси аминогруппага алмашинган хоссилари шу карбон кислоталарнинг амидлври дейлади. Масалан:
1) CH3 - C – OH 2) CH3 – C – NH2
II II O
O O
Амидларнинг умуий формуласи RCONH2. RС
Функционал группа NН2 амидогруппа
дейилади
Амидларнинг номи улар хосил булган аислоталарнингномига амид сузини кушуб хосил килинади. Амидлар карбон кислоталарнинг аммонийли тузларини киздириш йули билан олинади
O O
II II
R-COONH4 R-C - NH2 + H2O R – C – OR + NH3 R – C – NH2 - R OH
Чумоли кислотанинг амиди–суюклик, колган барча кислоталарнинг амидлари –ок кристалл моддалар куйи амидлар сувда яхши эрийди. Амидларнинг судаги эритмалари лакмусга нейтрон реакция беради. Амидларнинг жуда мухим хоссаси – уларнинг кислота ва ишкорлар иштирокида гидролизлани олиш хусусиятидир, бунда кислота билан амиак хосил булади
O O
II II
R – C – NH2 + HOH R – C – OH + NH3
Кислоталарнинг амидлари каторига мочевина киради. Бу одам ва хайвонлар организмдаги, азот алмашинишининг охирги махсулотидир. Мошевино карбонат кислотанинг тулик амиди сифатида караш мумкин
HO H2N
C = O C = O ёки ( Н2N )2 - СО
HO H2N
Мачевина, бошкача айтганда карбомид – сувда яхши ерийдиган ок кристал модда. Уни дастлаб 1828 йилда немец олини Виолер аммоний сианантдан олган эди
O
II
NH4OCN 2N – C – NH2

Download 1,78 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   46




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish