Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги низомий номидаги тошкент давлат


маънавият алломалари, Узбекистон мустацил диёр, ёшларни



Download 9,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet85/125
Sana12.04.2022
Hajmi9,49 Mb.
#547114
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   125
Bog'liq
Umumiy tilshunoslik (Ravshanxo\'ja Rasulov)

маънавият алломалари, Узбекистон мустацил диёр, ёшларни
спортга жалб цилиш зарур.
Бунда лисоний бирликлар муайян 
тартибда, 
кетма-кетликда 
келиб, 
горизонтал 
чизикка 
жойлашиши билан ажралиб туради.2
Эслатамиз, 
синтагматикада-синтагматик 
муносабатда 
иштирок этувчи хар бир лисоний бирлик узининг муайян 
урнига 
(позициясига) 
эга 
булади. 
Шу 
жихатдан 
у 
тавсифланиши билан хам ажралиб туради. Муайян позициядаги 
бирлик айни вактда муайян нуткий вазифага эгалиги билан хам 
мухимдир. Нутк жараёнидаги лисоний бирликнинг уРни 
(позицияси) 
айни 
вактда 
унинг 
нуткдаги 
нисбий 
жойлашишидир. К^иёсланг: 
14-январь Ватан %имоячилари купи.
Ватан мустациллигини муст сцкамлаш %ар 
бирггмизнинг
виждоний бурчимиздир.
Юкорида айтилганлардан келиб чикиб, 
катьий хулоса шуки, синтагматик муносабатлар тилнинг бош 
вазифасини-коммуникатив вазифасини таъминлайди.
Синтагматик муносабатларнинг реаллашишига кура тил 
бирликларидан ахборот ташувчи гаплар - нутк бирликлари, 
нуткий «асарлар», хосилалар шаклланади, хосил булади.
Демак, синтагматик муносабатлар шундай муносабатларки, 
уларга кура тил алока воситаси сифатида хизмат килади, яъни 
тилнинг коммуникатив вазифаси синтагматик муносабатда 
намоён булади ва шу муносабатга таянади.3
Хуллас, парадигматик ва синтагматик муносабатлар узаро 
диалектик богликликда, бир бутун, яхлит холда системалар 
умумийлиги, жами сифатида тилнинг алока куроли булиб 
хизмат килишини, ижтимоий-амалий фаолиятини таъминлайди.
1 Р.Расулов Умумий тилшунослик. 1-кием. 84-бет.
2 Р.Расулов. Уша асар, уша бет.
3 Хозирда тилшунослик назариясида тил бирликларининг синтагматик муносабати 
коньюктив муносабат деб аталмокда.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Шундай килиб:
1. Тил системаси лисоний бирликлар ва коидалар хазинаси 
булиб, улар парадигматик ва синтагматик 
аспектларда 
урганилади.
2. Парадигматика парадигмалар системасидир. Парадигма- 
лар системаси тил бирликларининг умумий ва хусусий маъно- 
ларига кура ташкил топади.
3. Парадигмалар системаси тил бирликларининг узаро ички 
муносабати -парадигматик муносабатдир.
4. Парадигматика - парадигматик муносабат тил билан - тил 
имконияти билан богланади. Ушбу муносабат тил бирликлари­
нинг нутккача-нутк фаолиятигача булган муносабати-тил фак- 
тидир.
5. Синтагматика тил системаси бирликларининг нуткда му­
айян тартибда, кетма-кетликда жойлашиш, келиш жараёни би­
лан богланади.
6. Нутк фаолиятида узаро мантикий алокага киришган бир­
ликлар орасидаги муносабат синтагматик муносабатдир. Нутк 
бирликлари - нуткий 
хосилалар синтагматик муносабатнинг 
вокеланишидир.
7. Синтагматик муносабат тилнинг коммуникатив вазифаси­
ни намоён килади. Синтагматик муносабатга кура тил алока во­
ситаси сифатида хизмат килади.
8. Синтагматик муносабат нутк билан, нутк фаолияти билан 
богланади,нутк факти хисобланади.
9. Синтагматикада - синтагматик муносабатда иштирок 
этаётган бирликларнинг хар бири узининг муайян урнига 
(позициясига) эга.
10. Парадигматик ва синтагматик муносабатлар, тил ва нутк 
каби, узаро диалектик боглик булиб. тилнинг жамиятда алока 
куроли сифатида 
хизмат 
килишини, 
ижтимоий-амалий 
фаоллигини таъминлайди.

Download 9,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   125




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish