I мавзу: Иқтисодий ўсиш курсининг мазмуни вазифалари ва унга таъсир этувчи омиллар



Download 2,29 Mb.
Pdf ko'rish
bet31/89
Sana03.04.2023
Hajmi2,29 Mb.
#924313
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   89
Bog'liq
fac0073ef6c6dff9c4117a4af3591edc ИҚТИСОДИЙ ЎСИШ МОДЕЛЛАРИ

4.1.4-Расм. 
Инвестициялар, 
чиқиб 
кетиш 
ва 
капитал 
билан 
қуролланганликни барқарор даражаси. 

k

k

k

sf(k) 
i, dk 
i=dk 


dk 

dk 


83 
Капитал билан қуролланганликнинг мувозанатли даражасига жамғарма 
меѐъри таъсир кўрсатади. Унинг 
(S1)
дан 
(S2) 
гача ўсиши
(S1f(R))
дан 
(S2f(R))
га 
силжитади ва иқтисодиѐт юқорироқ капитал билан қуролланганлик 
(R*)
ва 
юқорироқ меҳнат унумдорлигига эга янги мувозанатли ҳолатга ўтади. 
Шундай қилиб Р. Солоу модели жамғарма меъѐри барқарор капитал 
билан қуролланганликни белгиловчи асосий омил эканлигини кўрсатади. 
Жамғарманинг нисбатан юқорироқ меъѐри капиталнинг кўпроқ заҳираси ва 
ишлаб чиқаришнинг нисбатан юқорироқ даражасини таъминлайди. 
Шу билан бирга жамғариш жараѐни иқтисодий ўсиш механизмини 
белгилаб бермайди, у фақат бир мувозанат ҳолатдан иккинчисига ўтилишини 
ифодалайди. Шунинг учун Р. Солоу моделининг кейинги ривожланиши аҳоли 
сонини ўзгариши ва техник тараққиѐтнинг тезлашишини кўзда тутади. Олдин 
аҳолининг ўсиши омилини кўзатамиз. 
Аҳоли сони ўсгандаги капитал билан қуроланганликнинг мувозанатли 
даражаси. Аҳоли доимий (
n
) суръат билан ўсади деб тасаввур қиламиз. 
Ишчилар сонининг кўпайиши бошқа тенг шароитларда меҳнатнинг капитал 
билан қуролланишининг қисқаришига олиб келиши мумкин. Натижада, бир 
ишчига капитал заҳираси ўзгаришини кўрсатувчи тенглама қуйидаги 
кўринишга эга бўлади: 
ΔR=ί-dR-nR=> ΔR=ί-(d+n)R 
(4.1.8) 
Меҳнатнинг капитал билан қуроланганлиги пасайиши туфайли уни 
олдинги даражада сақлаб туриш учун инвестицияларнинг капитал чиқиб 
кетишини қоплайдиган ҳажми зарур. 
Математик 
жиҳатдан 
ўзгармас 
капитал 
билан 
қуроланганлик 
шароитидаги иқтисодиѐтда барқарор мувозанатни ифодаловчи бу талаб 
қуйидаги кўринишга эга бўлади: 
ΔR=sf(R)-(d+n)R=0 ѐки sf(R)=(d+n)R
(4.1.9)
 
Тенгламадаги 
(d+n)R
инвестицияларнинг критик катталигини 
характерлайди. Яъни бир ишчига тўғри келадиган капитални доимий ўзгармас 
даражада сақлаб турадиган ҳажмини ифодалайди. 


84 
Аҳоли ўсишининг ҳисобга олган ҳолда Р. Солоу моделини график 
жиҳатдан ифодалаш учун меҳнатнинг капитал билан қуролланганлиги барқарор 
даражасини 
(R*)
деб белгилаймиз. Аниқлаганимиздек, агар бир ишчига тўғри 
келадиган капитал (R=const) бўлса иқтисодиѐт мувозанат ҳолатида бўлади. 
Агар 
R1
бўлса, унда амалдаги инвестициялар уларнинг критик 
катталигидан юқори ва 
(R1)
ўсади. Агар 
R2>R*,
унда инвестициялар уларнинг 
критик даражасидан паст ва 
R2 
га пасаяди.
Модел иқтисодиѐт барқарор ҳолатда бўлиши учун инвестициялар sf(R) 
капитал чиқиб кетиши ва аҳолининг ўсиши
(d+n)R
оқибатларини қоплаши 
кераклигини кўрсатади. Б ҳолда капитал билан қуролланганлик 
(R)
ва меҳнат 
унумдорлиги 
(У)
ўзгармас қолади. Лекин аҳоли ўсишида капиталнинг 
доимийлиги. Капитал ҳам аҳолига мос суръатда ўсиши кераклигини англатади: 
яъни: 
ΔY/Y=ΔL/L=ΔΚ/K=nn 
(4.1.10)
 
Бундан қуйидаги хулоса келиб чиқади: аҳолининг ўсиши – 
иқтисоиѐтнинг барқарорлик ҳолати шароиидаги ўзлуксиз иқтисодий ўсишнинг 
сабабларидан бири. 
Бироқ агар аҳолининг ўсиши инвестициянинг ошиши билан бирга 
бормаса, унда бу бир ишчига туғри келадиган капитал заҳирасининг 
камайишига олиб келади.Аҳолининг n дан n1 га ўсиши 

Download 2,29 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   89




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish