И см еж ны е вопросы view project



Download 2,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet4/12
Sana12.01.2022
Hajmi2,26 Mb.
#337211
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12
Bog'liq
Oliymatematika.1-Engmuhimmalumotlartoplami

 
 


- 18 - 
 
2. 
МАТРИЦА. 
 
 
       
-
ўлчамли 
матрица
 
деб, 
 
  
,
           
                
      
  
сонлардан тузилган,
 
   
та
 
сатр
 
ва
    
та
 
 
устунли
 
 уйидаги
  
 
     
 
  
 
   
   
 
  
 
  
 
   
     
  
               
 
  
 
   
     
  
 
 
 
тўғри бурчакли жадвалга айтилади. 
 
Матрица 
қисқача 
      
  
  
 
ёки 
      
  
 
 
каби 
белгиланади,  бу  ерда 
 
  
 
матрицанинг  элементлари  бўлиб,
 
        
      
 
матрицанинг  сатрлари  сони,   
        
     
   
матрицанинг 
устунлари  сони. 
 
  
 
элемент  матрицанинг 
   
чи  сатри  билан
 
   
чи устун кесишган ўрнидаги ҳадни билдиради.  
Матрицалар 
катта 
          
 
ҳарфлари 
билан 
белгиланади.  
 
2.1. МАТРИЦАНИНГ  ТУРЛАРИ. 
 
1. Квадрат матрица.
   
Сатрлари сони устунлари сонига тенг 
бўлган матрицага квадрат матрица дейилади.  
 
     
 
  
 
  
 
  
 
  
           
 
     
 
  
 
  
 
  
 
  
 
  
 
  
 
  
 
  
 
  
 

 


- 19 - 
 
2.  Тўғри бурчакли матрица. 
Сатрлари сони устунлари 
сонига тенг бўлмаган матрицага тўғри бурчакли матрица 
дейилади.
 
     
 
  
 
  
 
  
 
  
 
  
 
  
 

 
3. 
Диагонал  матрица. 
Квадрат  матрицада
 
бош  диагонал 
элементларидан  бошқа  барча  элементлари  нол  бўлган 
матрицага диагонал матрица дейилади.
 
     
 
  
 
 
 
 
  
 
 
 
 
  
 

 
4.  Скаляр  матрица. 
Диагонал  матрицада 
 
  
   
  
   
  
 
бўлса, скаляр матрица дейилади. 
 
     
 
  
 
 
 
 
  
 
 
 
 
  
 

 
5. 
Бирлик  матрица. 
Фақат  бош  диагонал  элементлари  1 
сонидан,  қолган  элементлари  эса  нол  бўлган  матрицага 
бирлик  матрица  дейилади  ва  бирлик  матрица  ҳар  доим 
 
 
ҳарфи билан
 
белгиланади.
 
     
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 


- 20 - 
 
6. 
Учбурчак 
матрица. 
Элементлари 
бош(ёрдамчи) 
диагоналдан  бир  томонда  жойлашган  матрицага  учбурчак 
матрица дейилади. 
 
 
     
 
  
 
  
 
  
 
 
  
 
  
 
 
 
  
  
 
                       
 
  
 
 
 
  
 
  
 
 
  
 
  
 
  
  
 
 
7. 
Ноль  матрица. 
Барча  элементлари  ноллардан  ташкил 
топган матрица нол матрица дейилади.
 
     
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 
8. 
Сатр матрица. 
Элементлари фақат битта сатрдан ташкил 
топган матрицага сатр матрица дейилади. 
                  
  
 
      
  
 
  
 
  
 

 
9. 
Устун  матрица. 
Элементлари  фақат  битта  устундан 
ташкил топган матрицага устун матрица дейилади.
 
 
     
 
  
 
  
 
  
 
       
                   
 
 
2.2.    
ТРАНСПОНИРЛАНГАН МАТРИЦА 
 
 
 
 
матрицанинг  мос  сатр  элементлари  билан  мос  устун 
элементларининг  ўринларини  алмаштиришдан  ҳосил  бўлган 


- 21 - 
 
матрицага  транспонирланган  матрица  дейилади  ва 
 
 
 
каби 
белгиланади. 
 
     
 
  
 
  
 
  
 
  
  
            
 
 
   
 
  
 
  
 
  
 
  
  
 
 
     
 
  
 
  
 
  
 
  
 
  
 
  
 
  
 
  
 
  
  
             
 
 
   
 
  
 
  
 
  
 
  
 
  
 
  
 
  
 
  
 
  
  
      
 
 

 
Агар  квадрат  матрицада 
 
     
 
   
бўлса, 
 
 
матрицага 
симметрик матрица
 
дейилади. 
 

 
Агар  квадрат  матрицада 
 
      
 
   
бўлса, 
 
 
матрицага 
кососимметрик матрица
 
дейилади. 
 
 
Мисол.
  
Қуйида берилган матрицаларни транспонирланг. 
  
 
1.  
 
     
 
 
  
 
    
 
   
 
   
 
  
 
 
 

 
2.  
 
     
 
 
 
 
 
 
  
 
 
      
 
   
 
 
  
 
 
 
 
 
 
 

 
3.  
 
     
 
 
 
 
 
 
        
 
   
 
 
 
 
 
 
 

 
4.  
 
                 
 
   
 
 
 
 

 
 
 


- 22 - 
 
2.3
.   ТРАНСПОНИРЛАНГАН МАТРИЦАНИНГ ХОССАЛАРИ 
 
1
0
.  
  
 
 
 
    

4
0
.  
           
 
.
 
 
2
0
.  
       
 
   
 
   
 

5
0
.  
       
 
       
 
.
 
 
2.4.  
МАТРИЦАНИНГ ДЕТЕРМИНАНТИ 
 
     
 
  
 
  
 
  
 
  
 
  
 
  
 
  
 
  
 
  
 
  
квадрат матрицанинг детерминанти  
 
деб, қуйидаги сонга айтилади. 
 
              
 
  
 
  
 
  
 
  
 
  
 
  
 
  
 
  
 
  
 

 

 
Агар  
        
 
бўлса, 
  
 
хосмас матрица
 
дейилади.  

 
Агар  
        
 
бўлса, 
   
хос матрица
 
дейилади. 

 
                         
 

 
                         
 

 
Матрица  билан  детерминантнинг  фарқи  шундаки, 
детерминант бу сон, матрица эса жадвал.
  

 
Матрицанинг  детерминантни  тушунчаси  бор,  лекин 
детерминантнинг матрицаси тушунчаси мавжуд эмас. 
 
 
 


- 23 - 
 
 2. 5. 
МАТРИЦАНИ МАТРИЦАГА ҚЎШИШ 
 
Матрицани  матрицага  қўшиш  амали  бир  хил  ўлчамли 
матрицалар  учун  ўринли  бўлади  ва  бунда  матрицаларнинг 
мос сатр ва устун элементлари бир-бирига қўшилади.  
 
 
         
 
  
 
  
 
  
 
  
 
  
 
  
 
  
 
  
 
  
     
 
  
 
  
 
  
 
  
 
  
 
  
 
  
 
  
 
  
   
 
 
   
 
  
   
  
 
  
   
  
 
  
   
  
 
  
   
  
 
  
   
  
 
  
   
  
 
  
   
  
 
  
   
  
 
  
   
  
 

 
Мисол

Ушбу 
     
 
    
 
 
 
  
 
 
 
 
ва 
     
 
 
 
    
 
 
 
  
 
  
матрицаларнинг йиғиндисини ва айирмасини топинг. 
 
          
 
  
 
 
 
 
  
 
 
     
 
 
 
 
  
 
 
 
  
   
 
 
   
     
      
     
     
     
     
      
     
     
     
  
  
 
 
 
  
 
 
 
 

 
         
 
  
 
 
 
 
  
 
 
     
 
 
 
 
  
 
 
 
  
   
 
 
   
     
      
     
     
     
     
      
     
     
     
  
  
 
  
  
  
  
 
  
  
 


- 24 - 
 
2.6.   
МАТРИЦАНИ СОНГА КЎПАЙТИРИШ 
 
 
  
 
матрицани бирор 
 
 
сонга кўпайтириш матрицанинг 
ҳар бир элементини ўша сонга кўпайтиришга тенг. 
 
 
             
 
  
 
  
 
  
 
  
 
  
 
  
 
  
 
  
 
  
     
     
  
     
  
     
  
     
  
     
  
     
  
     
  
     
  
     
  
 

 
Мисол

Ушбу, 
     
 
    
 
 
 
  
 
 
 
 
матрица  берилган
 
     
 
кўпайтмани ҳисобланг. 
 
             
 
    
 
 
 
  
 
 
     
     
              
     
     
     
        
     
     
     
  
      
 
  
  
   
  
  
  
 
 
2.7.  
МАТРИЦАНИ МАТРИЦАГА КЎПАЙТИРИШ 
 
Икки 
матрицани 
бир-бирига 
кўпайтириш 
амали 
фақатгина  биринчи  матрицанинг  устунлари  сони  иккинчи 
матрицанинг  сатрлари  сонига  тенг  бўлгандагина  ўринли 
бўлади.  Бунда  биринчи  матрицанинг  мос  сатр  элементлари 
билан  иккинчи  матрицанинг  мос  устун  элементлари 
кўпайтмаларининг йиғиндиси олинади.  
 
Хусусий ҳолларда матрицани матрицага кўпайтириш 
формулалари: 
 
◙ 
         
 
  
 
  
 
  
 
  
     
 
  
 
  
 
  
 
  
     
 
  
 
  
   
  
 
  
 
  
 
  
   
  
 
  
 
  
 
  
   
  
 
  
 
  
 
  
   
  
 
  
 
.
 


- 25 - 
 
◙  
         
 
  
 
  
 
  
 
  
 
  
 
  
 
  
 
  
 
  
     
 
 
 
 
 
 
 
=
 
 
  
   
 
   
   
 
 
   
  
   
 
 
  
   
 
   
   
 
 
   
  
   
 
 
  
   
 
   
   
 
 
   
  
   
 
 
.

Download 2,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish