I ham dam ov, Z. Bobom uradov, E. Hamdamova

Tabiat  va  insoniyat  hayotida  tuproqning  roli.  Tuproq  tabiatning  eng 
m uhim   boyligi  bo'lib,  yer  po‘stining  eng  m uhim   ustki  g'ovak,  unum dor 
qismidir.  U   litosfera,  gidrosfera,  atmosfera  va  biosferaning  uzoq  vaqt  bir- 
biri  bilan  bog‘liq  holda  sodir bo'lgan  fizik,  kimiyoviy va  biologik jarayonlar 
natijasida  hosil  bo'lgan.
Tuproq  orqali  moddalaming  litosfera  bilan  atmosfera  o ‘rtasida  o'zaro 
aloqasi  ham   ro‘y  beradi.  Shamol  natijasida  tuproq  ustidan  ko‘tarilgan 
chang-to‘zonlar atmosferaga  o ‘tib  havoning tiniqligiga  ta ’sir etadi.
Yer  yuzasiga  kelayotgan  yom g'lik  energiyasi  ta ’sirini  susaytiradi, 
yog‘inlarning  hosil  bo'lishiga  ham  ta ’sir  etadi.Tabiatda  m oddalam ing  al- 
mashinuvida  (tuproq—o ‘simlik—tuproq)  tuproq  ham  ishtirok  etadi.  Uni 
V.T.Vilyams  biologik  (kichik)  m odda  almashinuvi  deb  atagan.  Ana  shu 
jarayonlar  tufayli  tuproqning  unum dorlik  xususiyati  doimo  saqlanib  turadi. 
Tuproq  eng  aw alo,  o'simlik,  hayvonlar  va  mikroblar  bilan  birga  murakkab 
ekologik  sistema  (biogeotsenoz)ni  hosil  qiladi  va  sayyoramiz  biosferasida 
hayotning  yashashini  ta ’minlashdek  m uhim  vazifani  bajarad i.'
Tuproqning  kishilik  jamiyatidagi  muhim   ahamiyati  shundaki,  u  o ‘z- 
o'zini  tozalash  xususiyati  mavjudligi  tufayli  tabiatdagi  iflos  moddalami 
biologik  yo‘l  bilan  o ‘ziga  singdiruvchanlik  (adsorbmen),  tozalovchilik  (puri- 
faratov)  va  neytrallashtiruvchi  xususiyatiga  ega.  Tuproq  quruqlikdagi  har 
qanday  organik  moddalar  qoldiqlarini  minerallashtiruvchi  m uhim   vosita 
hamdir.  Inson  o‘zi  uchun  zarur  bo'lgan  ozuqa  resurslarini,  kiyim-boshni  tup- 
roqdan  oladi.  Chunki  tuproq qishloq  xo‘jaligi  ekinlari ekiladigan  asosiy m an- 
badir.  Inson  o ‘zining  yashashi  uchun  kerak  bo'lgan  oziq-ovqat  mahsuloti- 
ning  88  %ni  tuproqdan,  10  %ni  o'rm on-o'tloqlardan,  2  %ni  okeandan  ol- 
moqda.  Hozir  yer  yuzidagi  (L.I.Kurakov  1983)  quruqlikning  13  %ni  (1,9 
mlrd.  gektari)  liaydab  ekin  ekiladigan  yerlar  tashkil  qilib,  dunyoda  jon 
boshiga  o'rtacha  0,5  ga  haydaladigan  yer  to ‘g‘ri  keladi.  Kelajakda  yer  kurra- 
sida  ilg‘or  agrotexnikani  qo‘llash  va  texnikadan  ko‘p  foydalanish  natijasida 
haydaladigan  yer  maydonini  9,33  mlrdga  yetkazish  mumkin.  Chunki  faqat 
Janubiy  Amerikada  hozir  umumiy  yer  maydonining  5  %dangina  qishloq 
xo'jaligida  foydalanilmoqda.  Vaholanki,  bu  materiklaming  qishloq  xo'jalikka 
yaroqli maydoni  hududning 25  %ini  ishg'ol  qiladi.  Yoki  Afrikada jo n  boshiga 
qishloq  xo'jaligiga  yaroqli  yerlar  12  %ga  to ‘g‘ri  kelsa,  hozir  ¿hundan  faqat
1  gektari  haydaladigan  yerga  to‘g‘ri  keladi,  xolos.  Dunyoda  ekin  ekiladigan 
maydonning  14  %i sug'oriladigan  yerlarga to ‘g‘ri keladi.
1997-yil  1-yanvar  holatiga  ko‘ra,  O'zbekiston  respublikasining  yer 
maydoni  44,5  mln.  gektami  tashkil  etib,  shundan  62  %,  yani  26985  roing 
gektarga  yaqini  qishloq  xo‘jaligida  foydalanadigan  yerlardir.  Shular  orasida 
eng  qimmatlisi  sug'oriladigan  yerlar  bo‘lib,  qishloq  xo‘jaligi  yerlarining

---

15  %ini  tashkil  etadi  va  qishloq  xo'jaligida  ishlab  chiqariladigan  umumiy 
m ahsulotning  95  %ini beradi.
Hozirgi  kunda  sug‘oriladigan  yerlaming  46,8  %  sho'rlangan  bo‘lib,  shun- 
dan  25,2  %  kuchsiz  15  %  o ‘ita  kuchsiz va  6,6  %  kuchli  sho'rlangan  yerlardir. 
Sug'oriladigan  yerlar  sifati  tuproq  bannitet  bali  bilan  baliolanadi  (100  ball 
shkalasi  asosida).  Qoraqalpog‘iston  respublikasi  yer  bannitet  ballari  41, 
Sirdaiyo  viloyati  52,  Jizzax  va  Qashqadaryo  viloyatlari  54,  Buxoro  va  Navoiy 
viloyatlari  59,  Namangan,  Farg‘ona  64,  Andijon  65,  Samarqand  va  Toshkent 
viloyatlari  66,  Xorazm va Surxondaryo viloyatlari 68  ball bilan baliolanadi.
Respublika  bo‘yicha  o ‘rtacha  59  ballni  tashkil  etadi.  0 ‘zbekistonda 
lalmikor  yerlar  (sug'orilmaydigan)  800  ming  gektam i  tashkil  etib,  ular 
asosan  tog'oldi  mintaqalarini  egallaydi.
Hozirgi  kunda  hosildorligi  pasaygan,  degradatsiyaga  uchragan  yaylov- 
larni  izen,  teresken,  chogon,  shuvoq,  saksovul  va  shu  kabi  o'simliklarni 
ekish  yo‘li  bilan  ularning  mahsuldorligini  2—3  barobargacha  oshirish  mum- 
kinligi  asoslangan.
0 ‘zbekiston  fanlar  akademiyasiga  qarashli  Botanika  institutining 
m a iu m o tig a  qaraganda,  birgina  Navoiy  viloyati  yaylovlarining  (yaylov 
m aydonil3  mln  gektar)  um um iy  ozuqa  zaxirasi  30  mln.  sentnem i  tashkil 
etadi  yoki  bu  yaylovlarda  4  mln.  tagacha  qo‘y boqish  imkoniyati  bor.
C h o ‘l  mintaqasida  boqiladigan  hayvonlardan  tashqari  Qizilqum, 
Ustyurt  yow oyi  qo‘ylari,  jayronlar,  sayg'oqlar,  yirtqich  hayvonlardan 
bo'rilar,  shoqollar,  tulkilar  ham   yashaydi.  Biroq  bu  hayvonlarning 
ko'pchiligi  (jayronlar,  sayg‘oqlar,  Qizilqum.  Ustyurt  yowoyi  qo‘ylari)  son 
jihatidan  kamayib  ketganligi  sababli  ular  0 ‘zbekistonning  «Qizil  kitob»iga 
kiritilgan  va  ularai  ov  qilish  m an  etilgan.  0 ‘zbekiston  hududida  2776  ming 
gektar  (1998-yil  1-yanvargacha)  o ‘rm onlar  mavjud.
Qum li  ch o ilard a  o ‘rm onlar  hosil  qiluvchi  o'simliklarga  saksovul, 
qandim ,  cherkez,  yulg'un  va  shu  kabi  qum da  o'suvchi  butalar  kiradi. 
Ularning  um um iy  maydoni  2655  ming  gektar.  T o g ii  m intaqada  esa  Zaraf- 
shon  archasi,  pista,  zarang,  o 'rm o n   hosil  qilishda  asosiy  o'rinni  egallab,  bu 
o'rm onlarning  maydoni  280,3  ming  gektarga  teng.
Amudaryo,  Sirdaryo,  C hirchiq,  Zarafshon  va  Ohangaron  daryolari 
b o ‘yidagi  to ‘qayzorlar  30,9  m ing  gektami  egallaydi.  Bu  yerlarda  tollar, 
yulg'unlar,  chakandalar,  yow oyi jiydalar va  shu  kabilar o ‘sadi.
Bu  mintaqada  yog‘inlarning  o ‘rtacha  yillik  miqdori  300—500  mm 
gektarga  teng.  Respublikada  22  mln.  gektar  yaylovlar  mavjud  bo‘lib,  shun- 
dan  19,6  mln.  gektari,  ya’ni  88  %  suv  bilan  ta ’minlangan.  Yaylovlaming 
18  mln.  gektari  cho‘1,  3,2  mln.  gektari  adir  va  0,9  mln.  gektari  tog'oldi  va 
tog*  mintaqasiga  to ‘g‘ri  keladi.
RespubUka  tenitoriyasining  4,4  %ga  yaqini  yoki  1,8  million  gektar 
sanoat  obyektlari  transport  korxonalari  va  boshqa  qurilishlarda  foy- 
dalaniladi.  917  ming  gektar  m aydonni  ahoU  punktlari  ishg‘ol  etadi.  Insoni- 
yat  ta ’siri,  ayniqsa,  sug'oriladigan  yerlarda  kuchli  bo‘lib,  sug‘orib  ekin 
ekayotganda  ilg‘o r  agrotexnika  qoidalariga  rioya  qilinsa  (sug‘orish  qoida

---

m e ’y o r l a r i g a  
rioya  qilish,  o‘g‘it!am i  m e’yorida  solish,  almashlab  ekishni 
joriy  qilish,  yerlaming  meliorativ  holatini  yaxshilash  va  boshq.),  tu- 
proqning  holati  fizik,  kimyoviy  va  biologik  xususiyatlari  yaxshilanib  uning 
hosildorligi  ortib  boradi.  Hozir  yer  yuzasida  sug'oriladigan  yerlar  maydoni 
300  million  gektarni  tashkil  etadi.  Biroq  shuni  ham  ta ’kidlash  kerakki,  in- 
son  o'zining  xo'jalik  faoliyati  natijasida  tuproqqa  salbiy  ta ’sir  ko‘rsatib,  un­
ing  unumdorligini  pasaytirib  hosildor  yerlaming  kamayishiga  sabab 
bo'Im oqda.  Shuningdek,  tuproqdan  n oto‘g‘ri  foydalanib,  ilg'or  agrotexnik 
qoidalarga  rioya  qilinmasligi  tufayli  tuproq  erroziyasi  kuchayadi.  Sug‘orish 
qoidasi  va  m e’yoriga  rioya  qilinmaslik  natijasida  tuproq  qayta  sho‘rlanadi. 
M ineral 
0
‘g‘itlardan  noto'g'ri  foydalanish  va  zaharli  m oddalam i  ishlatish 
qoidasiga  rioya  etmaslik  natijasida  tuproq  kimyoviy  m oddalar  bilan  za- 
harlanadi.  Almashlab  ekishga  e’tibor  bermaslik  tufayli  tuproqda  oziq  m od­
dalar  miqdori  kamayadi,  shamol  erroziyasiga  qarshi  ixota  o ‘rmonlari  tashkil 
etilmasa,  tup-roqning  ustki  hosildor  qismi  uchib  ketadi.  Yuqoridagi  qoi- 
dalar  bajarilmasa,  tuproq  tezda  ishdan  chiqib,  fizik  kimyoviy  va  biologik 
holati  yomonlashib,  oriqlab  «kasal»  bo‘lib  qoladi.  Natijada,  «kasallangan» 
tuproqni  tezlik  bilan  «tuzatib»  hosildor  yerga  aylantirilmasa,  u  erroziyaga 
tez  uchrab  hosilsiz tuproqqa  aylanadi.
Fransuz  olimi  A.Gerrjning  aytishicha,  keyingi  100  yillar  ichida  yer 
yuzida  insonning  tuproqqa  ko‘rsatayotgan  salbiy  ta ’siri  natijasida  2  mlrd 
gektar  yer  erroziyaga  va  defilatsiyaga  uchrab  yaroqsiz  tuproqqa  aylanib 
qoladi.
Hozir  yer  sharida  erroziyaga  uchragan,  qayta  sho'rlangan,  qum   bos- 
gan,  sanoat  va  tog‘-kon  sanoat  chiqindilari  bilan  qoplangan  yo‘llar,  kanal- 
lar, 
aerodrom lar  va 
boshqa 
yerlar 
maydoni 
A.M .Ryabchikovning 
m a’lumotiga  ko‘ra  4,5—5  million  km 3  yerni  ishg‘ol  qilib  bu  quruqlik 
yuzasining  3  %  ga  teng.
Tuproqning  ifloslanishi  va  uni  toza  saqlash.  Ifloslanish  tufayli  tup- 
roqning  kimyoviy  va  biologik  xususiyati  o'zgaradi.  Binobarin,  m odda  al- 
mashinuvida  buzilish  ro‘y  beradi.  H ar  xil  kasallik  tarqatuvchi  patogen  mik- 
roorganizmlar  tez  ko‘payadi.  Tuproq  quyidagi  omillar  ta ’sirida  ifloslanadi: 
sanoat  va  shahar  chiqindi  axlatlari,  kommunikatsiya  (gaz,  neft,  suv  quvur- 
lar,  elektr  kabellari  va  issiqlik  quvurlari,  transport  vositalari,  oqova  suvlar 
va  boshq.).  Hozir  dunyoda  shaharlar  aholisi  o ‘rta  hisobda  yiliga  2  trillion 
kg  yoki  jo n   boshiga  400  kg  axlat  chiqarib  tashlamoqda.  Agar  dunyo 
bo'yicha  chiqarib  tashlanayotgan  axlat  va  sanoat  chiqindilarini  quruqlik 
yuziga  yoysak  15  yil  ichida  uning  qalinligi  5  metrga  yetadi.  Shunday  qilib, 
agar  shahar  axlati  va  sanoat  chiqindilari  (simob,  margumush,  mis, 
qo‘rg‘oshin,  rux,  ftor,  marganes  kabi  zaharli  kimyoviy  m oddalar  va  m ai- 
shiy  kom m unal  chiqindilari)  tashlangan  yerlarda  tezlik  bilan  sanitariya 
zonalari  tashkil  qilinib,  oldi  olinm asa,  o ‘sha  joylar  tuprog‘i  o ‘ta  ifloslanib 
tabiiy  holda tozalana olmaydi.
Chunki  tuproqda  kimyoviy  va  organik  moddalar  miqdori  ortib  m ilro - 
organizmlar,  ayniqsa,  patogen  mikroorganizmlar  ko‘payib  ketadi.

---

M a’lumotlarga  ko‘ra,  1  ga  toza  tuproqda  16—150  m ing  bakteriya 
mavjud  bo‘lsa,  1  ga  ifloslangan  tuproqda  1  mlrdgacha  mikroblar  borligi 
m a’lum.  Natijada,  tuproq,  ifloslanib  har  xil  yuqumli  kasalliklami,  jum - 
ladan,  stolbnak,  sibir  kuydirgisi,  gangrena,  ichburug“,  vabo,  ichburug*  tifi, 
sil  kasalligini  tarqatuvchi  m anbaga  aylanadi.
Ifloslangan  tuproqda  mavjud  bo'lgan  zararli  va  zaharli  kimyoviy  ele- 
m entlar  u  yerda  o ‘sgan  o ‘simlik  orqali  chorva  mollariga,  m ollardan  (sutini 
ichish,  go'shtini  iste’m ol qilish  tufayli)  esa  kishilarga  o ‘tishi  m umkin.
Tuproq  issiqlik  elektr stansiyalaridan chiqqan  kul va shlaklar,  tog‘-kon 
chiqindílari  (nokerak jinslar)  bilan  ham   ifloslanadi.
M asalan,  faqat  M D H   (sobiq  ittifoq)  davlatlarida  elektr  stansiyasidan 
chiqarib  tashlangan  kul  va  shlaklaming  miqdori  1  m lrd  km 3  bo'lib, 
140  m ing  gektar  maydonni  ishg'ol  qiladi.  Bu  kul  va  shlaklami  elektr  stan­
siyalaridan  chiqarib  tashlash  uchun esa  120—150  min  so‘m   sarflanadi.
Yer yuzasida  har xil  injenerlik  kommunikatsiya  (gaz,  suv,  neft,  issiqlik 
kanaüzatsiya  quvurlari,  elektr,  tele fon  kabellari  va  boshq.)  quvurlarini 
yotqizish  tuproq  holatiga  salbiy  ta ’sir  etib,  tuproqdagi  biologik jarayonlam i 
buzadi  va  ifloslanadi.  Chunki  o ‘sha  yotqizilgan  kabellar  atrofidagi  tuproq 
tarkibini  buzadi,  tuproqdagi  mikroorganizmlar  nobud  b o ia d i,  o ‘simHklar 
quriy boshlaydi.
M a’lumotlarga  ko'ra,  gaz  quvurlari  atrofdagi  100  m   ga  tuproqni  za- 
harlasa,  issiqlik  quvurlari  24  m   gacha  bo'lgan  palasada  tuproqni  quritib, 
suv 
rejimini 
buzib, 
tuproqdagi 
mikrooiganizmlaming 
o'Ushiga, 
o'sim liklam ing  qurishiga  olib  keladi.
Tuproqning  ifloslanishida  m ineral  o ‘g‘itlar,  zaharli  m oddalar  (pestit- 
sidlar)  ham   ishtirok  etadi.  Bu  zaharli  m oddalar  tuproqda  uzoq  vaqt 
saqlanib,  o ‘z  xususiyatini  o ‘zgartirmasdan  to ‘planib  qoladi.  Oqibatda,  tu p ­
roqni  zaharlaydi.  Undagi  mikrooiganizmlarga  salbiy  ta ’sir  etib,  ulaming 
qirilib  ketishiga  olib  keladi.  Z aharli  m oddalaming  qoldiqlari  suv,  oziq- 
ovqat  orqali  insonga  ham  o ‘tib,  uning  salomatligi  uchun  xavf  tug'dirishi 
m um kin.  Tuproqning  radioaktiv  m oddalar  bilan  ifloslanishi  juda  xavflidir. 
So'nggi  yillarda  dunyoning  bir  qator  mamlakatlarida  radioaktiv  moddalar- 
dan  foydalanish  (tinchlik  maqsadlarida)  oqibatida  geografik  m uhit  jum - 
ladan,  tuproq  ifloslanib  borm oqda.
Radiaktiv  m oddalam i  qazish,  tashish  va  ishlatish  davrida,  AESlaming 
avariyaga  uchrashi  natijasida  radioaktivlashgan  juda  mayda  chang  zar- 
rachalari  atmosferaga  ko'tarilib,  so'ngra  yomg'ir bilan  yoki  o ‘zi  yeiga,  tup- 
roqqa  tushib  uni  zaharlaydi.
Tuproqni  injenerlik  kom m unikatsiya ta ’sirida  ifloslanishidan  saqlashda 
quyidagilarga  am al qilish  lozim:
—  yer  osti  injenerlik  kom m unikatsiya  qurilishlarida  quvurlar  va  kabel­
lar yotqizish  qoidalariga to ‘liq  rioya  qilish lozim;
—  h ar  xil  quvur  va  kabellar  yotqizilayotganda  ekologik  zonaning 
kengligiga  rioya  qilish  zarur;
—  injenerlik,  kom m unikatsiya  quvurlari,  har  xil  kabellar  maxsus  tun-

---

nel  qazilib,  o ‘sha  tunnel  orqali  o'tkazilishi  lozim.  Bu  tadbiriy  ishlar amalga 
oshirilsa,  birinchidan,  tuproq  ifloslanmaydi,  ikkinchidan  o ‘sha  kommuni- 
katsiya  quvur va  kabellarining  ishlashi  ustidan  nazorat  qilish  osonlashadi.
K o'pincha  yuqori  hosil  olish  uchun  bo'lgan  harakatlarda  zararkunan- 
da  hasharotlarga  va  begona  o'tlarga  qarshi  kurashishda  o 'g 'itlar  hamda  za- 
harli  m oddalar  haddan  tashqari  ko‘p  ishlatiladi,  natijada,  ekinlar  ularni 
yaxshi  o'zlashtira  olmaydi  va  oqibatda  ularning  bir  qismi  tuproqda 
to ‘planib  qolib  uni  ifloslaydi.
Tuproqning  zaharli  moddalar,  ayniqsa,  defoliantlar,  insektitsidlar, 
fungitsidlar  bilan  ifloslanishidan  saqlashda  zararli  hasharotlarga,  begona 
o'tlarga  qarshi  kurashda  va  o'sim liklar  bargini  tozalashdan  zaharsiz  kishi 
salomatligiga  zarar  yetkazmaydigan  m oddalar  ishlab  chiqarish  yoki  qarshi 
kurashishda  biologik  usullami  q o ila sh  juda  katta  ahamiyatga  ega.
Tuproqni  radiaktiv  m oddalar  bilan  ifloslanishdan  saqlash  uchun  atom 
va  vodorod  bombalarini  havoda,  yerda,  yer  ostida  va  suvda  sinashni  man 
etish  lozim.  Radioaktiv  moddalarni  qazish,  tashish,  ishlatish  va  chiqindi- 
larni  saqlashda  uni  atrof-muhit  ifloslanmaydigan  darajaga  érishish,  AES 
larni  talofotsiz  ishlashini  ta ’minlash  lozim.
Tabiat  resurslari  va  ulardan  foydalanLsh.  Insonning  moddiy  m an- 
faatini  qondirish  uchun  foydalanadigan  tabiat  obyektlari  tabiiy  yoki  tabiat