И. П. Котенок Проектирование цепных передач: Справочник



Download 338,07 Kb.
Pdf ko'rish
bet3/5
Sana13.07.2022
Hajmi338,07 Kb.
#792172
TuriСправочник
1   2   3   4   5
Bog'liq
Far PI

МЕХАНИКА
40 ФарПИ ИТЖ НТЖ ФерПИ ( STJ FerPI), 2017, №4 (No.4)
бўйича тўқнашув майдонининг эгри чизиқ зонаси пайдо бўлади. 
Ҳисоб-китобларни соддалаштириш учун тупроқнинг эластик деформацияларини 
ҳисобга олмаймиз. Бунда тўқнашув майдонининг фаол эгри чизиқ қисмининг узунлиги 1 га 
тенг бўлади. 2

бурчагида ҳосил бўладиган ѐй узунлиги L қуйидаги формула (1) бўйича 
аниқланади: 
L = 
2
2
3
16
h
a


,
( 1) 
Бу ерда: а – сегмент хордасининг узунлиги; h - деформацияланаѐтган сирт устидан 
деформация бўлаѐтган ғилдиракнинг айланиши оқибатида пайдо бўлаѐтган из чуқурлиги. 
Хорда узунлигини формула бўйича аниқлаймиз 
А=2
2
2
h
R
h
n




а қийматни (4.171) формуласига қўйиб, ѐзишимиз мумкин 
0,5L =0,5


2
2
2
2
3
16
2
4
5
,
0
3
16
h
h
R
h
h
a
n








Қисқартириб, қуйидагига келамиз: 
0,5 L=0,5 
3
)
6
(
4
h
R
h
n



( 2) 
Қисқартириб ва (1), (2) формулаларни ҳисобга олган ҳолда пахта қаторлари орасида 
пневматик ғилдиракларнинг думалаши оқибатида ҳосил бўлган тўқнашув майдонининг ѐй 
узунлигини аниқлаш учун қуйидаги формулани ѐзишимиз мумкин. 






























2
6
1
3
2
2
6
1
3
2
2
2
1
5
,
0
2
1
5
,
0
4
3
1
D
r
P
B
C
G
D
D
r
P
B
C
G
D
L
w
ш
n
n
n
w
ш
n
n
n


































1
5
,
0
2
1
3
2
6
1
3
2
2
2
2
2
2
2
2
n
w
ш
n
n
n
ш
n
n
ш
n
n
D
D
r
P
B
C
G
D
D
B
C
G
R
D
B
C
G





















2
6
1
3
2
2
6
1
3
2
2
2
2
1
5
,
0
2
D
r
P
B
C
G
D
D
r
P
B
C
G
w
ш
n
n
n
w
ш
n
n












3
2
2
2
3
2
2
2
2
D
B
C
G
R
D
B
C
G
ш
n
n
ш
n
n
(3) 
Таҳлиллар шуни кўрсатмоқдаки, 9,5-42 шинаси G
n
= 500 кг юкламада P
w
= 0,16 Мн/м2 
ички босимда. 
Шинанинг тупроқ билан тўқнашувда тўқнашув изи узунлигининг G

ва P
w
ларга 
боғлиқлиги, м. 
0,5 L катталиги 0.267 м га тенг. Тортиш юкламасининг G
n
= 2000 кг гача 
кўтарилишида 0,5 L нинг қиймати 0,421 га тенг. Янада кенг шиналарнинг кўлланилишада бу 
қиймат камайяди, лекин камайиш интенсивлиги кичикдир. Кенглиги да 9,5 дан 15,5 гача 
бўлишини ҳисобга олган ҳолда P
w
= 0,18 Мн/м2 ва G
n
= 2000 кг бўлганда 0,5 0,4197 дан
0,4051 м гача камаяди. 0,5 L катталик P
w
катталигининг ортиши билан пассив тарзда 
кўпаяди. Мисол учун, P
w
0,16 дан 0.24 Мн/м2 гача ортганда, яъни 0.08 Мн/м2 га (G
n
= 1500 
кг бўлганда), 0,5 L катталик атиги 0,018 м га кўпаяди. Бу нарса ғилдирак изи чуқурлигининг 
шинанинг радиал деформациясига мутаносиб муносабати билан боғлиқ. Мисол учун, ички 
босимнинг ошиши ғилдирак изи чуқурлигининг ошишига олиб келади ва 0,5 L катталик


МЕХАНИКА
ФарПИ ИТЖ НТЖ ФерПИ ( STJ FerPI), 2017, №4 (No.4) 41
ўзининг максимал қийматига яқиинлашади. Бундай қонуниятли қиймат тупроқнинг муайян 
юкламага дош бериши қобилияти тасдиқлайди. Бунда юклама ошиши билан тўқнашув 
майдони узунлиги ортади. 
Тўқнашув майдони эгри чизиғи зонасининг узунлигини аниқлагандан сўнг тўқнашув 
майдони узунлигидаги ғилдирак илгаклари миқдорини аниқлаш зарур. Бунинг учун 
уларнинг бутун узунликдаги сонини аниқлаймиз. 
Ғилдирак илгаклари қадамини қуйидаги ифодадан оламиз.


R
t
2

(4) 
Бу ерда: t - ўзгариш қадами; 

- ғилдирак илгакларининг умумий сони; 
R

2

ғилдирак айланаси узунлиги. 
Шундай қилиб, тўқнашув майдонининг эгри чизиқ зонасида бўлган ғилдирак 
илгакларининг миқдорини қуйидаги формула орқали аниқлаймиз. 
,
5
,
0
2
1
t
L



(5) 
Энди ғилдирак илгакларининг бўртиқ майдони S
1
ва илгаклар ўртасидаги S
2
масофаларни ҳисоблаш керак. Улар қоғозда изларнинг акс эттирилиши усули билан ѐки 
ишлаб чиқарувчи завод чизмалари асосида аниқланади. 
1-жадвалда S
1
, S
2
, S

майдонларининг катталиклари, 2-жадвалда эса 

ва t қийматлари 
ишлаб чиқарувчи завод чизмалари бўйича келтирилган. 
 
(4) ва (5) формулалардан қуйидагини ѐзамиз 
,
28
,
6
2
5
,
0
2
1
R
nL
R
Ln







шунда S
1
, S
2
ларни аниқлаш учун формула қуйидаги кўринишга эга 
S
1
=
3
)
6
(
4
28
,
6
28
,
6
1
1
h
R
h
R
S
n
S
R
nL
n










- тупроқ билан алоқада бўлаѐтган ғилдирак илгаги узунлигини ҳисобга олувчи 
коэффициент. 
3
)
6
(
4
28
,
6
28
,
6
2
2
h
R
h
R
S
n
R
nL
S
n








Юқоридаги келтирилган формула асосида (S) аниқлаш учун ѐзамиз: 


,
3
)
6
(
4
28
,
6
2
1
S
S
h
R
h
nL
S
n








(6)
1-жадвал 
Ўрганилаѐтган шиналар учун тупроқ билан тўқнашувлар майдони S
1
ва илгаклар 
ўртасидаги S
2
масофалар қийматлари, м
2
Юза 
9,5-42 
13,6Р-38 
15,5-38 
18,4/15-30 
S
1

0,0055 
0,0086 
0,0086 
0,0132 
S
2

0,0180 
0,0255 
0,02677 
0,0366 
S
3

0,018 
0,0255 
0,02677 
0,0366 
2-жадвал 
Тупроқ билан тўқнашувлар миқдори ва уларнинг қадами 
Кўрсаткич 
9,5-42 
13,6R-38 
15,5-38 
18,4/15-30 

21 
21 
21 
22 
T м 
0,226 
0,2276 
0,2348 
0,2174 


МЕХАНИКА
42 ФарПИ ИТЖ НТЖ ФерПИ ( STJ FerPI), 2017, №4 (No.4)
Бу ерда: S - умумий таянч майдони, м2; R – ғилдиракнинг бўш радиуси, м2. 
2-жадвалда деформацияланаѐтган тупроқ устидан ғилдиракнинг айланиши даврида 
тупроқ билан тўқнашувда бўлаѐтган ғилдиракнинг илгаклари сони келтирилган. Тўқнашув 
майдонидаги илгаклар сонини билган ҳолда (6) формула бўйича майдонлар қийматларини 
аниқлаш осон. Янада кенг шиналар қўлланилганда умумий тўқнашув майдони кескин 
ортади. 
Мисол учун, 9,5-42 шина учун, P
w
=0,18 Мн/м2 ва G
n
=500 кг бўлганда, умумий 
тўқнашув майдони S 0.027 м га тенг, ва 13,6Р-38 шина учун эса 0,03847 м гача боради. Ҳудди 
шундай кузатув шина кенглигининг 13,6Р-38 дан 18.4/15-30 гача ортганда бўлади. Бу ҳолда, 
P
w
=0,12 Мн/м2 ва G
n
=2500 кг бўлганда, шина 13,6Р-38 да S=0,049718 м, шина 18,4/15-30 да 
эса S=0,07236 м. Шина ички босимининг ўзгариши билан деярли бир хил тўқнашув майдони. 

3-жадвал 


Ўрганилаѐтган шиналарнинг тупроқ билан тўқнашувда бўлаѐтган илгаклари миқдори 
Шинанинг 
размери 
(модели) 
Мн/м
2
Тўқнашув юкламаси, кг 
500 
1000 
1500 
2000 
2500 
3000 
19,5-42
(Я-183) 
1.6 
1.,8 
2,2 
2,4 
1,16 
1,163 
1,164 
1,165 
1,32 
1,314 
1,311 
1,315 
1,4 
1,407 
1,434 
1,406 
1,46 
1,461 
1,49 
1,47 
13,6R-38 
(ЯФ-318) 
1,2 
1,4 
1,8 

1,126 
1,129 
1,128 
1,126 
1,261 
1,258 
1,237 
1,109 
1,34 
1,331 
1,368 
1,34 
1,385 
1,399 
1,401 
1,401 
1,458 
1,456 
1,491 
1,46 
15,5 –38 
(Я-166) 

1,2 
1,6 
1,8 
1,088 
1,089 
1,091 
1,089 
1,226 
1,227 
1,235 
1,218 
1,308 
1,318 
1,313 
1,319 
1,36 
1,363 
1,380 
1,323 
1,426 
1,409 
1,410 
1,410 
18,4/15-
30(К-19) 
0,6 
0,8 
1,2 
1,4 
1,141 
1,116 
1,116 
1,141 
1,237 
1,286 
1,263 
1,251 
1,340 
1,411 
1,336 
1,172 
1,405 
1,408 
1,405 
1,406 
1,443 
1,454 
1,453 
1,445 
1,485 
1,515 
1,492 
Шина 18.4/15-38 нинг максимал юк кўтариш қобилиятидан фойдаланганда унинг 
тупроқ билан тўқнашув майдони 0.0743 м гача бўлади, бу эса шина 9,5-42 га нисбатан 2,15 
баробар кўп дегани. 
Шина 18.4/15-30 учун юкламаларни кузатамиз. Бу шинада G
n
500 дан 3000 кг гача 
ва P
w
=0,12 Мн/м2 бўлганда умумий тўқнашув майдони 0,05558 дан 0,07545 м
2
гача ортади. 
Ғилдирак изи чуқурлигининг катталиги, шина деформацияси, тўқнашув майдонининг 
ѐй узунлиги ва ниҳоят тўқнашув майдони - буларнинг хаммаси шинанинг тупроқ билан 
тўқнашуви маҳсули. Уларнинг ҳар бирининг ўзгариши бошқаларнинг ўзгаришига олиб 
келади ва, оҳири-оқибатда, етакчи ғилдиракларнинг тортиш-юклама кўрсаткичларининг 
ўзгаришига олиб келади. 
Шундай қилиб, шиналарнинг тортиш қобилиятлари, асосан, тупроқ билан ўзаро 
тўқнашуви жараѐнига боғлиқ. Бироқ тупроқ хусусиятлари, айниқса қатор ораларига ишлов 
беришда, ўзига хос ўзгариш хусусиятига эга. Шунинг учун, шина параметрларининг шина ва 
тупроқларнинг ўзаро тўқнашув жараѐнига таъсирини аниқ билиш учун етакчи 
ғилдиракларнинг шинаси томонидан тупроққа бўлган босимнинг ўзгаришини ўрганамиз. 
Адабиётлар
[1]
Беккер М.Г., “Ҳудуд-машина тизимлари назариясига кириш”. -М:. "Машиностроение", 1993 й. 
[2]
Сотников В.А., Машенский А.А., Солонский А.С., “Тракторлар ва автомобиллар назарияси ва ҳисоби 
асослари”, -М:, "Автопромиздат", 1986 й. 


МЕХАНИКА
ФарПИ ИТЖ НТЖ ФерПИ ( STJ FerPI), 2017, №4 (No.4) 43
[3]
Ксеневич И.П., Сотников В.А., Ляско М.И., “Юриш тизими - тупроқ – ҳосил”, М:, "Агропромиздат", 1985 
й. 
[4]
Сотников В.А., Пономарѐв А.В., Климанов А.В., “Машиналарнинг ўтиш қобилияти”, -Минск, "Фан ва 
техника", 1982 й. 
[5]
Кацигин В.В. ва бошқ. “Қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқариши учун истиқболли мобил энергия 
воситалари”, -Минск, "Фан ва техника", 1981 й. 
[6]
Мелибаев М., “Тракторнинг қўшимча охирги узатмасининг мустахкамлигини ошириш йўллари”, “Фан, 
техника ва ишлаб чиқариш”, Халқаро илмий-амалий анжуман, Андижон, 1994 й. 
[7]
“Машина инструментлари дизайни”, Муаллифлар: Н. Игнатьев, Н. Ачеркан, В. Пуш. Нашриѐт: University 
Press Of The Pacifie (2000). ISBN No.: 9780898750485 

Download 338,07 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish