I мавзу: Иқтисодий ўсиш курсининг мазмуни вазифалари ва унга таъсир этувчи омиллар



Download 2,29 Mb.
Pdf ko'rish
bet25/89
Sana03.04.2023
Hajmi2,29 Mb.
#924313
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   89
Bog'liq
fac0073ef6c6dff9c4117a4af3591edc ИҚТИСОДИЙ ЎСИШ МОДЕЛЛАРИ

 
 
 
(3.4.1)

1
- мультипликатор коэффициенти чунки у фойдаланилмаган қувватлар ва 
ишсизлик мавжудлигидан келиб чиққан. Унинг вазифаси бўш иқтисодий 
ресурслардан қандай фойдаланишни кўрсатиш бўлиб, бунинг учун у давлат 
харажатларини оширишни таклиф этган. Уларни 1 мультипликаторга 

1


69 
кўпайтириб бандлик, ишлаб чиқариш ва даромад/Δγ) ўсишини таъминлайди, 
демакки, ялпи талабнинг ҳам таъминлайди. 
Акслератор тамойили эса ошган даромад ва талаб ўз навбатида 
инвестицион жараѐнларни тезлаштиришни кўрсатади. Бу янги капитал 
қўйилмалар – даромад ўсишини акселерация коэффициенти бўйича 
кўпайтмасининг функцияси эканлигини англатади: 





Y
I
(3.4.2) 
Акселерация коэффициенти – техник тараққиѐт турига боғлиқ техник катталик: 

Катта ҳажмдаги капитални талаб этадиган капиталли техник тараққиѐт 
шаротида 

нинг қиймати ошади 

Капитални тежайдиган техник тараққиѐтда 

нинг қиймати паст бўлади 
Иқтисодий ўсиш моделини яратиш жараѐнидан Р. Харрод тахлилига учта 
тенгламани киритди: 

Амалдаги ўсиш суръатлари тенгламаси 

Кафолатланган ўсиш суръатлари тенгламаси

Ҳақиқий ўсиш суръати тенгламаси 
1.
Амалдаги ўсиш суръатлари тенгламаси- Р. Харрод модели тенгламаси 
натижасидир. 
У 
ишлаб 
чиқариш 
мақсадларида 
фойдаланиладиган 
маҳсулотнинг ўсишидан бир қисмини жамланишини таъминлаш учун миллий 
даромадда жамғармалар улуши қандай бўлиши кераклигини кўрсатади: 
s
Gc

(3.4.3) 
Бу ерда: G – (grоwth) қандайдир давр бўйича умумий ишлаб чиқаришнинг 
амалдаги ўсиши (ўсгани), масалан йил бўйича: 
Y
Y
G
/


, яъни амалдаги ўсиш 
суръати – бу даромад ўсишининг бизнес давр даромади катталигига нисбати: 
Y
I
c


/
- капитал коэффициенти ѐки бир бирлик даромад ѐки маҳсулот 
ўсишининг ―инвестицион қийматини‖ кўрсатувчи ишлаб чиқаришнинг капитал 
талаб коэффициенти. У капиталнинг тескари унумдорлиги катталиги бўлиб 
ҳисобланади 
c
/
1


, S – миллий даромадда жамғармалар улуши ѐки 
жамғаришга мойиллик: 
Y
S
s
/



70 
Агар (1) тенгламани унинг элементлари мазмуни бўйича ѐзадиган бўлсак, унда 
Дж. Кейнснинг – инвестициялар тенг жамғармалар, айниятига эга бўламиз:
Y
S
s
/


Y
S
Y
I
/
/


S
I

(3.4.4) 
Бироқ Р Харроднинг ѐндашуви Дж. Кейнс ѐндашувидан анча фарқланган. 
Кейнсчилик моделида инвестициялар ва жамғармалар тенглиги статик шаклда, 
Р. Хоррад моделида эса динамик шаклда ифодаланган: тенгламанинг чап қисми 
Gc
с ишлаб чиқариш мақсадларига йўналтирилган маҳсулот ўсишининг 
капиталлаштириладиган қисмини ифодалаб, у жамғармаларнинг
s
маълум 
улуши билан таъминланиши шарт. 
2. Кафолатланган ўсиш суръатлари тенгламаси. Тадбиркорлар кўзда тутадиган 
ва умуман қониқиш ҳосил қиладиган ривожланишнинг башорати шуни 
ифодалайди: 
s
cr
G
w

(3.4.5) 
Р. Харроднинг фикрича кафолатланган (narrаnted) ўсиш суръати
w
G
динамик мувозанатнинг чизиғи ҳисобланади. Шу билан барча 
cr
(капитал 
талабликнинг 
зарурий 
коэффициенти) 
ҳам 
динамик 
мувозанатнинг
коэффициенти ҳисобланади: у маҳсулот чиқариш ўсишига янги капиталга 
эҳтиѐжни ифодалайди, уни таъминлаш учун шу янги капитал талаб этилади. 
Бундан келиб чиқадики кафолатланган ўсиш суръати тенгламасида 
инвестициялар 

Download 2,29 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   89




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish