If. •f с ж ж Салимов КимёВий технодогиянинг асосий караёнАари Во урилмоАпри I зл' Пз


Текиструбалар урамини окимнинг кундаланг айланиб утиши



Download 10,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet178/275
Sana07.04.2022
Hajmi10,86 Mb.
#535152
1   ...   174   175   176   177   178   179   180   181   ...   275
Bog'liq
Kimyoviy texnologiyaning asosiy jarayonlari va qurilmalari. Z.Salimov. 1994

4. Текиструбалар урамини окимнинг кундаланг айланиб утиши
пайтидаги иссиклик бериш.
а) 
С у ю к л и к х а р а к а т и бир ма р о т а б а узар о кесишган к ури л ма-
л а р . Мисол учун 9. 8-расмда ку рс ат ил г ан к ури л ма т р у б а л а р и
т а ш к а р и с и д а г и б у шл ик т р у б а л а р урамини суюк лик кун да л ан г 
й у на ли ш д а (В — В) а й л а н и б утмокда. 9. 9-расмда эса суюклик 
окимининг таъ си р бурчаги кур са т ил г ан Н е СЮ О О б улг анд а 
й ула ксимон ва ша хма т л и у р ам учун:


9 . 8 - раем.
С у ю к л и к
х а р а к а т и
б и р
9.9- раем.
О к и м н и г т аъ -
м а р о т а б а кесиш ган к у р и л м а . 
сир бу рч аг и.
Я о Ю О О б у лг а н д а йулаксимон урам учун:
= 0,22 бф Р е
065
Р г
0'36
^
у
'25
(
9
.
5 7
)
Шахма тли ур ам учун:
Ы и > 0 . 4 е , Ке“ Р г " * ( - | Ь у »
( 9 .5 8 )
Аникловчи температура — суюкликнинг уртача температураси,
аникловчи улчам — трубанинг ташки диаметри. Окимнинг тезлиги 
куйидаги т е н г л ам а о р ка ли а ни к л а н а д и :
=
(9.59)
°у.к.
бу ерда 
V
— с уюк ли к сарфи, м
3
/ с; 5 ?к— т р у б а л а р о ра л иг ид аг и 
оким утад иг ан кесимнинг юзаси. С т а н д а р т л а ш т и р и л г а н иссиклик 
а л ма ш и н и ш к у р и л м а л а р и учун Г ОС Тд а оким утад иган кесим 
юзаси берилади.
Окимнинг т а ъ си р килиш бурчагини и ф о д а ла й ди га н к о э фф и ци ­
ент еф нинг ки й ма т и 9 . 2- жа дв а лд а берилг ан.
9.2-ж а д в а л
О к и м н и н г т а ъ с и р
б у р ч а г и , ф
90
80
70
60
50
40
30
20
10
к о э фф и ­
циент, еф
1
1
0,98
0,94
0,88
0,78
0,67
0,52
0,42


(9.56) 
— (9.58) т е н г л а м а л а р ё р д а м и д а урамни н г учинчи ва 
ундан кейинги т р у б а л а р к а тори учун иссиклик бериш коэ ффи ци ­
ента ос нинг киймати ан ик л ан ад и. К а т о р л а р сони анча куп булган 
ш а ро и т да
а
нинг ушбу х и с об ла нг а н кийматини т ахмин ан бутун 
урам учун ур тач а к и й м а т деб олиш мумкин.
Г а з л а р учун хисоблаш тенгл а ма ла ри анча с о д д а л а ш а д и , чунки 
Р г / Р Г д — 1, Рг нинг к иймати эса газнинг а т о м ла р сонига 
бог лиадир. Х,аво учун ( Н е > 1 0 0 0 ) т р у б а л а р ш а х ма т усулида 
ж о й л а ш т и р и л г а н д а N
11
нинг ки й ма т и куйидаги к р и те р и ал тенгла- 
ма ё р д а м и д а хисобланиши мумкин:
Ыи = 0,356 еф Р е 0,6; 
(9.60)
б) 
С уюк л ик х а р а к а т и куп м а р от а б а кесишган к у ри л ма-
л ар. Мисол к у н да л ан г т у с и кл ар и булган кобикли т ру б ал и иссик- 
л и к а л ма шг ич н и нг т р у б а л а р и ор ал и г ид аг и б у шл ик ( 9 . 10-расм); 
с уюк лик В-В буйича х а р а к а т килади. Х,исоблашлар учун (9.56) — 
(9.58) 
тен г ла ма ла рда н 
фойда ланилади;
бунда 
коэффициент 
еф — 
0>6
Деб олинади.
5. 

Download 10,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   174   175   176   177   178   179   180   181   ...   275




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish