О. Қ у д р а т о в с а н о а т э к о л о г и я с и



Download 4,96 Mb.
Pdf ko'rish
bet10/119
Sana08.06.2022
Hajmi4,96 Mb.
#643507
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   119
Bog'liq
Sanoat ekologiyasi (O.Qudratov)

биогеоценоз 
деб аталади. 
Био-
геоценоз 
тирик компонентларининг биргаликда ҳаёт кечириши 
жараёнида биологик бирлик 
биоценоз 
ҳосил бўлади.
Биопеноз 

қўшни ҳудуддан тупроғи, сувининг кимёвий 
таркиби, шунингдек бир қатор физик кўрсаткичлари (денгиз сат- 
ҳицан баландлиги, қуёш радиациясининг даражаси ва ҳ.к.) билан 
фарқланадиган маълум бир ҳудудца яшовчи барча турдаги тирик 
организмлар жамоасига - 
биоценоз 
деб аталади.
Биоценоз 
тўғрисидаги фанга В.Н.Сукачев катга ҳисса қушди. 
Биоценоз 
таркибига у қуйидаги компонентларни қўшди:
1) ўсимлик компоненти (фитоценоз);
2) ҳайвонот компоненти (зооценоз)
3) микроорганизмлар;
4) тупроқ ва тупроқ сизот сувлар
5) биогеоценознинг бошқа компонентлари билан ўзаро таъ- 
сир қилиб, атмосферани қуйи қисмини ҳосил қилади.
Инсониятнинг муҳим вазифаси - биогеоценоз рационал ри- 
вожланишининг шароитини ишлаб чиқиш, амалга ошириш, фой- 
даланиш ва сақлаш.
Экология- 
тирик организмларнинг яшаш шароитларини, у- 
ларнинг ўзаро алоқаларини ва яшаш муҳитини ўрганадиган фан.
Атроф-муҳит инсонга таъсир қилувчи табиий ва махсус ом- 
илларнинг интеграл ҳосиласидир, ёки бошқача қилиб айтганда
www.ziyouz.com kutubxonasi


«соф» табиат ва инсон яратган муҳит - ҳайдалган далалар, сунъий 
боғлар ва истироҳат боғлари, сув чиқарилган чўллар, қуритилган 
ботқоқликлар, алоҳида иссиқлик режимли, микроиқпимли, сув 
таъминотли, турли органик ва ноорганик модцалар алмашинуви 
катта бўлган йирик шаҳарлар. Планетамиз умумий жонли модда- 
ларининг 99 % ўсимликлар ташкил қилади.
Гарчи қуруқтшкнинг 40 % дан камини ўсимликлар ташкил 
қилса ҳам ўсимлик массасининг энг катга қисми планетамиз ўр- 
монларида тўпланган. Йил мобайнида ишлайдиган тирик модда- 
ларпинг энг улкан фабрикаси - доимо ям-яш ил ўрмонлар, айниқ- 
са нам тропикларга (масалан, Бразилияда, 1 гектардаги ўсимлик 
массаси 17 минг тоннага етади) киради. Халқаро комиссиянинг 
маълумотларига кўра, жаҳоннинг йиллик қишлоқ хўжалик маҳсу- 
лоти 6 млрд. ни ташкил этади.
Ўомои 

Download 4,96 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   119




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish