Тошкент тиббиёт академияси терапевтик стоматология кафедраси курс семестр учун чи маъруза


ТИШ КАРИЕС КОВАГИНИ БОРЛАР БИЛАН ИШЛОВ БЕРГАНДА БУЛИШИ



Download 160,09 Kb.
Pdf ko'rish
bet2/8
Sana23.02.2022
Hajmi160,09 Kb.
#162131
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
4kurs 7 sem lecsiya 4. uzb

2. ТИШ КАРИЕС КОВАГИНИ БОРЛАР БИЛАН ИШЛОВ БЕРГАНДА БУЛИШИ 
МУМКИН БУЛГАН ХАТОЛАР ВА УЛАР ОКИБАТИДА КЕЛИБ ЧИКАДИГАН АСОРАТЛАР.
Периодонтитни даволаш учун тиш кариес коваги (ёки пломба, ёки пломба крлдик.лари)ни борлар 
билан тозалаш, ампутация шаклида ишлов бериб, канал(лар)га кириш кисмигача очиш та-лаб этилади. 
Ана шу жараёнда юпк.алашиб крлгандиги натижаси-да, ёки врачнинг эътиборсизлиги ок.ибатида тиш 
коваги девори-нинг бир к.исми синиб
OFHS
бушлирига тушиши, нафас йули ёки ошк.озон — ичак йулига 
тушиши мумкин.
Худди шундай, борнинг бир кисми хам синиб
ОГИЗ
бушлигига ва ундан томокда ёки нафас йулига 
тушиши мумкин. Бунда хусусан нафас йулига, уткир учли ёки киррали ёт нарсанинг тушиши, беморнинг, 
нафас олиши огирлашувига олиб келади. Натижада тез орада тегишли мутахассис (лор — ка-саликларни 
даволовчи врач) ёрдами курсатилиши, ва агар бунинг иложи булмаса, врач стоматолог трахеостомия 
операциясини бажариши шарт.
3. ТИШ КАНАЛИ(ЛАРИ) НИ ТОЗАЛАШ, УЛАРДАН ЧИРИГАН ТУКИМАЛАРНИ ОЛИБ 
ТАШЛАШ ЖАРАЁНИДА УЧРАЙДИГАН ХАТОЛАР ВА КЕЛИБ ЧИКАДИГАН АСОРАТЛАР.
Тиш ковагига ишлов берилгач, канал (лар) ни илдиз игнаси, пульпэкстрактор, дрильборлар (кул билан 


ва бормашина ёрдамида) билан ишлов бериш натижасида хам бу майда асбоблар иш пайтида синиб 
колиши мумкин-огиз бушлигига тушиши ва уз вактида олинмаса, юкорида келтирилгани каби, нафас ёки 
ошкозон-ичак йулига тушиб, турли кунгилсиз холатларга олиб келиши мумкин. (амалиётдан мисоллар 
келтириш керак). Одатда, канал (лар) дан чирикларни олиб ташлаш боскичма-боск.ич утказилади. Шу 
жараённи бажаришда нихоятда х,ушёр булиб, бу чирикларни периодонт тукима-сига утказиб юборилмаслик 
чорасини куриш зарур. Чирик массани периодонт тук,имасига киргизиб юбориш, уткир периодонтитларда 
жараённи огирлашувига, сурункали периодонтитларда эса, яллигланиш жараёнини кайталанишига олиб 
келади. 

Download 160,09 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish