Ibtidoiy jamoa tarixi

Mustaqil ish mavzulari
1.  Zam onaviy  odam  Afrikada.
2.  A m erikaning o ‘zlashtirilishi.
3.  A vstraliyaning birinchi  odamlari.
4.  Iqlim  o'zgarishlari  va ularning asosiy  bosqichlari.
5.  M ezolit
1. Muzlik davridan so ‘ng iqlimning isishi.  2. Mezolit  davri mehnat 
qurollari. 3.  Tosh  va suyakka isltlov berishning yangi usullari.
4.  Dehqonchilikning boslilanislii.  5.  Chorvachilik.  6.  Ov usullari, ov 
o ‘ljalari.
  7. 
Ovqat va gavda tuzilishi.  8. Aholi sonining o ‘sishi.
9. Kromanonlar madaniyati.  10.  Uy-joy va kiyim.  11. San’at va urf- 
odatlar.  12.  Kromaiton dafnlari
j
 
1.  M u z lik   d a v r id a n   so ‘ng  iq lim n in g   isishi.  M uzlik  davrining 
tugash  vaqtidan  keyingi  10  m ing yil  ichida  odam jism oniy jihatdan  kam 
o ‘zgardi.  Lekin  m adaniy  evolutsiya  insoniyatni  o ‘zgartirdi.  Golotsen 
yoki  «yangi»  geologik  davr  bundan  10  m ing  yil  atrofida  boshlanib, 
ulkan  m adaniy  progress  bilan  belgilandi.  U  oxir-oqibatda  odam ning 
yerda  hukm ronligiga  olib  keldi.  Bu  madaniy  yutuqlar  m uzlik  davrining 
so ‘nggi 
uzoq 
m uzlash 
toMqinidan 
iqlim ning 
o ‘zgarishi 
bilan 
pleystosenning  tugashi  vaqtiga  to ‘g ‘ri  keldi  (haqiqatan  ham,  golotsen 
vaqtida  m uzlash  davrining  boshlanishi  oldidan  qisqa  m uddatli  oraliq 
bo‘lgan bo ‘lishi  mum kin).
B undan  15  m ing yil oldin  shim oliy  m uz qatlam ining eriy  boshlashi 
bilan  yer  sharida  jiddiy  o ‘zgarishlar  yuz  berdi.  O keanga  quyilayotgan
75

---

suv  uning  sathini  yan a  130  m etrga  ko ‘tardi.  D engiz  O siyo  va  Shimoliy 
A m erika,  In doneziya  va  M alayziya,  B ritaniya  orollari  v a  Y evropani 
birlashtirgan  quruqlikni  y o ‘q qildi.  Y er sharining yigirm adan  bir qism ini 
suvlik  egalladi.  Shu  bilan  bir  vaqtda,  m uzlik  qatlam larining  qisqarishi 
bilan  ilgari  m uz qoplagan  quruqlik ochildi.  K anada v a Skandinaviyaning 
b a’zi  hududlarida  q irg ‘oq  chizigM  hozirgi  dengiz  sathidan  300  m etrga 
k o ‘tarildi.
T adqiqotchilarning  izlanishlariga  k o ‘ra,  golotsen  davrida  Y evropa 
iqlim   o ‘zgarishlarining  bir  necha  bosqichlaridan  o ‘tdi.  U lam ing  har  biri 
yer  va  yerdagi  faunaga  o ‘z  ta ’sirini  o ‘tkazdi.  Boreal  oldi  v a  boreal 
vaqtida  (1 0 0 0 0 -7 7 5 0   yil  ilgari)  m uzlik  qatlam lari  va  to g ‘  m uzliklari 
m avjud  hajm idan  qisqardi.  0 ‘rta kenglik va tropiklarda yomgMr m iqdori 
sezilarli  k o ‘paydi.  H ozirgi  Saxara  va  yerning  q u rg ‘oqchil  jo y lari  nam 
o ‘tloqlar  bilan  qoplandi.  Y evroosiyo  yovvoyi  ho ‘kizlari,  echki  va 
q o ‘ylar  shim olga  k o ‘chdi.  U lar  u  yerda  los  v a  shim ol  bu g‘ularini 
alm ashtirdi. 
Janubiy-G ‘arbiy 
O siyoda 
birinchi 
dehqonchilik 
m anzilgohlari  paydo boMdi.
S him oliy  m am lakatlarda  atlantika  vaqti  (bundan  77 50-5 1 0 0   yil 
oldin)  iqlim i  hozirgiga  qaraganda  iliq  edi.  Bu  yerda  o ‘sim liklar  boshqa 
dunyo b o ‘ylab tarqaldi.  Faqat baland to g ‘  ch o ‘qqilari  bundan m ustasno.
S him oliy  tundraning  sezilarli  qism i  o ‘rm onlarga  o ‘z  o ‘m ini 
b o ‘shatib  berdi.  O vchi  hindular  Shim oliy  A m erikaning  qachonlardir 
m uzliklar  bilan  qoplangan  qism iga  joylashdilar.  D ehqonchilik  butun 
Y evroosiyo  b o ‘ylab tarqaldi.
Subboreal  vaqti  (bundan  5100-2200  yil  oldin)da  qit’alam ing 
shimoliy  vilo yatlarida  va  o ‘rta  kengliklarida  qish  sovuqroq  v a  quruqroq 
kela  boshladi.  ChoM  v a  o ‘tloq 
hayvonlari  k o ‘paydi.  M arkaziy 
A m erikada  dehqonchilik  rivojlana  boshladi.  B a ’zi  q it’alarda  shahar 
hayoti  boshlandi.  B a ’zi  jo y lard a  voqealam ing  yozm a  bayonlari  paydo 
boMa  boshladi.  Insoniyat  o ‘zining  tarixgacha  boMgan  o ‘tm ishi  bilan 
aloqasini  uzdi.
B undan  2200  yil  ilgari,  hozir  biz  yashayotgan  subatlantik  vaqt 
o ‘zining iqlim iy tebranishlari bilan boshlandi.
2. 
M ez o lit  d a v r i  m e h n a t  q u ro lla ri. 
10  m ing  yil  oldin 
pleystosenning sovuq davri o ‘z o ‘m ini golotsenga yoki  «m utlaqo yangi» 
davrga  b o ‘shatib  berdi.  Bu  hozir  hukm   surayotgan yum shoq  iqlim   davri 
edi. 
Iqlim ning 
iliqlashuvi 
Y evropadagi 
o ‘rm onlar 
hududining 
kengayishi-ga 
turtki 
boMdi. 
0 ‘rm onlar 
sobiq 
tundraning 
katta 
m aydonlarini  egallab,  bostirib  kela  boshladi.  D engiz  sathi  esa  k o ‘tarila
76

---

borib,  past  q irg ‘oq  bo‘yi  va  daryo  vodiylarini  suv  bosdi.  Iqlim ning 
o ‘zgarishi,  kuchayib  ketgan  ov  krom anonlar uchun  ozuqa  boMgan  ulkan 
y o w o y i  podalarning  y o ‘qolib  ketishiga  olib  keldi.  Lekin  quruqlikda 
o ‘rmon  sutem izuvchilari,  suvda  esa  baliq  va  boshqa  suzuvchi 
parrandalar moM-koM edi.
M ezolit  davri  m ehnat  qurollari  va  asboblari  odam larga quruqlik  va 
suvda  ov  qilish  im koniyatini  berdi.  N atijada  ovchi  va  terim chilarning 
o ‘ziga  xos  guruhlari  m ezolit  yoki  « o ‘rta  tosh  davri»  deb  ataladigan 
m adaniyatni  yaratdilar.  Bu  m adaniyatning  shunday  nom lanishiga  sabab 
boMdi.  U  qadim gi  tosh  davridan  key in  keldi.  Qaysiki,  u  hayvonlar 
podasiga  ov  qilish  bilan  tavsiflanib,  yangi  tosh  davriga  xos  boMgan 
dehqonchilikdan  oldingi  davr  edi.  Bu  10  m ing  yildan  5  ming  yilgacha 
boMgan  qisqa  vaqt-m ezolit  tarixgacha  boMgan  davrning  qisqa  lahzasi 
edi.  M ezolit  m anzilgohlaridan  topilgan  suyaklarga  k o ‘ra,  m ezolit 
ovchilarining  oMjasi  bug‘u,  kiyik,  to ‘ngMz,  y o w o y i  ho‘kiz,  b o ‘ri,  tulki, 
o ‘rdak,  g ‘oz  va  ch o ‘rtan  baliqlar  edi.  M olluska  chig‘anoqlarining  ulkan 
to ‘dalari  A tlantika  va  Shimoliy  dengizning  qirg‘oqlarida  odam lar  ular 
bilan  oziqlanganidan  darak  beradi.  Shuningdek,  m ezolit  odam lari 
ildizlar,  m eva  va  yo n g ‘oqlarni  terish  bilan  m ashg‘ul  boMganlarini 
k o ‘rsatadi.  O dam lar  guruhi  k o ‘rini-shidan  ovqat  manbalarini  m avsum iy 
o ‘zgarishlariga mos holda joydan-joyga k o ‘chib yurdilar.
i^rvpologlarning  fikriga  k o ‘ra, ^ e z o l i t   davri  odam lari  ularning 
ajdodlari  boMish  ehtim oli  boMgan  yirik  hayvonlarni  ov qilgan  krom anon 
ovchilariga  qaraganda,  kichik  guruhlarda  yashadilar.  Am m o  ozuqani 
topish  butun  yil  davom ida  yanada  barqaror  holatda  turdi.  N atijada, 
m anzilgohlar  m iqdori  va  aholi  soni  o ‘sib  bordi.  K o‘rinishidan 
yashashning  davom iyligi 
o ‘sdi.  Yugoslaviyadagi  Dunay  oqim idan 
topilgan 
o ‘nlab 
katta  yoshli 
erkaklarning 
skeletlarini 
guvohlik 
berishicha,  agarda  inson  bolalik  davrida  tirik  qolish  im koniyatiga  ega 
boMsa,  bu  qulay  jo y d a  ayollar  o ‘rtacha  35  yoshga,  erkaklar  50 
yoshgacha  um r ko ‘rganlar.  A ksincha,  paleolit  davrining ozgina odam lari 
uzoq yashay olgan edilar.
Yangi  tosh  asboblar  va  qurollar  m ezolit  davri  odam larining 
shim oliy  m uz  qalqoni  erigach,  S him oliy-G ‘arbiy  Yevropaning  o ‘rm on 
va dengiz-larini  o ‘zlashtirishlariga yordam  berdi.
O vchilik  qurollarining  asosiy  turlaridan  biri  boMgan  o ‘q-yoy 
so ‘nggi  paleolitda  k ash f  qilingan  boMishi  mumkin.  Odam   o ‘q-yoyni 
ogMr nayzaga  qaraganda,  o ‘zi  bilan  taqib yurishi yengil edi.  Shuningdek, 
ular  nishonni  yanada  yuqori  aniqlash,  uzoqqa  otish  imkonini  berib,
77

---

kam roq  m uskul  kuchini  talab  qilar  edi.  M ohir  kam onchi  to g ‘  echkisini 
32  m etr  m asofadan  nishonga  tekkizib,  yiqitishi  m um kin  edi.  A garda 
birinchi  o ‘q  nishonga  tegm asa,  keyingi  o ‘qni  uning  orqasidan  otish 
m um kin  edi.  K am on  o ‘qlari  odatda  tishi  chiqarilgan  yoki  m ikrolit  deb 
ataladigan  kichik  o ‘tkir  krem niy  parchasi  shaklidagi  uchlik  edi. 
M ikrolitlarning  k o ‘pchiligi  uzunligi  1  sm   dan  uzun  boMmay,  yarim  
doira,  tayoq,  uchburchak  yoki  trapetsiya  shaklida  edi.  M ikrolitlar  b u g ‘u 
m o'gizidan   yasalgan  qisqa  tayoqchaga  yopishtirilar  edi.  A gar  ular 
o ‘tm as  boMib  qolsa  yoki  yopishm ay  qolsa,  uni  alm ashtirish  oson  edi. 
B undan  tashqari,  m ikrolitlarni  tayyorlash  xom ashyoni  tejash  im konini 
berar  edi.  M alakali  usta  92,5  m  kesuvchi  yuzani  tayyorlash  uchun,  bor- 
y o ‘g ‘i  987 gram m  krem niyni  ishlatar edi.
Yirik  tosh  qurollarning yangi  nam unalari  m ezolit  davri  odam lariga 
qayiq,  eshkak,  chang‘i  va  chana  tayyorlashga  yordam   berdi.  B ularning 
barchasi  birgalikda  bepoyon  suv  havzalarini  baliq  ovlash  uchun 
o ‘zlashtirish,  qorda va  botqoq jo y d a  yurishni yengi 1 lashtirdi.
3. 
T o sh   v a  s u y a k k a   ishlov   b e rish n in g   y an g i  u su lla ri.  B irinchi 
toMa  shakllangan  zam onaviy  odam larning  paydo  boMishi  bilan  paleolit 
o ‘z  taraqqiyotining  so ‘nggi  yoki  o ‘zining  yangi  bosqichining  gullab- 
yashnagan  davriga  kiradi.  Y evropa va O siyoda  u  bundan  35  m ing yildan 
10  m ing  yilgacha  davom   etib,  oxirgi  pleystosen  m uzlash  davrigacha 
davom  etdi.
N eandertallarning 
m ustye 
m adaniyati  kabi  so ‘nggi 
paleolit 
krom anonlarining  m adaniyatlarida ov  uchun  moMjallangan  qurol  v a tosh 
qurollar  yetakchi  o ‘rin  tutar  edi.  Shu  bilan  birga,  Y aqin  Sharq  m ada- 
niyatidan o ‘zlashtirilgan  ajoyib yangiliklar ham  bor edi.
Birinchidan,  krom anonlar  tosh  tigMar  tayyorlashning  yangi  eng 
sam arali  usullarini  ishlab  chiqdilar.  Ishlov  berishga  tayyorlangan  tosh 
chetiga  b u g ‘u  shoxidan  tayyorlangan  uskunani  q o ‘yib,  suyak,  tosh, 
y o g ‘och 
yoki 
hayvon 
shohidan 
qilingan 
bolg‘a 
bilan 
urildi. 
Y o ‘naltirilgan  zarba  ostida  toshdan  o ‘tkir  qirrali  parchalar  ushalardi. 
U shatilgan  bu  tosh  parchalarining  tegishli jo y larig a  b olg‘a  bilan  urib, 
yanada kichikroq  tosh  parchalarini  hosil  qilish  m um kin edi.
Bunday  usullar orqali  bir toshdan  ilgari  qoMlanilgan  texnologiyaga 
qaraganda,  katta  m iqdorda  puxta  ishlangan  qurollarni  tayyorlash 
m um kin  edi.  K rom anonlar  o ‘tm ishdoshlari  neandertallarga  qaraganda, 
yanada  k o ‘proq  m iqdorda  pichoqlar,  qirgMch,  arra,  nayza  uchi,  parm a va 
boshqa  tosh  qurollarni  ishlab  chiqardilar.  K rom anonlarning  barcha 
asboblarining  yarm i  y o g 'o c h g a   qaraganda,  m ustahkam   va  uzoqqa
78

---

chidam li  suyakdan  yasalgan  edi.  Tosh  keskichlar  hayvon  shohi,  daraxt 
va fil  suyagidan qurollar tayyorlash uchun qoMlanildi.
Ushbu  m ateriallardan  krom anonlar  tegishli  ignalar,  baliq  tutish 
uchun  qarm oqlar,  garpun  va  nayza  irg‘itgichlar  kabi  yangi  qurollarni 
tayyor-ladilar.  O ddiy  ko'ringan  bu  barcha  qurollar  odam larni  tabiat 
ustidan  ulkan  darajada him oyalanishini  kuchaytirdi.
4. 
B e h q o n c h ilik n in g   b o sh lan ish i.  Dehqonchilik  va  chorvachilik 
qachon  paydo  b o ‘ldi?  Chorvachilik  eh ’timol  paleolitda  paydo  boMdi. 
A rxeologik  m a’lum otlar  va  ko'pchilik  paleontologlarning  guvohlik 
berishicha,  yuqori  paleolit  odam lari  itni  qoMga  o ‘rgatib,  undan  ovda 
foydalanganlar.  B ungacha  odam lar  to ‘dasi  ov  qilganda,  yovvoyi  itlar 
galasi  ularga  ergashib  yurgan.  Hayvonlarni  haydab  ov  qilganda,  itlar 
ham  odam larni  haydashga yordam   bergan  va  ov  oMjasidan  o ‘z  ulushini 
olgan. 
Itning  xonakilashtirilgan 
nusxasi 
Reyn  daryosining  so ‘l 
q irg ‘o g ‘idagi 
M adlen 
qatlam i 
m anzilgohidan 
topilgan. 
Otni 
xonakilashtirish  paleolitning  so ‘nggi  vaqtida  deb 
taxm in  qilinadi. 
Am m o  m ahsulot  beradigan  hayvon-larni  xonakilashtirish  keyinroq, 
m ezolit davrida  yuz beradi.
I 
Ov  x o ‘jaligi  barqaror  em as  edi.  Chunki  tabiiy  sharoit,  iqlim 
ojzgarishi  ilgari  m o ‘l-ko‘l  boMgan  hayvonot  dunyosiga  salbiy  ta ’sir 
qildi.  K o‘pchilik  hayvonlar  noqulay  iqlim,  ozuqa  tanqisligidan  keskin 
Wamayib  ketdi yoki  um um an, y o ‘q  boMib  ketdi.  O dam larning ov  oMjalari