I мавзу: Иқтисодий ўсиш курсининг мазмуни вазифалари ва унга таъсир этувчи омиллар



Download 2,29 Mb.
Pdf ko'rish
bet5/89
Sana03.04.2023
Hajmi2,29 Mb.
#924313
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   89
Bog'liq
fac0073ef6c6dff9c4117a4af3591edc ИҚТИСОДИЙ ЎСИШ МОДЕЛЛАРИ

Барқарор иқтисодий ўсиш
- бу узоқ вақт давомида иқтисодиѐтни юқори 
суръатлар билан ўсиб боришидир. Макроиқтисодиѐт назарияси ва жаҳон 
амалиѐти кўрсатишича мамлакатларни йиллик ЯИМни ўсиш суръати 7% дан 
кам бўлмаса ЯИМнинг ҳажми 10 йилда 2 марта кўпаяди. Аксинча ЯИМнинг 
йиллик ўсиш суръати 10% дан кам бўлмаса, мамлакат ЯИМ ҳажми 7 йилда 2 
марта кўпаяди. 
Бозор иқтисодиѐтига ўтиш шароитида иқтисодий ўсиш сураътларини 
таъминлаш, иқтисодиѐтни мамлакат шиддат билан бир иқтисодий тизимдан 
кейинги иқтисодий тизимга ўтишда мамлакат иқтисодиѐти юқори иқтисодий 
ўсиш суръатларига эришиш керак бўлади. 
Юқори иқтисодий ўсиш 
суръатлари
- бу амалга оширилган мувозанатлаштирилган макроиқтисодий 
сиѐсатни, 
иқтисодиѐтни 
эркинлаштиришни, 
ишлаб 
чиқаришни 
модернизациялаш ва техник қайта қуроллантиришга қаратилган таркибий 
ўзгаришлар жараѐнларини жадаллашуви ва чуқурлашувини натижасидир. 
Иқтисодчи олимлар дуч келган муаммолардан бири бу иқтисодий ўсишнинг 
турлилиги бўлиб ҳосбланади. Чунки баъзи давлатлар юқори ўсиш суръатлар 
билан, баъзи давлатлар ўртача ўсиш суратлар билан, базилари эса умуман 
иқтисодий ўсиш кўзатилмаган баъзида умуман иқтисодий ўсиш ўрнига 
иқтисодий пасайиш (стагнация) ҳолатлари кўзатилар эди. Ушбу ҳолатларни 
баҳлаш ва илмий асослаш учун 20 асрда кўплаб олимлар изланишлар олиб 
борганлар. Ушбу изланишларнинг энг умумийлашгани ва мувофақиятли 



якунлаган иқтисодчи олим Халқаро ривожлантириш ва тараққиѐт жаҳон банки 
иқтисодчиси Лент Притчет томонидан олиб борилган изланишлар бўлиб 
ҳисобланади. Унинг фикрича иқтисодий ўсиш турлари қуйидаги 6 турга 
бўлинади (у ҳар бир иқтисодий ўсиш турни географик маконлар номи билан 
ифодалаган):
2
1.
Юқори адирлар;
2.
Адирлар; 
3.
Платолар; 
4.
Чўққилар;
5.
Текисликлар; 
6.
Денверлар (бунда текисликлардан чўққиларга ўтиш даври назарда 
тутилади). 
Юқори адирлар, 
бунда Питч мамлакат аҳоли жонбошига тўғри келадиган 
ЯИМ йиллик 3 % оралиғидаги юқори ўсиш сураътини назарда тутади. Бундай 
ўсиш тенденциясига эга бўлган давлатлар асосан шарқий осиѐдаги 11 та 
мамлакатлар (Япония, Гонконг, Корея, Малайзия, Сингапур, Тайвань, Таиланд), 
баъзи Европпа мамлакатлари (Кипр,Ирландия,Мальта) ва Африкадаги Ботсвана 
мисол бўла олади (1.1.1-расм). 

Download 2,29 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   89




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish