Ibtidoiy jamoa tarixi

,
----- *=______
7. 
O d a in   A m erik a g a  kelad i.)  Birinchi  bor  odam lar  Shimoliy 
A fnerikaga  bundan  70  m ing  va  12  m ing  yil  ilgari  paydo  boMgan 
boMishlari  mumkin.  Katta  m uzlash  davrlarida,  bu  vaqtda  dengiz 
chekinib,  Bering  quruqlik  b o ‘yni  paydo  boMdi.  Hozir  bu  yer  Bering 
bo ‘g ‘ozi  bilan  suv  bosgan.  O vchi-terim chilar  Sibir  va  Alyaskadan 
oyoqqa  nam   tekkizm ay,  Bering  b o ‘ynidan  o ‘tdilar.  Ular  janubga, 
m uzdan  xoli  boMgan  yoM  orqali  siljib,  Buyuk  tekisliklar  bo‘ylab 
tarqaldilar v a Janubiy  A m erikaga kirib,  Patagoniyaga yetdilar.
A ntropologlarning  fikricha,  bu  paleo  -   hindular  boMib,  ularda 
to ‘g ‘ri  qora  soch,  mis  rang  teri,  qora  ko ‘zlar,  keng  dahanlar  va 
kuraksim on  tishlar  mavjud  edi.  Y uqorida  sanalgan  m ongoloid  belgilar 
hozirgi A m erika hindularida saqlanib qolgan.
H ozirgacha  A m erikaga  ularning  ajdodlari  qachon  kirib  kelgani 
to ‘g ‘risidagi  bahs-m unozaralar  tugagani  y o ‘q.  Kech  kirib  kelish
71

---

tarafdorlari,  ilk  qazilm a  topilm alar  bor  y o ‘g ‘i  12  m ing  yoshga  ega  deb 
hisoblaydilar.  Taxm inan  shu  vaqtda  A lyaskadan  M eksikagacha  boMgan 
hududda  nayzalar  uchun  asosida  sa n ’atkorona  o ‘yiqlar  qilingani  bilan 
o ‘ziga  xos  uchliklar  paydo  boMdi.  K lovis  deb  ataladigan  m adaniyatga 
tegishli  bu  uchliklarning  paydo  boMishi,  qachonki,  paleohindular 
shim oliy  m uzlik  qatlam laridan  siljib,  jan u b d a  hayvon  va  parrandalarga 
boy  boMgan yerni  topishlari  bilan  bogMiq edi.
Q adim shunos  sana  tarafdorlari,  odam lar  A m erikaga  bundan  40 
m ing  yil  ilgari  kelganini  tasdiqlaydilar.  Lekin  Kaliforniyadagi  D e l-M ar 
odam i-ning bosh chanogMning sanasi  aniqlangach,  ilgari  taxm in  qilingan 
48  m ing  y ilga  teng  yoshdan  uning  yoshi  11  ming  yilga  kam aytirildi. 
Shunday  qilib  biz,  o ‘rta  sanada  odam   A m erikaga  30  m ing  yil  oldin 
kelgan  degan  xulosaga  kelam iz.  Bu  sana  Y ukondagi  Eski  K arga 
havzasidagi  topilm alar  bilan  m ustahkam lanadi.  Bu  yerdan,  jum lad an, 
terini  tozalash  uchun  suyak  qirgMchlar  topilgan.  KoMinishidan  uning 
yoshi  27  m ing  yilga  teng.  B oshqa  asosli  topilm alar  M eksikadagi  yoshi 
22  m ing yil  boMgan  o ‘choqlar va suyaklardir.  Qaysiki,  ularning yoshi  20 
m ing yil yoki undan  qadim iy-roqdir.
Paleoantropologlar,  hali  ham  odam   qachon  Shim oliy  va  Janubiy 
A m erikada  paydo  boMdi  va  bu  m igratsiya  bir  necha  birin-ketin  yu z 
bergan 
toMqinlar 
tarzida 
(qaysiki, 
kechroq 
kelgan 
kelgindilar 
eskim oslardan  oldin  yuz bergan) yuz berdi  deb  m unozara qiladilar.  Hech 
qanday  shubha  y o ‘qki,  odam lar  joylashm agan,  lekin  odam   yashashi 
uchun  yaroqli  boMgan  oxirgi  bu  ikki  q it’a  bundan  l l   m ing  yil  oldin 
boshdan oxirigacha odam lar joylashgan  hudud  edi._
A m e rik a   o d a m la ri  v a  h ay v o n o t  d u n y o si/B u n d a n   12  m ingdan  5 
m ing  yilgacha  Shim oliy  va  Janubiy  A m erikaning  k o ‘plab  yirik 
hayvonlari,  g o ‘yoki  qirilishning  ulkan  toMqini  bilan  supurib  tashlandi. 
U ning  qurbonlari  tarixgacha  boMgan  fillarning yetti  turi  (m ainontlarning 
to ‘rt turi  va  m astodontlarning  uch  turi),  tuyalarning  uch turi,  uzun  shoxli 
bizon,  ot,  b a’zi  panshaxasim on  shoxli  antilopalar  va  m uskus  h o ‘kizlari, 
yerda 
vuruvchi 
ulkan 
yalqovlar 
(m egateriylar), 
ulkan 
zirxlilar 
(gliptodontlar) va qilichsim on tishli  m ushuklar boMdi.
Bu  hayvonlarning  qirilishi,  y o ‘q  boMib  ketishining  c h o ‘qqisi 
bundan  12  m ing  yildan  -   10  m ing  yilgacha  boMgan  oraliqqa  to ‘g ‘ri 
keladi.  Bu  vaqtda,  qachonki  paleohindular  har  ikki  q it’ani  egalladilar. 
Shu  boisdan  b a’zi  olim lar,  hayvonlarning  bu  turlari  odam lar  tom onidan 
qirib yuborilgan deb  hisoblaydilar.
72

---

Bir  m utaxassisning  tasdiqlashicha,  yuz  kishi  K anadadan  jan ub ga 
tom on  1  yilda  16  km.  tezlikda  harakat  qilsa,  300  yilda  300  m ing 
kishigacha  k o ‘payib,  M eksika  q o ‘ltig‘igacha  yetishi  va  y o ‘l-yo‘lakay 
shu  vaqtning  ichida  100  mln.  sutem izuvchilarni  y o ‘q  qilishi  m um kin 
ekan.  Am m o  bu  hayvonlarning oMib  ketishi  iqlimning tubdan  o ‘zgarishi 
bilan  shim oliy  m uz  qatlam ining  erish  vaqtiga  mos  keladi.  H aroratning 
tebranishi  va  yomgMr  nam ligining  miqdori  o ‘sim liklarga  keskin  ta ’sir 
qilib,  o ‘tx o ‘r hayvonlarning  ba’zilarini ovqatdan  mahrum qildi.  Shunday 
tarzda  iqlim ning  o ‘zgarishi  o ‘tx o ‘r  hayvonlar  bilan  oziqlanadigan 
yirtqichlarning och qolishini bevosita sababchisi boMdi.
U chinchi  nazariyaga  k o ‘ra,  hayvonot  dunyosining  y o ‘q  boMishiga 
odam   ham,  iqlim  ham  aybdor.  Ushbu  nazariyaga 
k o ‘ra,  iqlim ning 
o ‘zgarishi  o ‘sim lik  dunyosiga  ta ’sir  qilib,  hayvonlarning  m a’lum  bir 
turlari  ovqatlanadigan  m aydonlam ing  qisqarishiga  olib  keldi.  Bu 
hududlarda  to ‘plangan  va  ovqat  yetishm asligi  oqibatida  zaiflashgan 
butun  podalar ovchilam ing qurboni boMdi.
M am ontlarning  y o ‘q  boMib  ketishi,  odam lar  sonining  o ‘sishi 
m am ontlarni  ov  qiluvchi  ovchilar  m adaniyatlari  klovis  va  fols 
m adaniyatlarining bir-birini o ‘rnini olishi  bilan  bundan  10  m ing yil  oldin 
bizonlarni  ov  qilish  va  yovvoyi  o ‘sim liklarni  terish  m adaniyati  piano 
kirib  keldi.  Shim oliy  A m erika  hindularining  madaniyati  ovchilik 
bosqichi  aralash  holda  iqtisodiyot tipidagi  m adaniyat bilan  alm ashdi.  Bu 
m adaniyat  arxaik  bosqichda  yashadi  va  bundan  2300  yil  ilgari 
yakunlandi.
B irin c h i  a v stra liy a lik la r.  0 ‘choqlar  izlari  va  yoshi  aniqlangan 
qazilm a  topilm alar  zam onaviy  odam   A vstraliyada  bundan  40  ming  yil 
oldin yashaganidan  dalolat  beradi.  B a’zi  m utaxassislar fikricha,  odam lar 
bu  yerga  bundan  120  m ing  yil  oldin  kelganlar.  Qachonki,  bu  vaqtda 
yangi  Janubiy  U elsda  butazorlam ing  yonib  ketishi  keskin  o ‘sib,  yuqori 
haroratga  chidam li  o ‘sim liklam ing  zam onaviy  turlari  keng  tarqaldi. 
Lekin  A vstraliyada bu  davrga tegishli  boMgan  odam  skeletlari  qoldiqlari 
yoki  qurollar  topilgan  em as.  Ehtimol,  ilk  bor  bu  yerda  odam lar  bundan 
55  m ing  yillikdan  toki  35  m ing  yillar  oraligMda  paydo  boMdilar. 
Q achonki, okean sathi hozirgiga qaraganda,  50  m etr past edi v a k o ‘pgina 
orollar bir butunni  tashkil qilar edi. Janubiy-Sharqiy  Osiyo aholisi  kanoe 
yoki  sollarda  M eganeziya q it’asiga (A vstraliya  ham  shuning  bir  qism ini 
tashkil etadi) 65  km dengizni suzib o ‘tishi  m um kin edi.
B irinchi  avstraliyaliklar  bir-biriga  o ‘xshash  emas  edilar.  Bundan 
30  m ing  yil  oldin  q it’aning  janubiy-sharqida  Mungo  koMi  yonida
73

---

zam onaviy  tipdagi  odam lar  yashar  edilar.  U lar  nozik  gavda  tuzilishi, 
skeletiga  k o ‘ra,  hozirgi  xitoyliklarni  eslatar  edilar.  Lekin  bundan  13 
m ing  yil  avval  K au-Suom i  hududida  yashagan  odam lar  gavda  tuzilishi 
toMadan 
kelgan,  salm oqli  bosh  chanogM,  oldinga  chiqqan  jagMar  va 
k o ‘z  usti  b o ‘rtm alari  ham da  yassi  peshona  bilan  Y ava  orolidagi  Solo 
m anzilgohida  yashagan  ibtidoiy  H om o  sapiensga  tegishli  belgilarga 
o ‘xshash edilar.
Shuning  uchun  b a’zi  olim lar,  A vstraliyaga  k o ‘chishning  ikki 
toMqini 
boMgan  deb  taxm in  qiladilar. 
A yrim  
m utaxassislarning 
tasdiqlashicha,  tarixgacha  boMgan  odam larning  turli  shakllari  hozirgi 
aborigenlar 
ajdodlarining 
chetki 
variantlarigina 
xolos. 
Hozirgi 
aborigenlarning  k o ‘z  usti  b o ‘rtm alarining  tuzilishi  eng  qadim gi 
vorisiylik alom atlaridir.
Bundan  ikki  asr  oldin  yevropaliklar  A vstraliyaga  ilk  bor  kirib 
kelgan  vaqtlarida  aborigenlar  so ‘nggi  paleolitda  hayot  kechirar  edilar. 
D eyarli  y alan g ‘och  odam larning  katta  boMmagan  yarim   k o ‘chm anchi 
guruhla-rining  har  biri  o ‘zining  doim iy  hududida  daydib  yurar  edilar. 
N ayza va bum erang  bilan  qurollangan  erkaklar ov  bilan  m ashg‘ul  edilar. 
M ifologiya  va  urf-odatlar  ularning  hayotida  m uhim   o ‘rin  tutar  edi:  bu 
raqslarda,  tasviriy  s a n ’atda,  o g ‘zaki  tarqaladigan  q o ‘shiq  va  afsonalarda 
o ‘z  aksini  topdi.  B ularning  barchasi  hozirgi  kunda  ham   saqlanib  qoldi. 
Shu  sababli,  avstraliyalik  aborigenlarning  urf-odatlarini  o ‘rganish 
dunyoning  boshqa  chekkalaridagi  tarixgacha  boMgan  odam larning 
turm ush tarzini yaxshi  tushunishga yordam  beradi.
B irinchi  avstraliyaliklar  o ‘zlariga  tegishli  boMgan  hududda  ozuqa 
izlab  m untazam   k o ‘chib  yurganlar.  U lar  vaqtinchalik  turar-joylar, 
chaylalar  quradilar.  Lekin  jo y lard a  m av su m iy -o ‘troq  q o ‘rg‘onlar  120 
kv.  m  gacha  boMgan  tomli  uylar  qurilgan.  A vstraliyada  tunda  harorat  0° 
gacha  tushadi  v a  sovuqdan  him oya  qilishga  to ‘g ‘ri  keladi.  Isitadigan 
oppossum   yoki  yosh  kenguru  terilaridan  ham m a  ham   foydalana 
olm agan.  K o ‘pincha  y o g 1  bilan  yoki  y o g ‘  va  oxra  (b o ‘yoq)  aralashm asi 
badanga  surtilgan.  Sovuqdan  asosiy  him oya  olov  boMib,  uni  ishqalash 
. 
yoMi  bilan  hosil  qilganlar.  Y erda  o ‘yilgan  chuqurlarda  olov  yoqilib, 
\  hayvon_ga‘shtini  qovurganlar yoki yopib dim laganlar.