Ma'ruza matni doc


 – савол. Цестодлар синфининг асосий туркумлари



Download 0,83 Mb.
Pdf ko'rish
bet25/99
Sana24.02.2022
Hajmi0,83 Mb.
#200455
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   99
Bog'liq
zoologiya

 
4.2 – савол. Цестодлар синфининг асосий туркумлари, 
уларнинг вакиллари, тараққиёти, чақирадиган касалликлари 
Цестодлар синфи 9 туркумга эга. Улардан энг муҳимлари тасмасимонлар 
ва занжирсимонлар туркумларидир. 
Тасмасимонлар - Pseudophyllidea туркуми вакиллари бирмунча тубан 
даражада тузилган: айримларида гавда бўғимлашмаган ёки чала бўғимлашган, 
бачадони очиқ, тухумда ривожланган личинкаси киприкли. Оралиқ 
хўжайинларда ривожланувчи личинкалари чувалчангсимон, вояга етганларининг 
бошчаси сўрғичлар ва илмоқчаларга эга эмас, унда фақат иккита ботриялар, яъни 
чуқурчалар бўлади, уч хўжайин иштирокида ривожланади. Ушбу туркумга 
одамлар, ит, мушук, тулкиларнинг ингичка ичагида паразитлик қилувчи сербар 
гижжа - Diphyllobothrium latum ни мисол келтириш мумкин. Ушбу гижжанинг 
биринчи оралиқ хўжайини куракоёқли қисқичбақалар (циклоп, дафния), иккинчи 
оралиқ хўжайини қисқичбақаларни истеъмол қилувчи ҳар хил турларга оид 
чучук сув балиқлари. 
Сербар гижжанинг тараққиёти қўйидагича ўтади: паразит тухумида сувда 
1- авлод личинка - киприкли корацидий етилади, у тухумдан сувга чиқиб эркин 
сузиб юради, циклоплар ютгач уларнинг организмида 2- авлод личинка – 
процеркоидга айланади. Иккинчи оралиқ хўжайин - балиқлар процеркоид билан 
зарарланган куракоёқли қисқичбақаларни истеъмол қилгач, уларнинг мускул ёки 
тери ости тўқималарида плероцеркоидга айланади. Бундай балиқларни яхши 
тузламай, пиширмай, дудламай ёки хом ҳолда истеъмол қилган асосий 
хўжайинлар ичагида 10 метргача узунликка эга бўлган цестод ривожланади ва 
дифиллоботриоз касаллигини чақиради. Бу касаллик асосан, Россиянинг Сибир 
ўлкасида тарқалган. 
PDF created with pdfFactory Pro trial version 
www.pdffactory.com


Занжирсимонлар туркуми-Сусlophyllideа ушбу туркум вакилларида 
гавда тўлиғича бўғимлашган. Уларнинг етилган бўғимлардаги бачадон ёпиқ 
ҳолда тузилган, эмбрионал тараққиёт бачадонда кечади, тухумда пайдо бўлган 
личинка - онкосфера оралиқ хўжайинлар истеъмол қилмагунча тухумдан 
ташқарига чиқмайди. икки хўжайин иштирокида ривожланади, оралиқ хўжайин 
организмида пуфаксимон личинка пайдо бўлади. 
Вакиллари:
1. Қорамол гижжаси ёки солитёри - Taeniarhуnсhus saginatus. Унинг 
асосий хўжайини одам, оралиқ хўжайинлари йирик шохли ҳайвонлар (қорамол, 
зебу, буйвол, қўтос ва шимол бўғулари). 
Одамларнинг ичагида ривожланган 10-12 м лик гижжа мингдан ортиқ 
проглотидларга эга. Етилган бўғинлар биттадан ажралиб тушади (суткада 8-10 та 
проглотидлар ажралади). Уларни ёки улардан ташқарида ажралган паразит 
тухумларини истеъмол қилган оралиқ хўжайинлар ичагида тухумдан чиққан 6 
илмоқчали онкосфера қон орқали мускул тўқималарга (жағ, юрак, тил 
мускулларида, кучли зарарланганда барча мускулларга) бориб, у ерда цистицерк 
ёки финнага айланади ва цистицеркоз ёки финноз касаллигини чақиради. Бундай 
касалга чалинган ҳайвонларнинг гўшти чала пиширилган, чала қовурилган ёки 
хом ҳолда истеъмол қилинганда цистицерк ичидаги сколексдан ичакда вояга 
етган паразит шаклланади, у одамларда тениаринхоз касаллигини чақиради. 
2. 

Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   99




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish