Ii боб Кимёда даврий қонун ва Д. И. Менделеевнинг элементлар


СН2==СН2 СН2==СН—СН3 СН2==СН—СН2—СН3



Download 1,78 Mb.
bet29/46
Sana21.02.2022
Hajmi1,78 Mb.
#11890
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   46

СН2==СН2 СН2==СН—СН3 СН2==СН—СН2—СН3


Этен пропен бутен-1
СН3---СН=СН—СН3 СН2==С—СН3
СН3 2-метилпропен
Этилен углеводородларининг умумий халқаро номи –алкенлар. Молекуласида 1та қўшбоғ бўладиган этилен қаторидаги туйинмаган углеводородлар олефинлар дейилади. Этилен радикали, СН2—СН - винил дейилади ва кўпчилик молекулаларининг асосини ташкил этади.
Масалан,
СН2==СН—СL СН2==СН--СН==СН2
Винилхлорид дивинил
СН2==С—СН==СН2 СН2==С—СН==СН2

СН3 СL
Изопрен хлорпрен
Ацетиленнинг гомологик қатори
СпН2п-2 формула билан ифодаланади. Гомологлар ацетиленнинг ҳосилалари сифатида қаралади ва метилацетилен этилацетилен (С4Н6) дейилади. Ацетилен углеводородларининг ўринбосар номенклатурага кўра номи туйинган углеводородларнинг номидан, -ан қўшимчани –ин га алмаштириб ҳосил қилинади. Асосий занжир учламчи боғланиш яқинроқ жойлашган учидан бошлаб номерлаб чиқилади. Масалан:
СН==СН СН==С—СН3 СН==С—СН2—СН3
Этин пропин бутин-1
СН3—С==С—СН3 СН==С—СН2—СН—СН3
Бутин-2
СН3
4-метилпентин-1
Ацетилен углеводородларнинг ўринбосар номеклатурага кўра умумий номи алкинлардир.
ЭТИЛЕН ВА УНИНГ ГОМОГЛАРИ.
Хоссалари. Этилен-гомологик қаторнинг биринчи аьзоси-рангсиз газ, салгина чучмал ҳиди бор, ҳаводан бироз енгил, сувда кам эрийди. Кимёвий хоссалари жиҳатидан этилен метандан кескин фарқ қилади, бунга сабаб молекуласининг электрон тузилишидир. Молекуласида σ ва п боғлардан иборат қўшбоғ борлиги учун этилен п боғланиш узилиши ҳисобига иккита бир валентли атом ёки радикални бириктириб олиши мумкин.
БириктирибОЛИШ реакцияларга кириши барча алкенлар учун хос хусусиятдир.

  1. Водородни бириктириб олиш:

СН2=СН2+Н2 СН3—СН3
Моддага водороднинг бирикиши гидрогенланиш реакцияси дейилади.
Олефинлар гидрогенланганда туйинган углеводородларга айланади.
2.Галогенларнинг бирикиши. Реакция одатдаги шароитда боради. Масалан:
СН2=СН2+СI2 СIСН2—СН2СI
Дихлорэтан
Дихлорэтан—суюқлик, органик моддаларни яхши эритади.
СН2=СН2+Вr2 BrCH2—CHBr
Дибромэтан.
Бромнинг бирикиш реакцияси туйинмаган углеводородларга сифат реакция бўлиб хизмат қилади. Бромли сувнинг қизил-қўнғир рангининг йўқолишига қараб туйинмаган углеводородлар борлиги ҳақида фикр юритилади.
3.Водород галогенидларнинг бирикиши.
СН2=СН2+Н—СI-CH3—CH2CI
Бундан шундай хулоса чикарса булади:углеводородларнинггалогенли хосилаларини ,масалан этил хлоридни СН3—СН2CIикки хил йул билан:этиленга водород хлорид бириктириш ёки этандаги водородни хлорга алмаштириш йули билан олиш мумкин.
Этилен гомологларига водород гологенларнинг бирикиши В.В.Марковников коидасига мувофик содир булади:водород атоми углероднинг энг гидрогенланган атомига ,галоген атоми эса –энг кам гидрогенланган атомга бирикади.Масалан:
CH3—CH=CH2+HBr CH3 —CH—CH3
Br
4.Сувнинг бирикиши (гидратланиш реакцияси) Реакция катализатор –сулъфат кислота иштирокида боради:
СН2=СН2+Н2О СН3—СН2ОН
Бу реакциянинг умумий тенгламасидир. Ҳақиқатда эса реакция икки босқичда боради. Дастлаб сулфат кислата қўшбоғнинг узилиш жойидан этиленга бирикади ва этил сулфат кислата ҳосил қилади.
СН2=СН2+Н-О-ЅО2—ОН СН3—СН2—О—ЅО2—ОН
Сўнгра этилсулъфат кислота сув билан реакцияга киришиб, спирт ва кислата ҳосил қилади.
СН3—СН2—О—ЅО2—ОН+Н—ОН СН3—СН2ОН+НО—ЅО2—ОН
Ҳозирги вақтда қаттиқ катализаторлар иштирокида этиленга сувнинг бирикиши реакциясидан саноатда нефтни крекинглаш газлардаги туйинмаган углеводородлардан этил спирт олиш учун фойданилади. Этилен ва унинг гомологларнинг умумий кимёвий хосаси уларнинг одатдаги темпаратурада осон оксидланишидир. Бунда қўшбоғ билан боғланган иккала углерод атоми оксидланади. Агар этилен калий перманганатнинг сувдаги эритмаси орқали ўтказилса у ҳолда калий перманганатга хос гунафша ранг йўқолади, у этиленни оксидлайди:
3СН3=СН2+2КМлО4+4Н2О 3НОН2С—СН2ОН+2МлО2+2КОН
ЭТИЛЕНГЛИКОЛЪ
Бу реакция органик модданинг туйинмаганлигини унда қўшбоғлар ёки учламчи боғланишлар борлигини аниқлаш учун фойданилади. Этилен ёруғ аланга бериб ёнади, углерод (4)-оксидва сув ҳосил қилади.
СН4+3О2 2СО2+2Н2О
Полемерланиш реакциялари барча туйинмаган углеводородлар сингари этилен учун ҳам хос реакциядир.
Олиниши. Лабаратория шароитда этилен этил спиртни сувни тортиб олувчи моддалар билан қиздириш орқали олинади:
Н2SO4 қиздириш
СН5ОН СН2==СН2+Н2О
Этилендан спирт олишга тескари бўлган бу жараённи шундай тасаввур қилиш мумкин. Дастлаб спирт сульфат кислота билан реакцията киришиб, этил сульфат кислота билан сувни ҳосил қилади:
НО—SО2—ОН+НО—С2Н5 НО—SO2—O—C2H5+H2O
Сўнгра этил сулфат кислота 180-200 С температурада сулфат кислота билан этиленга ажралади:
HO—SO2—OCH2—CH2—H - HO—SO2—OH+CH2=CH2
Олифенлар ҳам галогенли ҳосилаларини ишқорнинг спиртдаги концентрланган эритмаси билан бирга қиздириш орқали олинади.
H H

H—C---C—H+KOH- CH2=CH2+KBr+H2O

H Br
Саноатда этилен ва унинг гомологлари нефтни крекинлаш газларидан ажратиб олинади. Уларни олишнинг анча мухим усули тегишли туйинган углеводородларни никель катализатор устида дигидрогенлишдан иборат.
NI
CH3—CH3 CH2==CH2+H2
NI
CH3—CH2—CH3 -CH2==CH—CH3+H2
Ишлатилиши. Этилен этил спирт, полиэтилен олишда ишлатилади. У иссиқхона ҳавосига озроқ миқдорда қўшилганда меваларнинг етилишини тезлаштиради. Этилен ва унинг гомологлардан кўпчилик органик модаларни синтез қилиш учун киёвий хомашё сифатида фойданилади.
Полимерланиши бу бир хил молекулаларнинг кетма-кет бирикиб, анча йирик молекулалар ҳосил қилишидир. Полимерланишнинг оддий холи азот (4)оксид мисолида кўриб чиқилган эди. Полимерланиш реакциялари айниқса туйинмаган углеводородлар учун хос. Масалан: Этилендан юқори молекуляр модда–полиэтилен ҳосил бўлади.
Этилен молекулалари бир-бири билан қўшбоғнинг узилиш жойидан бирикади.
CH2==CH2+CH2==CH2+CH2==CH2+....—CH2—CH2--+--CH2—CH2--+--CH2—CH2--+…--CH2—CH2—CH2—CH2—CH2—CH2—CH2--…
Бу реакциянинг тенгламаси қисқартирилган ҳолда қуйидагича ёзилади:
nCН2=СН2 (--СН2—СН2--)n
Бундай молекулаларининг учларига эркин атом ёки радикаллар бирикади. Полимерланиш реакциясининг маҳсулоти полимер, полимерланиш реакциясига киришадиган бошланғич модда эса мономер деб аталади.
Полимер–молекуляр массаси жуда катта бўлган модда, унинг молекуласи кўп сонли такрорланадаган, бир хил тузилган группалардан таркиб топган. Бу группалар элементар звенолар ёки структура белгилари дейилади. Масалан, полиэтиленнинг элементар звеноси атомлар группаси- -СН2—СН2—дан иборат.
Макромолекулада такрорланадиган элементар звенолар сони полимерланиш даражаси дейилади. Бир хил мономерларнинг ўзидан полимерланиш даражасига қараб хоссалари турлича бўлган моддалар олиш мумкин. Масалан, қисқа занжирлиполиэтилен сурков хоссаларига эга бўлган суюқликдир. Занжирнинг узунлиги 1500-2000 звенодан иборат бўлган полиэтилен қаттиқ лекин эгилувчан эластик материал бўлиб ундан пардалар олиш, бутилка ва бошқа идиш товоқлар, эластик трубалар ва х.лар тайёрлаш мумкин. Ниҳоят занжирнинг узунлиги 5-6минг звено бўлган полиэтилен қаттиқ модда бўлиб ундан қуйма буюмлар, қаттиқ трубалар, пухта иплар тайёрлаш мумкин.
Агар полимерланиш реакциясида озроқ сондаги молекулалар иштирок этса, у ҳолда қуйи молекуляр моддалар, масалан, димерлар, тримерлар ва х. ҳосил бўлади. Полимерланиш реакцияларининг бориш шароитлари жуда турли тумандир. Баьзи ҳолларда катализатор ва юқори босим керак. Лекин асосий омил мономер молекуласининг тузилишидир. Полимерланиш реакциясига туйинмаган бирикмалар каррали боғланишларнинг узилиши ҳисобига киради.
Юқори молекуляр бирикмалар олиш учун полимерланиш реакциялари билан бир қаторда поликонденсатланиш реакцияларидан ҳам кенг фойдаланилади.
Тефлон-тетрафторетиленнинг полимерланиш маҳсулоти:
nCF2==CF2 -(--CF2—CF2--)n
Ацетилен—ацетилен углеводородлари гомологик қаторининг биринчи аьзоси рангсиз газ, ҳаводек, сувда кам эрийди. Илгари таькидлаб ўтганимиздек, унинг учламчи боғланиш билан боғланган углерод атомлари sp- гибридланиш ҳолатида бўлади. Ацетилен молекуласи чизиқсимон тузилишга эга, унда углерод атомлари битта-σ ва иккита -- п - боғланиш билан боғланган, бунда π боғланишлар ўзаро перпендикуляр бўлган иккита текисликда жойлашган.
Кимёвий хоссаларига кўра ацетилен кўп жиҳатдан этиленга ўхшайди.
1.Водороднинг бирикиши---никель катализатор иштирокида қиздирилганда содир бўлади. Реакция икки босқичда боради: дастлаб—этилен, сўнгра—этан ҳосил бўлади.
Ni қиздириш
СН=СН+H2 СН2=СН2
Ni қиздириш
СН2=СН2+Н2 СН3-СН3
2.Галогенларнинг бирикиши жуда осон боради.
CH=CH+Br2 CHBr=CHBr
3.Водород галогенидларининг бирикиши. Водород хлориднинг бирикиш реакцияси жуда муҳим аҳамиятга эга.
СН=СН+НСL СН2=СНСL
Ацетилен гомологларига водород галогенидлар Марковников қоидасига кўра бирикади.
CH3—CН=CH -CH3—C—CH2 CH3—CBr2—CH3
Вr
4.Сувнинг бирикиши. Симоб (2) тузлари – HgSO4,Hg(NO3)2 иштирокида боради ва сирка алдегид ҳосил бўлади.
2+ CH3
CH H H H
+ H --C----- C
CH OH қиздириш H--- C--OH H O
винил спирт сирка альдегид
Тенгламадан кўриниб турибдики туйинмаган спирт оралиқ маҳсулот ҳисобланади. ОН группаси қўшбоғли углеводородда бўлган спиртлар беқарор бўлади. Бу реакция уни 1881 йилда кашф қилинган рус олими М.Г.Кучеров шарафига Кучеров реакцияси дейилади.
O NI қиздириш
СН3---С +H2 СH3—CH2OH
H
O О
CH 3---C +O CH3--C
H OH
Ацетиленга оксидловчилар жуда тез таъсир этади. Калий перманганат эритмаси орқали ўтказилганда у осон оксидланади. KMnO4 эритмаси эса рангсизланади.
H2O+(O)
H—C==C—H HOOC--COOH
Аксалат кислота
Ацетилен молекуласидаги водород учламчи боғланиш таьсирида жуда ҳаракатчан бўлиб қолади ва металларга ўрнини бериши мумкин. Масалан, агар ацетилен кумуш ёки мис тузларининг эритмалари орқали ўтказилса, у ҳолда ацетилениклар – металли ҳосилалари олинади:
HC=CH+2AgOH AgC=CAg+2H2O
Кумуш ацетиленит
HC=CH+2CuOH CuC=CCu+2H2O
Мис 1 - ацетиленит
Кумуш ва мис ацетиленидлари қуруқ ҳолда зарба таъсирида портлайди. Кальций карбид ҳам зарба таьсирига барқарордир. Ацетилен ҳавода жуда дудли аланга кислородда эса кўзни қамаштирадиган оқ аланга бериб ёнади. Ацетиленнинг ёнганда температура 3500С га етади.
Олиниши. Саноатда ва лабараторияда ацетилен калций карбидни сув билан ўзаро таьсир эттириб олинади.
CaC2+2H2O Ca(OH)2+C2H2
Ацетилен кўплаб миқдорда метандан олинади.
2CH4 CH==CH+3H2
Ишлатилиши.Ацетилен саноатда кўпчилик кимёвий синтезларда бошланғич хом ашё сифатида ишлатилади. Ундан сирка кислота, синтетик каучук олинади. Ацетиленга хлорнинг бирикиш маҳсулоти ёғлар ва органик моддаларни яхши эритувчи ҳисобланади. Ацетилендан металларни автоген пайвандлашда фойдаланилади.
ЯНГИ МАВЗУНИ МУСТАҲКАМЛАШ.(10 дақиқа)
Савол

  1. π этилен қатори углеводородлари деб нимага айтилади?

  2. Этилен қандай кимёвий хоссаларни намоён қилади?

  3. Этиленнинг олиниш усулларини тушунтиринг.

  4. Этилен қандай мақсадларда ишлатилади?

  5. Ацетилен қатори углеводородларининг умумий формуласи.

  6. Ацетилен катори углеводородлардаги боғлар тури нечта?

  7. Систематик номеглаура бўйича қандай номланади?

  8. Рационал номеглатура буйича қандай номланади?

  9. Ацетилен саноатда қандай олинади?

  10. Ацетилен лабораторияда қандай олинади?

  11. Марковников қоидасини тушунтиринг.

  12. Кучеров реакциясини тушунтиринг.

  13. Ацетилин қатори углеводородларнинг полимерланишнинг охирги маҳсулоти нима?

  14. Ацетилен қатори углеводородлари қайси мақсадлар учун ишлатилади?

ЖАВОБЛАР

  1. Ўқувчи доскага чиқиб этилен қатори углеводородларга таъриф бериб гомологик қаторни айтиб беради. Умумий формуласи СnH2n бўлган, молекуласидаги углерод атомлари ўртасида битта қўшбоғ бўлган углеводородлар этилен қатори углеводородлари ёки алканлар дейилади.

  2. Иккинчи ўқувчи доскага чиқиб этиленнинг кимёвий хоссаларини ёзиб беради.

1) Н2С=СН2+Br2 BrH2C – CH2Br
1,2 дибромэтан
Этилен бромли сувни рангсизлантиради. Сабаб бу ерда π богнинг узилиши хисобига реакция содир булади.

  1. Бириктириб олиш реакцияси

НС=СН2+Br2 BrH2C – CH2Br
1,2дибромэтан
2) гидрогенланиш (водороднинг бирикиши)
t.kat.
HC=CH2+H2 H3C – CH3
Этилен этан

    1. Сувнинг бирикиши (гидратация)

t.p.kat.
HC=CH2+HOH CH3 – CH2 – OH
этилен этил спирти
4) Этилен ёруғлик таъсирида
СH4+3O2 2CO2+2H2O
4.Тўртинчи ўқувчи доскага чиқиб этиленнинг ишлатилишини схема орқали тушунтириб беради. Этилен этил спирт, полиэтилен олишда ишлатилади. У иссиқхона ҳавосига озроқ миқдорда қўшилса меваларнинг (помидор, цитрус мевалар ва б.) етилишини тезлаштиради. Этилен ва унинг гомологлари кўпгина органик моддаларнинг синтез қилиш учун кимёвий хом-ашё сифатида ишлатилади.
5. CnH2n-2
6. Боғ сони 3 та. 2 та π, 1 та σ.
7. Қўшбоғ яқин жойда номерланиб тегишли углеводород охиригача богнинг жойи кўрсатилади.
CH=C – CH2 – CH3
Бутин1
8. Радикал номига ацетилен сўзи қўшиб ҳосил қилинади.
CH=C – CH3 Метил ацетилен
9. 2CH4 C=C – H+3H2
метан юқори температуда гидролиз қилиб олинади.
1. CaC2+2H2O CH=CH+Ca(OH)2
11.Галоген водородларнинг бирикиши.
HCl HCl
HC=CH CH2 – CH2 CH3 – CH2Cl
12. Сувнинг бирикиши.
НС=СН+Н2О СН3 - СНО
Сирка альдегид
13. Полимерланишнинг охирги маҳсулоти. Бензол.
2НС=СН+СН=СН С6Н6
14.Кимёвий синтезлар учун, сирка кислота, синтетик каучук, поливенил хлорид ва металларни пайвандлашда ишлатилади.
Мавзуни хулосалаш ва талабалар билимини баҳолаш: (5 дақиқа)
Мавзу мустаҳкамланиб, хулосаланиб, дарсда фаол иштирок этган талабалр алохида таъкидлаб,рагбатлантирилади ва олган баллари эълон килинади.
Дарс давомида ўзлаштириши паст бўлган талабаларнинг баллари ҳам эълон қилинади ва уларнинг фаол талабалар сафига қўшилишларига даъват қилинади.
Уйга вазифа(2 дакика)
Дарсликдан С.М.шарипов «Кимё» китобидан 195-202 бетларни ўқиб келиш. Мавзуга доир 20та тестни ечиб келиш ва кейинги ўтиладиган мавзу Диен углеводородлар, табиий ва синтетик каучук ҳақидаги мавзуни тайёрлаб 205-207 бетларни ўқиш.
Фойдаланадиган адабиётлар:

  1. С.Машарипов «Кимё» «Ўқитувчи» -2002 й

  2. М.М.Абдуллаева «Кимё» «Ўқитувчи» -Тошкент 2002й

  3. Г.П.Хомченко «Кимё» Олий ўқув юртларига кирувчилар учун. Тошкент «Ўқитувчи»-2002й

  4. А.Абдусамадов «Органик кимё» Тошкент «Ўқитувчи» - 2003й

  5. А.Абдусамадов «Органик кимёдан машқ, масала ва тестлар» Тошкент «Ўқитувчи» - 2003й

13.9. Нефть ва нефтни қайта ишлаш маҳсулотлари
Didaktik o’yinli darslar orasida konferensiya darsi muhim ahamiyatga ega.
Konferensiya darslari o’quvchilarning bilish faoliyatini faollashtirishda, ilmiy dunyoqarashini kengaytirishda qo’shimcha va mahalliy materiallar bilan tanishtirishda, ilmiy va ilmiy ommabop adabiyotlar bilan mustaqil ishlash ko’nikma va malakalarni ortirish, mustaqil hayotga ongli tayyorlashda muhim ahamiyat kasb etadi.
O’qituvchi konferensiya darsini o’tishdan avval, dars mavzusini, maqsad va vazifalarini belgilab, shu mavzuga oid qo’shimcha ilmiy, ilmiy-ommabop adabiyotlardan foydalaniladi.
Mazkur dars o’tkazishdan 10kun oldin dars mavzusi e’lon qilinib, unga tayyorgarlik ko’rish uchun adabiyotlar tavsiya etiladi.
E’lon qilingan didaktik o’yinlarda “olimlar” rolini tanlash, mavzuni har tomonlama yopish, ma’ruza tayyorlaash o’quvchilarning ixtiyorida bo’ladi:
Ilmiy konferensiya darsini quyidagicha o’tkazish tavsiya etiladi.
I.O’qituvchining kirish so’zi.
Bunda o’qituvchi dars mavzusini, maqsad vazifalarni, tegishli rollarnin bajaruvchi “olimlar” bilan tanishtiradi.
II.Ilmiy ma’ruza tinglanadi.
“Olimlar” mavzu yuzasidan tayyorlangan ma’ruzalarni ko’rgazmali qurollar asosida bayon etadilar.
III.Ma’ruzachilar muhokamasi. Bunda “Olimlar” va sinf o’quvchilari o’rtasida mavzu yuzasidan bahs munozara o’tkaziladi.
IV.Ilmiy konferensiya yakuni.
O’qituvchi mavzu yuzasida eng muhim tushuncha va g’oyalarni ta’kidlab yakunlaydi.
V.O’quvchilarni baholash. Darsda faol ishtirok etgan o’quvchilar rag’batlantiriladi va reyting tizimiga muvofiq baholanadi.
VI.Uyga vazifa berish
VII.Darsni umumiy yakunlash.
Har qaysi gazeta va jurnal muhburlarining konferensiyasida beriladigan savollari o’quvchilar yordamida tuziladi . Bu savollar muhokama qilinayotganmuammoni har tomonlama qamrab olish kerak.
Savollar mazmuni muhokamadan so’ng gazeta, jurnal ,,muhbirlari” roli va neftchi ,,olimlar’’ roli o’quvchilarni hohishiga ko’ra taqsimlanadi.
Javoblar qisqa , lo’nda , aniq, ilmiy jihatdan asoslangan , mahalliy materiallarni qamrab olgan bo’lishi lozim. O’qituvchianashu javoblarni oldin ko’zdan kechirishi maboda ularda juziy kamenillar mavjud bo’lsa ,uni to’grilanishi , to’ldirilishi kerakligi o’quvshilarga aytiladi .
Konferensiya darsini O’zbekiston Fanlar Akademiyasining vise pirizidenti hisoblangan o’qituvchisini kirish so’zi bilan ochdi
U o’z so’zida ,jumladan ,shunday dedi :”Hurmatli xonimlar va
janoblar !Bugungi matbuot konferensiyamiz jonajon respublikamiz
jonajon respublikamiz mustaqillkka, iqtisodiy va’manaviy jinoyatdan erkinlikka, iqtisodiy erishgan bir davrda o’tmoqda . Mustaqiliknining dastlabki o’n ikki yiligi respublikamiz uchun juda omadli yillar bo’ldi .O’zbekistoni jahondagi juda ko’p mamlakatlar tan oldi .Davlatimiz BMTga a’zo bo’ldi .Rrespublikamiz olimlari neft va gaz sohasida juda ko’p ishlarni bajarmoqdalar. Ana shu munosabati bilan bizga keyingi yillarda Respublikamizda neft va gazchi olimlarning yutuqlarini yoritishga doir juda ko’p savollar tushmoqda, murojaatlar va iltimoslar qilinmoqda. Modomiki, sizlarning ishlaringiz bilan xalq ommasi qiziqar ekan, siz muxbirlar ko’magigda ularning talab va istaklarini qondirish uchun bugungi matbuot konferensiyani o’tkazishni lozim topdik. Ushbu matbuot konferensiyada sizlarni qiziqtirgan savollarga javob berish uchun bu yerga neft va gaz sohasida ishlayotgan mashhur olimlar yetakchi mutaxasislar taklif etilgan. Marhamat qilib o’zingizni qiziqtirgan muammolar bo’yicha savollar berib murojaat qilishingiz mumkin.
“Fan va turmush” jurnalining muxbiri
Ibragimova Gulbodom:
Bizda hozirgi vaqtda neft va gaz, toshko’mir haqida juda ko’p ma’limotlar yig’ilgan.
Demak, tabiiy gaz, neft, toshko’mir qishloq xo’jaligi va o’rmon xo’jaligi mahsulotlari olishda asosiy xom ashyo hisoblanadi. Shularga tayanib, yuqoridagi brikmalarni geografik o’rni, joylashishi, zahirasi qay darajada o’rganilgan?
“Oz R F A akademigi M.F.Obidova”
-O’zbekistonda Mendeleyev davriy sistemasining deyarli barchaq elementlari bor. Hozirga qadar 2,7mingdan ortiq turli foylali qazilmalar konlari va namoyon bo’lgan istiqbolli joylar bor.
Tabiiy gaz sanoati yildan yilga rivojlanib bormoqda. Qidirib topilgan Ustyurt, Buxoro-Xiva, Janubiy-G’arbiy Hisor, Surxandaryo va Farg’ona mintaqalaridagi gaz konlari gazining gajmi 2trl. Kuba metrga yetadi. Respublikamizda gazni qayta ishlaydigan 2 ta zavod, (Sho’rtan) va (Muborak) ishlab turibdi.
Neft. Neftning Respublikamizda Farg’ona, Andijon, Namangan, Buxoro, Surxandaryo, Qashqadaryo va boshqa mintaqalarida 160dan ortiq konlari mavjud.
Toshko’mir. O’zbekiston katta ko’mir zahiralariga ega. U geologik zahiralar bo’yicha markaziy osiyo bo’yicha ikkinchi o’rinda turadi. O’zbekistonda ko’mir Angren, Shargun va Boysun konlaridan qazib chiqariladi. Ularning umumiy zahirasi 2mlrd. tonnaga yetadi.
Toshko’mir. O’zbekiston katta ko’mir zahiralariga ega. U geolog zahiralari bo’yicha Markaziy Osiyo bo’yicha ikkinchi o’rinda turadi. O’zbekistonda ko’mir Angren, Shargun va Boysun konlaridan qazib chiqariladi. Ularning umumiy zahirasi-2mlrd. tonnaga yetadi.
“Xalq so’zi” gazetasi muxbiri Fayziyev Otabek.
-Neftni, toshko’mirni qayta ishlab qanday mahsulotlar olinmoqda?
Buxoro OO va ES texnologiyasi oliygohi “Neft va gaz mahsulotlarini qayta ishlash fakulteti olimasi Obloqulova Yulduz.
Toshko’mirni quruq haydash yo’li bilan smola olinadi. Toshko’mir smolasi tarkibida 400 dan ortiq aromatik va geterosiklik brikmalari bo’ladi. Undagi organik brikmalar fraksiyalarga bo’lib ajratiladi.
Birinchi fraksiyaga(yengil moy fraksiyasi 170-210Cgacha) benzol, toluol, kselol, tiofen, uglerod sulfid, piridin va boshqa moddalar olinadi.
Ikkinchi fraksiyada (fenol fraksiyasi 170-210C) fenol, krezollar, naftalin, inden, kumaron, tarkibiga azot va oltingugurt bo’lgan moddalar olinadi.
Uchinchi fraksiyada (naftalin fraksiyasi 210-230C) naftalin, metilnaftalin, tionaften, indol va boshqa moddalar olinadi.
To’rtinchi fraksiyada (yutib olish fraksiyasi 230-270C) naftalinning hosilalari olinadi.
Beshinchi fraksiyada(antracen fraksiyasi 270-360C) antrecen, fenantrecen, karbazol, parafin va moddalar olinadi.
Oltinchi fraksiya(toshko’mir pek fraksiyasi 360C dan yuqori temperaturada)-parafinlar,piren, xrizen va boshqa moddalar olinadi.
-Neft to’q jigarrang moysimon suyuqlik bo’lib, uglevodorodlarning asosiy manbaidir. Neftni qayta ishlashda kreking usullari qo’llanib, benzin mahsuloti olish oshirildi. Kreking inglizcha so’z bo’lib, “parchalanish”demakdir. Bu usulda yuqori malekulali uglevodorodlar kichik molekulagacha parchalanadi.
C16 H34 C8 H18+C8 H16.
Sanoatda termik kreking va katalitik krekinglar qo’llaniladi.
Termik krekinglashda yuqori molekulali uglevodorodlar 450 gradusC dan yuqori temperaturada parchalanadi. Kattalitik krikinglashda uglevodorodlarni parchalash jarayoni alyumosilikat katalizatorlari ishtirokida 450 gradus C dan pastroq temperaturada atmosfera bosimiga yaqin bosim ostida olib boriladi.
Bu usul bilan benzin miqdoro 80 foizgacha oshiriladi. Neftni haydash natijasida
Gazolen,
Kerosin,
Mazut,
Solyar moylari,
Vazelin moylari,
Surkov moylari,
Gudron olinadi.
“Turkiston gazetasi” muxbiri.
Respublikamizda gaz va neft, toshko’mir brikmalaridan qanday xalq istemoli mollari olinmoqda?
-Buxoro OO va ES texnologiyasi oliygohi “Neft va gaz mahsulotlarini qayta ishlash fakulteti dekani Sobirov Said.
1.Gazdan polimer materiallar-polietilen, polivinel xlorid, nitril, akril kislota va undan nitron tolasi olinadi.
Neftdan sintetik materiallar-plastmassa, kauchuk, spirt, aldegid, kislota, yuvuvchi moddalar olinadi.
O’rmonchilik xo’jaligi direktori Atoyev Murod.
Hurmatli olimlar va professorlar, men shu xo’jalikda bir necha yildan buyon boshliq bo’lib ishlayapman: Katta-katta gektar o’rmonga egaman. Aytingchi o’rmox xo’jaligi bo’lgan daraxtdan nimalar olmoqdasizlar? Shu haqida xalqqa aniq ma’lumot bersangiz?
Buxoro OO va ES TOning katta o’qituvchisi Inoyatov Behruz
-Olingan moddaning ko’pi va ular asosida olingan prefaratlar tibbiyotda va qishloq xo’jaligida keng ishlatiladi. Qishloq xo’jaligi mahsulotlari. Qishloq xo’jaligida yetishtiriladigan jami mahsulotlar organik brikmalarning asosiy manbai hisoblanadi. O’zbekiston paxta, xom ipak, lub ekinlar, qorako’l va guruch yetishtirishda dunyoda yetakchi o’rinda turadi. Paxta tolasining 90-92%ni kletchatka moddasi, donlarning 65-75%ni kraxmal, qandlavlagining asosini saxaroza tashkil etadi. Yetishtirilayotgan poliz ekinlari, bog’dorchilik me’valari tarkibida organik kislotalar, uglevodlar, vitaminlar va boshqa organik brikmalar bor. Masalan, olmada olma kislota, limonda limon kislota bilan limonen terpen uglevodorodi, uzumda glyukoza, uzum kislota va boshqa moddalar bor.
“Sihat-salomatlik” jurnali bosh redaktori Hojiyev Alijon.
-Mana shuncha ma’lumot oldik. Aytinglarchi, bu narsalar ekologik jihatdan zararli emasmi?
Buxoro OO va ESTO “neft-gaz” fakulteti olimi Abdullayeva Yayra.
Xalqaro hamjamiyat insonning nafaqat yashash huquqi balki to’laqonli sog’lom turmush kechirishi uchun zarur mo’’tadil atrof muhit sharoitlariga ham bo’lgan huquqlarining muqaddas va daxlsizligini allaqachonlar etirof etgan.
Ekologik xavsizlik kishilik jamiyatining buguni va ertasi uchun dolzarbligi, juda zarurligi bois eng muhim muammolar jumlasida kiradi. Bu muammolar amaliy tarzda hal etilsa ko’p jihatdan hozirgi va kelgusi avlod turmushining ahvoli va sifatini belgilash imkoniyatini beradi. Iqtisodiyotning ishlab chiqarish bilan bog’liq tarmoqlarini ekologik jihatdan zararsiz texnologiya yordamida rivojlantirishni ta’minlash imkoniga ega bo’linadi. Ma’lumki,tabiatning holati birdaniga va darhol yomonlashib qolmaydi. Bu jarayon uzoq vaqt davom etadi. Boshqacha aytganda ekologik vaziyat asta sekin yiomonlashib boradi.
Ekologiya muammosi yer yuzining hamma burchaklarida ham dolzarb. Faqat uning keskinlik darajasi dunyoning turli mamlakatlarida turlichadir.
O’qituvchining yakuniy so’zi:
Mana bugungi presskonferensiyamizni yakun deb e’lon qilaman. Barcha konferensiya ahliga rahmat.
Foydalanilgan adabiyotlar:
1.I.A.Karimov. O’zbekiston XXIasr bo’sag’asida. Xavfsizlikka tahdid, barqarorlik shartlari va taraqqiyot kafolatlari.
Toshkent “O’zbekiston”-1997
2.M.N.Abdulxayeva. O’.M.Mardonov. “Kimyo”.
3.A.Abdusamadov,R. Ziyayev,B.Akbarov.”Organik kimyodan mashq, masala va testlar”.
4.A.Abdusamadov.”Organik kimyo”.
5.S.Masharipov, I.Tirkashev. “Kimyo kitobi Toshkent “o’qituvchi” 2003”.
6.G.E.Rudzitis, T.G.Feldman. “Organik kimyo Toshkent “o’qituvchi” 1995”.

Download 1,78 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   46




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish