If. •f с ж ж Салимов КимёВий технодогиянинг асосий караёнАари Во урилмоАпри I зл' Пз



Download 10,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet17/275
Sana07.04.2022
Hajmi10,86 Mb.
#535152
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   275
Bog'liq
Kimyoviy texnologiyaning asosiy jarayonlari va qurilmalari. Z.Salimov. 1994

(
2
.
20
)
(
2
.
21
)
( 2.22)
(2.23)
(2.24)
(2.25)
бу ерда I — курилма иш кисмининг баландлиги, м; (1 — унинг ички 
диаметри, м.


Х,ар бир берилган ж а р а ё н учун ухшашлик мезонлари асосида 
критериал тенгламалар олинади. Ухшашлик мезонлари ва криге- 
риал тенгламалар механик, гидромеханик, иссиклик ва модда 
алма.шиниш ж а р а ё н л а р и ва курилмаларини моделлаштириш ва 
уларни хисоблашда ишлатилади.
2.4-§. У Л Ч А М Л А Р Н И ТАХ.Л ИЛ К .И Л И Ш
М у р а к к а б ж ар аё н л арн и урганишда ухшашлик н азариясидан 
фойдаланилади. Бу н азари я асосида ушбу ж ар аён л а рн и ифода- 
лайдиган критериал тенгламалар олинади. Ухшашлик н а за р и я си ­
дан урганилаётган ж ар аён н и ифодалайдиган дифференциал 
тенглама олиш имконияти булгандагина фойдаланиш мумкин. 
Аммо айрим ш ароитларда ута м ураккаб ж ар аён л арн и урганиш 
ок,ибатида дифференциал тенгламалар тузиш имконияти булмай- 
ди. Бунда ж араён ни урганиб, тегишли критериал тенгламалар 
олиш учун улчамларни тахлил килиш усулидан фойдаланилади. 
Улчамларни тахлил к,илиш усулидан фойдаланиш куйидаги 
шартнинг бажарилиш ини такозо этади. Ж а р а ё н н и т аж р и б а йули 
билан дастлабки урганиш пайтида унинг тезлиги ёки хара- 
катлантирувчи кучига таъсир этувчи мухитнинг асосий физик 
катталиклари ва к,урилманинг мухим п араметрлари аник,ланган 
булиши з а р у р .
М а с а л а н , труба оркали суюкликнинг х аракати тадк,ик килин- 
ганда трубанинг ичидаги босим ф ар к и А Р  га унинг диаметри d ва 
узунлиги /, суюкликнинг зичлиги р, к,овушоклиги fi ва тезлиги 
w таъсир этиши маълум булган, яъни:,
P = f(w , р, |i, I, d). 
(2.26)
Уш бу тенгламани куйидагича ёзиш хам мумкин:
A P — cwxpy\izF d r, 
(2.27)
бу ерда с — доимий киймат.
А гар катталикларнинг улчов бирликларини асосий улчамлар 
оркали ифодаланса, у холда д а р а ж а курсаткичлари (х , у , г ва 
хоказо)нинг кийматларини аниклаш имконияти пайдо булади. С И
системасида асосий бирламчи улчамлар каторига куйидагилар 
киради: узунлик L , м асса М , вакт Т, температура в , ток кучи /, нур 
кучи J. Шундай к,илиб:
[»] = [ ! ] = { L T X - ' ];
|р] = [ 5 ] =\ M L ~ %
=
f e ]
\l] = \m\ = \L I;
\d\ = [m]=[L\,
35


(2.27) тенгламани куйидагича ёзиш мумкин:

Download 10,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   275




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish