Мавзу: Термодинамиканинг иккинчи қонуни. Режа: Айланма жараёнлар (ёки цикллар), Карно цикли. Тескари Карно цикли



Download 1,13 Mb.
Pdf ko'rish
bet8/9
Sana15.06.2022
Hajmi1,13 Mb.
#673369
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
9TvCUm6ldvhNL8OnONswxcR1YkyEz86nGXsKjJQa

. Клаузиус назариясининг хатолиги
Биз яшаб турган табиатда содир бўладиган жараёнларнинг барчаси 
қайтмас жараёнлардир, демак, энтропиянинг ортиб бориши билан тизимнинг 
босими, ҳарорати ва бошқа кўрсаткичлари тенглашади, яъни мувозанат 
ҳолатига келади. Бунда тизимнинг энергияси миқдор жиҳатидан ўзгармаган 
ҳолда, сифат жиҳатдан ўзгаради. Шунинг учун тизим мувозанат ҳолига 
келганда унинг иш қобилияти нолгача камаяди. 
Тизимнинг бу ҳусусиятини биринчи бўлиб 1865 йилда Р.Клаузиус 
аниқлади (кейинроқ У.Томсон ва бошқалар) ва асоссиз равишда бу 
ҳусусиятни бутун оламга қўллади. Унинг назариясига кўра, бутун олам 
изоляцияланган тизим ва унда қайтмас жараёнлар содир бўлади. Бундай 
тизимнинг энтропияси ортиб бораверади ва ўзининг максимал миқдорига 
етади. Бундан кейин энтропия орта олмайди. Тизим иш қобилиятини 
йўқотади, ҳеч қандай харакат қолмайди, Олам тўла тинчлик ҳолатига ўтади, 
яъни
иссиқликнинг ўлими
содир бўлади.
Клаузиуснинг иссиқликнинг 
ўлими назариясидаги ҳато шундан иборатки,
XIX асрнинг иккинчи ярмида 
ижод қилган у ва бошқа олимлар оламни нотўғри равишда изоляцияланган 
тизим деб қарадилар. Маълумки, изоляцияланган тизим - идеал тизим бўлиб 
табиатда деярли учрамайди. 


Олинган натижаларни ф.и.к. формуласига келтириб қўямиз: 


)
1
(
1
1
1
)
1
(
1
1
1
2
1











p
K
p
p
K
p
T
T
k
k
k
t


(6.3) 
(6.1)- ва (6.3)-тенгликларни ўзаро таққосласак, 
)
1
(
1


p
K
p
k
нисбатга фарқ 
қилишини кўрамиз. 
Ҳозирги замон двигателларида ва 
К
нинг мумкин бўлган қийматларида 
нисбат қуйидагича: 
1
)
1
(
1



p
K
p
k
Демак, p=const
шароитида иссиқлик бериладиган И.Ё.Д. ларида (бир хил 
шароитда) 
η
t
камроқ бўлади. 
Бироқ бу цикл билан ишлайдиган двигателлар секин юрар (кема) 
дизелларида кенг қўлланилмоқда. Бунинг сабаби, дизел двигателларида 
қисиш даражаси 
(ε)
карбюраторли двигателларга қараганда деярли 
2 марта
юқори бўлганлиги учун иккинчи циклда 
1
1

k

нисбатан биринчи циклдан 
анча кичик бўлиб,
р=const бўлгандаги И.Ё.Д. нинг термик ф.и.к. ларини 
амалда сезиларли юқори бўлишини таъминлайди. 


1
Иссиқлик
10 
Ўзгармас босимда бир хил массадаги бир газнинг ҳажмлар 
ҳароратларга тўғри пропорционал. 
2
Иш жисми

ўзаро ва бошқа жисмлар билан энергия ва модда алмаша оладиган 
жисмлар мажмуаси
3
Термодинамик система

суюқлик ва газ молекулаларнинг идиш деворининг юза бирлигига 
узатадиган таъсир кучи катталиги.
4
Иссиқлик машинаси

иссиқлик энергиясини механик энергияга айлантирувчи қурилма
5
Солиштирма ҳажм

моддада жойлашган атомларнинг мураккаб ҳаракати натижасида 
пайдо бўладиган энергия.
6
Идеал газ

модданинг бирлик массаси эгаллаган ҳажм 
7
Реал газ

молекулалари нуқтавий ҳисобланиб, улар орасидаги ўзаро тортиш
кучи нолга тенг ва зарралар эгаллаган ҳажм моддий нуқтага тенг 
бўлади
8
Бойл – Мариотт қонуни:

газларда молекулалар маълум ҳажмга эга ва улар орасида ўзаро 
тортиш кучи мавжуддир.
9
Босим

1 кг газ учун: PV= const, яъни маълум миқдор массага эга бўлган 
бир хил газнинг ҳажмини босимга кўпайтмаси уларнинг ҳолатидан 
қатъий назар, бир хил ҳароратда ўзгармасдир.
10
Гей – Люссак қонуни:

энергияни бир турдан бошқа турга айлантириш жараёнида иш 
бажарадиган моддалардир
Бошқотирма 


Назорат саволлари 
1.Термодинамика иккинчи қонуни формуласини келтиринг ва маъносини айтинг. 
Иссиқлик ҳодисалари билан борадиган макроскопик жараёнлари таҳлили учун 
нимага термодинамика биринчи қонунига қўшимча иккинчи қонун керак бўлади?
2. 

Download 1,13 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish