Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги низомий номидаги тошкент давлат



Download 9,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet83/125
Sana12.04.2022
Hajmi9,49 Mb.
#547114
1   ...   79   80   81   82   83   84   85   86   ...   125
Bog'liq
Umumiy tilshunoslik (Ravshanxo\'ja Rasulov)

у
3
 
мавжудлиги ва амалий кудратини, 
ижтимоий харакатини ушбу таянч, энг асосий муносабатларга 
кура амалга оширар экан, кайд этилган саволнинг берилиши 
мутлако мантикийдир.
Таъкидлаймиз, 
тил 
системаси-унинг 
бирликлари 
ва 
коидалари-парадигматика-парадигматик муносабат бирликлари
- парадигма аъзолари тил ходисаси, тил факти сифатида 
узининг 
таъсир 
кучини, 
харакатини, 
ижтимоий-амалий 
фаоллигини 
ва 
фаолиятини-коммуникатив 
вазифасини 
синтагматикада-синтагматик 
муносабатда 
намоён 
килади, 
курсатади. 
Чунки 
парадигматик 
муносабат 
бирликлари 
ижтимоий амалиёт натижаси, факти, ходисаси сифатида 
синтагматик 
муносабат 
оркалигина-тил 
бирликларининг 
валентлик 
муносабатига 
киришуви-семантик-синтактик 
богланишига кура амалга ошади. Демак, 
синтагматика, 
синтагматик муносабат нутк билан, нутк жараёни билан 
богланади, нутк ходисаси, нутк факти хисобланади. Чунки 
нутк, нутк фаолияти коммуникатив фаолиятдир, фикр алмашиш 
жараёнидир, тил системасининг, парадигматик муносабат 
бирликларининг жамиятдаги фаоллигидир, харакатидир.
Нутк 
ходисаси, 
нутк 
факти 
булган 
синтагматика, 
синтагматик муносабат тушунчалари узига хос хусусиятлари, 
муайян «шахсий» жихатлари билан ажралиб туради. Аникроги, 
синтагматика тил системаси бирликларининг нутк фаолиятида 
муайян тартибда, кетма-кетликда жойлашиши, узаро мантикий 
муносабатга киришишидир.
Маълум 
булдики, 
тил 
системаси 
бирликларининг 
фаоллашиши, нуткнинг аник бирлигига айланиши синтагма­
www.ziyouz.com kutubxonasi


тика, синтагматик муносабат туфайли юз беради. Бундан 
мантикий равишда парадигматиканинг синтагматика билан 
богликлиги келиб чикади. Айтиш мумкинки, синтагматика 
парадигматиканинг мавжудлик ва намоён булиш шаклидир.
Синтагматика тил бирликларининг нутк жараёнида узаро 
богланган холда кулланишини текширади.
Демак, лисоний бирликларнинг - масалан, сузларнинг нутк 
фаолиятида кетма-кет келиши, муайян тартибда жойлашиши 
синтагматика сифатида намоён булади.
Синтагматикада лисоний бирликлар орасидаги муносабатлар 
аниклиги ва изчиллиги билан ажралиб туради. Киёсланг: 

Download 9,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   79   80   81   82   83   84   85   86   ...   125




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish