Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги низомий номидаги тошкент давлат



Download 9,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet98/125
Sana12.04.2022
Hajmi9,49 Mb.
#547114
1   ...   94   95   96   97   98   99   100   101   ...   125
Bog'liq
Umumiy tilshunoslik (Ravshanxo\'ja Rasulov)

Му ставкам лаш учун са вол л ар:
1. Дистрибутив тахлил методи кандай метод?
2. Дескриптив тилшунослик кандай тилшунослик?
3. Дескриптив метод кандай метод?
4. Дистрибуция нима?
Асосий тушунчалар:
1. Дистрибутив тахлил методи - бунда нутк фаолиятидаги 
муайян лисоний 
бирликлар (фонема, морфема, суз, суз 
бирикмаси ва бошкалар) 
аникланиб, уларнинг жойлашиш 
урни, олдинма-кейин келиши белгиланади. Шунингдек, тил 
(нутк) бирликларининг узаро богланиши -семантик-синтактик 
муносабатга киришувига хам алохида эътибор 
берилади.
2. Дескриптив тилшунослик - лисоний бирликларнинг узаро, 
бир-бирига 
нидбатан 
жойлашишини, 
нуткда 
уларнинг 
кулланиш, таркалиш 
имкониятини 
урганувчи 
фандир. 
Кдёсланг: дистрибутив тахдил методи.
3. Дистрибуция - лисоний бирликларнинг нутвда куланиш 
доираси, жойлашиш 
УРНИ» бошка бирликлар билан узаро 
бирикиш имконияти - уларнинг учраши 
мумкин 
булган 
жамики куршов.
2. Статистик тахлил методи
Статистик тахлил методи жахон тилшунослиги амалиётида 
энг фаол ишлатиладиган методлардан бири булиб, лисоний
1 Н.А.Баскаков, А.С.Содиков, А.С.Абдуазизов. ^ ш а асар, 124-бет.
2 Кар: В. А. Лисицкий. Философские методы и лингвистические приёмы 
исследования. Воронеж. 1973. 54-бет.
www.ziyouz.com kutubxonasi


бирликларнинг-тил ва нутк бирликларининг такрор ва такрор 
кулланилишини, тез-тез ишлатилиш даражасини, частотасини, 
таркалиш доирасини белгилайди. Бошкача айтганда, ушбу 
метод лисоний бирликларнинг, масалан, товуш, бугин, кушим- 
ча, суз, суз бирикмаси, ran кабиларнинг ишлатилиш микдори- 
ни, арифметик сонини аниклаш учун хизмат килади. Демак, 
лисоний ходисалар, бирликлар нафакат сифат белигисига, 
балки микдорий белгига эгалиги билан хам ажралиб туради.
Маълум 
булдики, 
статистик тахлил 
методи лисоний 
бирликларнинг нутк фаолиятидаги, асосан, матндаги кулланиш 
микдорини, баъзан зарур холларда эса фикр алмашиш жараё- 
нидаги таркалиш чегарасини хам тадкик килади, урганади.
Хуллас, статистик тахлил методи тил сатхларининг деярли 
барчасига: 
фонетик-фонологик, 
лексик, 
морфологик 
ва 
синтактик ярусларига нисбатан кулланилиши мумкин.
Статистик тахлил методи, айн икса, лексикология сохасида 
кенг 
ишлатилмокда. 
Ушбу 
жараёнда статистик тахлил 
натижасида кулга киритилган статистик маълумотлар оркали у 
ёки бу тилдаги ишлатилишига кура энг фаол ва энг нофаол 
суз л ар аникланмокда, сузларнинг меъёрий ва меъёрий булмаган 
кулланиши белгиланмокда, узуал кулланишнинг окказионал- 
нуткий кулланишдан микдорий фарки курсатилмокда.
Лексик бирликларни-муайян тил лексемасини статистик 
тахлил методи асосида урганиш, айникса, частотали лугатлар 
яратишда жуда кул келмокда. Бундай 
лугатлар назарий ва 
амалий тилшунослик учун кимматли маълумотлар беради
ушбу тилшуносликларнинг тадкикот ишларини олиб боришида 
ишончли усул хисобланади.
Частотали лугатлар сузларнинг нуткда кулланиш микдори, 
фоизи хакида маълумот беради (масалан, И.А.Киссеннинг 
«Словарь наиболе употребительных слов современного узбек- 
сого литературного языка» лугати. Т., 1972. Б. Бафоев ва С. 
Ризаевларнинг лексикага - сузлар частотасига оид ишлари ва 
бошкалар).
Частотали 
лугатлар, 
айникса, бирон 
тилни 
урганиш 
жараёнида, биринчи навбатда, энг зарур булган сузларни -
www.ziyouz.com kutubxonasi


минимум сузларни аниклашда катта ахамиятга эга булади.
Статистик тахлил методи муайян тилда унинг бирликлари: 
фонема, морфема, лексема, суз формалари кабиларнинг кандай 
таксимланишини, 
ушбу 
бирликларнинг 
узаро 
кандай 
богланишини, бирикувини, энг фаол кулланишга эгалигини 
хам аниклайди, кайд этади.

Download 9,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   94   95   96   97   98   99   100   101   ...   125




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish