I мавзу: Иқтисодий ўсиш курсининг мазмуни вазифалари ва унга таъсир этувчи омиллар



Download 2,29 Mb.
Pdf ko'rish
bet27/89
Sana03.04.2023
Hajmi2,29 Mb.
#924313
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   89
Bog'liq
fac0073ef6c6dff9c4117a4af3591edc ИҚТИСОДИЙ ЎСИШ МОДЕЛЛАРИ

w
G
ва
n
G
ўртасидаги фарқланиш:
2.
G нинг 
n
G
дан ўзоқлашиши бунда биринчи муаммо ишчи кучининг 
вақтинчалик (хроник) ортиқчалиги, иккичи муаммо эса – вақтинчалик хроник 
етишмовчилиги эканлигини кўрсатилади. 
Кейин у қуйидаги саволни қўяди: бозор иқтисодиѐтида кафолатланган 
n
G
ва ҳақиқий 
n
G
ўсиш суръатларини автоматик тенглаштирадиган кучлар борми? 
Бу саволга жавоб бериб Р. Харрод иқтисодий ўсишнинг асосий параметри – 
одамлар хохишига боғлиқ бўлган жамғармалар эканлигини кўрсатиб ўтган, 


73 
шунинг учун бу саволни тахлили жамғармалар динамикаси тахлили билан 
боғлиқдир. Жамғармаларга салбий муносабатда бўлиб, уларни депрессияни 
рағбатлантирувчи куч деб ҳисоблаган Дж. Кейнс дан фарқли равишда Р. Хород 
жамғармаларни ижобий ва фойдали деб ҳисоблаган. Бироқ, шу билан бирга у 
қуйидаги саволни берган: бозор иқтисодиѐтида мувозанатлашган ўсиш 
талабларига жавоб берадиган жамғармалар хажмини рағбатлантирувчи 
инструментлар мавжудми? Р. Харрод унга инкор жавобини бериб Дж. Кейнс 
каби иқтисодиѐтга давлат аралашувини зарурлигини асослаган. 
Р. Харрод дастури икки гуруҳ тадбирларини ўз ичига олган:
А) ―Амалдаги ўсиш суръатини кафолатланганидан қочиши‖ га қарши қисқа 
муддатли антициклик сиѐсат таклиф этилган: 
Б) такрорланадиган (хроник) ишсизлик ва ўзоқ депрессияга қарши фоиз 
меъѐрини пасайтириш сиѐсатидан фойдаланишни таклиф этган (деярли унинг 
нолли нуқтасигача). Бу жамғармага инвестицион талабнинг кенгайишига олиб 
келади, демакки, миллий даромадда жамғармалар улушининг қандайдир 
қисқаришига 
ҳам. 
Сиѐсатнинг 
мақсади 
Р. 
Харрод 
фикрича 
cr
G
d
s
cr
G
n
w



бўладиган фоиз ставкасининг прогрессив пасайишига эришиш 
керак. 
Бу ифодани Р. Харрод тўлиқ бандлик маромидаги барқарор ўсиш 
формуласи сифатида белгилади. У иқтисодий тизимнинг динамик 
ривожланишига кафолатланган ва ҳақиқий ўсиш суръатининг тўлиқ бандлик 
шароитда тенг бўлгани ҳолатида эришилишини кўрсатади. 
Шундай қилиб, таҳлил жараѐнида Р. Харрод Е. Домар билан ўхшаш 
натижаларга эришди. Одатда уларнинг модели ягона Харрод- Домар моделига 
бирлаштирилади. Унинг мазмуни қуйидагича, ишлаб чиқаришнинг берилган 
техник шароитларида иқтисодий ўсиш жамғармага чегаравий мойиллик 
катталигига боғлиқ бўлади, иқтисодий тизимдаги динамик мувозанат ўз 
табиатига кўра беқарор ва уни тўлиқ бандлик шароитида таъминлаб туриш
учун эса давлатнинг фаол ва мақсадли тадбирлари талаб этилади. 


74 
Хоррод-Домар моделининг чекланганлиги нафақат унинг тахлил 
натижалари билан балки тарихий шароитлари билан ҳам белгиланади. 1930 йил 
ва урушдан кейинги давр иқтисодий ўсиш жараѐнларини ифодалаган бўлиб, 
унда ишлаб чиқаришни ривожлантириш бўйича асосий уринишлар 
инвестицияларни ошириш ва янги ишлаб чиқариш қувватини яратишдан иборат 
эди. Кейинги даврда (50 й нинг иккинчи ярми – 70 й.й.) ишлаб чиқаришнинг 
ривожланишига кўпроқ сифат ўзгаришлари таъсир эта бошлади, бу эса 
иқтисодий ўсишнинг ноклассик назарияларида ўз ифодасини топди. 
Табиий ресурсларни ўзигина иқтисодий ўсишни таъминлаб беролмайди. 
Иқтисодий табиий ресурслари кам бўлган давлатларда ҳам иқтисодий ўсиш тез 
суръатларда ривожланиши мумкин. А+Шнинг иқтисодий ўсишига давлатдаги 
умумий социал, маданий ва сиѐсий муҳит ҳам ўз таъсирини кўрсатган. 
Келажакдаги иқтисодий ўсишни баҳолашда ишлаб чиқаришнинг атроф муҳитга 
ва инсон турмушига таъсирини ҳисобга олиш шарт. Иқтисодий ўсиш 
фаровонликни таъминлаб берувчи фактор дейишга ҳеч қандай асос йўқ. 
Иқтисодий ўсишнинг йўлдоши бўлган техника тараққиѐти ишчиларда эртанги 
кунга ишончни сўндиради ва баъзида ишсизликни кўпайишига сабаб бўлади. 
Ривожланиш (ўсиш) суръати юқори бўлган иқтисодиѐт катта иқтисодий 
таъсирларга олиб келиши мумкин. Иқтисодий ўсиш тарафдорлари фикрига 
кўра фақат иқтисодий ўсиш аҳоли турмуш фаровонлигини таъминлаши 
мумкин.
Ишлаб чиқариш ҳажмини ўсиши даромадни оширади. У. Ростоуни ўсиш 
босқичлари назарияси ўз даврининг ижтимоий фанида сезиларли ҳодиса бўлди, 
у жамият тарихий эволюциясига янгича ѐндошувни ифода этиб, у социал-
иқтисодий формацияларни марлеистик концепцияси ва XX аср 1-бошидаги 
техноратик ўсиш назарияларидан кўп жиҳатдан фарқ қилар эди.
У.Ростоу моддий ишлаб чиқаришнинг ижтимоий ривожланишдаги етакчи 
ролини, унинг ишлаб чиқариш кучлари тараққиѐти билан шартлашганини тан 
олди ҳамда иқтисодиѐт ва жамият тарихий эволюциясининг умумий 
назариясини яратишга уринди. 


75 
Е Домар ва Р.Харроднинг кейнсчилар модели макроиқтисодий 
мувозанатнинг кейнсчилик назариясини танқидий қайта ишлаш ва 
ривожлантириш сифатида вужудга келди. 
Иқтисодий ўсишнинг Е.Домар модели кейнсчилик анъаналарига хослиги 
ва кейнсчилик фундаментига асосланганини аниқлигини тан олган, аммо шу 
билан бирга кейнсчилик моделининг инвестициялар ва иқтисодий динамикага 
тегишли қисмига ўз хиссасини қўшганлигини таъкидлаб ўтган. 
Р. Харрод моделининг мақсади иқтисодиѐт ўсишининг траекториясини 
ўрганиш ҳисобланади. Шунинг учун унинг асосини акселератор назарияси 
ташкил этиб, у инвестициялар ўсишини бунга сабаб бўлган даромад ўсишига 
нисбатини аниқлаш имконини беради. Е. Домар мос давлат сиѐсати билан 
боғлиқ бўлган автоном инвестициялар билан иш олиб борган бўлса р. Харрод 
эса-миллий даромад ўсиши билан боғлиқ ишлаб чиқариш инвестицяилари 
билан олиб борган. 
Ишлаб чиқаришни берилган техник шароитларида иқтисодий ўсиш 
жамғармага чегаравий мойиллик катталигига боғлиқ бўлади, иқтисодий 
тизимдаги динамик мувозанат ўз табиатига кўра беқарор ва уни тўлиқ бандлик 
шароитида таъминлаб туриш учун давлатнинг фаол ва мақсадли тадбирлари 
талаб этилади. 

Download 2,29 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   89




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish