Моделлаштириш назариясининг умумий қоидалари Физик моделлаштириш-бу … 7



Download 376,5 Kb.
bet34/46
Sana11.03.2022
Hajmi376,5 Kb.
#489365
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   46
Bog'liq
Oraliq nazorat Javoblari

Техник тизимларни лойиҳалаш


4.1. Лойиҳалаш методологияси


Янги техник объектни яратиш мураккаб ва узоқ давом этадиган жараён бўлиб, лойиҳалаш босқичи асосий босқич бўлиб ҳисобланади.
Замонавий лойиҳалаш методологияси тизимли ёндашувга асосланган. Моделлаштиришнинг асосий тушунчалари, тамойиллари ва тизимли ёндашув 1, 2 -бўлимларда муҳокама қилинади.
Техник тизимларни услубий даражада лойиҳалаштириш математик моделлар ёрдамида олинган тадқиқот натижаларининг тўғрилиги ва ишончлилигини, пировардида тизимларнинг юқори сифатли лойиҳалашни таъминлайдиган тамойилларга асосланади.
Бу тамойиллар:
1) таҳлил ва синтез муаммоларини ҳал қилишда тизимли ёндашув;
2) иерархик кўп даражали моделлаштириш принципи;
3) бир нечта моделларнинг ишлаш принципи.

4.2. Ускуналар ва техник объектларни тизимли ёндашув нуқтаи назаридан кўриб чиқиш


Тизимли ёндашувга эга бўлган техник объект - бу ўзаро боғлиқ, мақсадли ишлайдиган элементлардан ташкил топган ва атроф -муҳит билан ўзаро алоқада бўлган мураккаб бошқариладиган тизим. Бу унинг ишлашига таъсир этувчи барча омилларни ҳисобга олиш ва юқори самарадорлик, сифат ва эксплуатацион хусусиятларга эга бўлган техник объект яратилишини таъминлаш имконини беради.
Тизимли ёндашувнинг энг муҳим талабларидан бири - бу вақт ва маконда ТО нинг мавжудлиги ва ишлашини ҳисобга олиш зарурати. Вақт ўтиши билан объектнинг мавжудлигини тавсифлаш ҳаёт цикли контсепциясига олиб келади, фазода эса - объект ўз фаолияти давомида ўзаро таъсир қиладиган ташқи муҳит тушунчасига олиб келади.
3-бўлимда айтиб ўтилганидек, техник объектнинг ҳаёт цикли-бу объектга қўйиладиган дастлабки талаблар шаклланишидан тортиб, унинг ишлаши тугагунга қадар унинг ҳолатини яратиш ва кетма -кет ўзгартиришнинг ўзаро боғлиқ жараёнлари мажмуи. Ҳаёт цикли қуйидаги асосий босқичлардан иборат: яратиш, ишлаб чиқариш, қайта ишлаш, ишлатиш ва йўқ қилиш. Босқичларнинг ҳар бири бир нечта босқичларни, операцияларни ва процедураларни ўз ичига олади. Ҳаёт циклининг барча босқичлари тўғри ва тескари алоқаларга эга.



  1. Download 376,5 Kb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   46




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish