8.3. Пул муомаласини барқарорлаштириш ва инфлатсияни бартараф этиш йўллари (тадбирлари). Ўзбекистон Республикаси Марказий банки тўғрисидаги қонунинг 3- моддасидатаъкидланганидек Ўзбекистон Республикаси Марказий банкининг бош мақсади – миллий валюта барқарорлигини таъминлашдир. Валюта барқарорлигини пул массаси, нарх –наво ва миллий валюта курсининг барқарор бўлиши тушунчасини ўз ичига олади.
Бозор иқтисодиёти шароитида пул ва унга юклатилган вазифаларни бажаргандагина у иқтисодиётни барқарор ушлаб туришга ва тараккий эттиришга хизмат қилади.
Республикамиз Биринчи Президенти И.А.Каримов 1995 йил 21 декабрда Олий Мажлиснинг ИВ-сессиясида таъкидлаганидек- «Бугунги энг муҳим вазифа валютамиз бакувват, дунёда обрули валютага айлантиришдир, у юксак қийматга ва катта кучга эга бўлиши лозим. Сумни баркарорлигини таъминлаш, қадрини ошириш умуммиллий вазифа. Республикамиздаги барча фукароларнинг фаровонлиги ана шу вазифани ҳал этилишига боглик. Аслини олганда бу иқтисодий вазифагина эмас, ҳозирги пайтда ижтимоий -сиёсий аҳамиятга молик вазифага айланмоқда, чунки иқтисодиётнинг юксалиши ҳам, аҳоли турмуш даражаси ҳам, давлатнинг обро- эътибори ҳам шу вазифанинг бажарилишига боғлик. Ҳисоб-китобларимиз ҳамда бу вазифани ҳал этиш учун барпо қилинган ва тўпланган салоҳиятимиз ҳозир ўз олдимизга ана шундай вазифани қўйишимиз ва уни бажаришимиз мумкинлигини кўрсатмокда. Буни учун нима қилмок керак?
Жаҳон амалиётида инфлятсияга қарши, унга тез таъсир этадиган сеҳрли воситалар йўқ. Шунга қарамасдан мамлакатлар инфлятсияга қарши маълум чораларни қўллайди.
Бунда инфлятсияга қарши кўриладиган узоқ ва қиска муддатли тадбирлар ўзаро қўшиб олиб борилиши лозим
Узоқ муддатли тадбирларга қуйидагилар киради:
- Ишлаб чиқаришни рағбатлантириш, антимонопол чоралар ва бошқа бозорни самарали фаолиятини таъминлашга қаратилган тадбирларни қўллаш.
- Солиқ тизими ва давлатнинг харажатларини камайтириш ҳисобига давлат буджети дефиситини камайтириш.
- Пул муомаласи соҳасидаги тадбирлар пул массасини ўсишини чегаралаш, уни ўсиши бўйича қатъий белгиланган лимит ўрнатиш.
- Инфлятсияга таъсир кўрсатадиган ташқи омилларни назорат қилиш. Бунда кредитлар, қарзлар, орқали буджет дефиситига таъсир кўрсатишга барҳам бериш.
- Миллий валюта курсини ошириш. Бунда импорт товар ва хизматларига бўлган баҳоларни пасайтириш, жаҳон бозорида мустаҳкам жой эгаллаш.
- Рақобатбардош товарлар ишлаб чиқариш
Инфлятсияга қарши қисқа муддатли тадбирларга қуйидагилар киради:
- аҳоли эҳтиёжини қондириш бўйича товарлар ва хизматлар доирасини кенгайтириш.
- иш ҳақи ва ижтимоий тўловларни индексатсиялаб бориш.
- банк кредитлари фоизларини вақти-вақти билан қайта кўриб чиқиш.
- пулни банкдан ташқарига ҳаракат қилишига йўл қўймаслик.
-қимматли қоғозлар бозорини кенгайтириш.
- омонатлар турини кўпайтириш ва улар бўйича тўланадиган фоизларни қайта кўриб чиқиш.
- суғурта хизматидан фойдаланишни рағбатлантириш ва бошқалар.
Умуман давлат нафақат мамлакат, балки жаҳон иқтисодиёти ривожланишининг ҳар бир босқичи хусусиятларидан келиб чиқиб инфлятсияга қарши тадбирларни доимий равишда ўтқазиб бориши лозим.