Международный научно-образовательный электронный журнал «образование и наука в XXI веке». Выпуск №20 (том 5)


ФИО автора: Ш.А. Турсунова  Қўқон давлат педагогика институти, Биология кафедраси ўқитувчиси  Название публикации



Download 20,94 Mb.
Pdf ko'rish
bet353/402
Sana03.03.2022
Hajmi20,94 Mb.
#481069
TuriСборник
1   ...   349   350   351   352   353   354   355   356   ...   402
Bog'liq
a62191 d9da4dd4d7a94a5fb747db07c9ca292b

ФИО автора:
Ш.А. Турсунова 
Қўқон давлат педагогика институти, Биология кафедраси ўқитувчиси 
Название публикации:
«ЙИЛ ФАСЛЛАРИ ДАВОМИДА СУВЎТЛАР 
ФЛОРАСИДАГИ ЎЗГАРИШЛАР» 
Аннотация:
Фарғона водийсининг суғориладиган ерлар тупроқларида 
Cyanobacteria, Chlorophyta, Xanthophyta ва Bacillariophyta бўлимларига мансуб 
сувўтлар флорасини йил фасллари давомида содир бўлган ўзгаришларни қўриқ 
ер, буғдой даласи, бедазор тупроқлари, ғўза экилган майдонлар ва узумзор
олмазор тупроқларидаги xолати хақида маълумотлар келтирилган. 
Калит сўзлар
: Фарғона водийси, сувўтлар, флора, қўриқ ер, буғдой даласи, 
бедазор, ғўза даласи, узумзор, олмазор, тупроқ. 
ИЗМЕНЕНИЯ В ФЛОРЕ ВОДОРОСЛЕЙ ВО ВРЕМЯ СЕЗОНОВ 
Аннотация:
В статье приведены сведения об отделах водорослей 
Cyanobacteria, Chlorophyta, Xanthophyta и Bacillariophyta распространённых на 
орошаемых почвах Ферганской долины, а также сезонные изменения состояния 
целинных земель, пшеничных, хлопковых, люцерновых полей, виноградников и 
почв яблоневых садов. 
Ключевые слова:
Ферганская долина, водоросли, флора, заповедник
пшеничное поле, поле люцерны, хлопковое поле, виноградный сад, яблоневый 
сад, почва. 
CHANGES IN THE ALGAE FLORA DURING THE SEASONS 
Annotation:
Seasonal changes in the flora of algae belonging to subdivisions 
divisions Cyanobacteria, Chlorophyta, Xanthophyta and Bacillariophyta in the 
irrigated soils of the Fergana Valley, protected lands, wheat fields, clover field’s soils, 
cotton planted areas and vineyard soil of apple orchards. 


849 
Key words:
Fergana valley, algae, flora, reserve land, wheat field, clover field’s 
soils. 
Фарғона водийси ўзининг иқлим шароити, тупроғини унумдорлиги, чучук сув 
захиралари, организмларнинг яшаши учун жуда қулай хисобланади. Шу боисдан 
водий агроценозларидаги экинлар хосилдорлиги юқори кўрсаткичларга эга. 
Хосилдорликни янада юқори бўлишини таминлашдаги омиллардан бири ўша 
жой тупроқларида тарқалган тупроқ сувўтлари хисобланади.
Тупроқ сувўтларининг турлар таркибини ўрганишлик билан муҳитга баҳо 
бериш имкониятлари пайдо бўлади. Бундан ташқари кўкяшил сувўтларининг 
азот фиксациялаш, тупроқнинг экологик холатини яхшилаш хусусиятлари 
кабиларни хисобга оладиган бўлсак агроценоз тупроқ сувўтларининг 
ўрганишлик муҳим тадқиқотлардан ҳисобланади. 
Сувўтларнинг фототрофлигини ҳисобга олган ҳолда турли систематик 
таркибларга эга турларнинг ривожланиши учун имкони борича бир хил шароит 
яратишга ҳаракат қилинди. Бунинг учун “тупроқ култураси” методини 
қўлланилди(Fritsch a John,1942)[1]. Хона ҳарорати 25-30°С бўлиб, ёруғлик (қуёш 
нури ёки люминицет лампаларнинг 25вт) тушиш даврига кўра баҳор, куз, ёзнинг 
бошланишида сувўтлардан иборат ғуборлар 10-12 кунда (баъзан эртароқ) пайдо 
бўлади. Бу ғуборларни микроскоп остида кўрилди. Петри чашкасидаги тупроқ 
культурасига стерилланган қоплағич ойна қўйиш ундаги сувўтлар турларини 
янада кўпроқ намоён бўлишига айниқса диатом сувўтлар турлари учун қулайроқ 
имкон яратади. Маълум муддат 5 – 6 кундан кейин қоплағич ойнанинг остида 
сувўтларни ривожланишидан ҳосил бўлган ғуборлар пайдо бўлишни бошлади. 
Ҳар бир қоплоғич ойнани маълум муддат оралиғида микроскоп остида кўрилди, 
сўнгра янги қоплағич ойналарни ҳар бир идишга 5-6 тадан жойлаштирилди. 
Битта Петри чашкасида сувўтларнинг намоён бўлишини 4-6 ҳафта кузатилди. 
Альгофлора таркиби ўрганиладиган тупроқлардаги таксономик таркиб янада 
тўлароқ ўрганиш мақсадида “сув культураси” методини ҳам қўлланилди. 
Тупроқдаги сувўтларнинг барчаси тўлиқ намоён бўлиши учун тайёрланадиган 


850 
озиқ муҳит деярли ҳамма минералга эга бўлишини таминланди. Бунинг учун 
эритмада азот, фосфор, олтингугурт, магний, темир, кальций, калий ва бир қатор 
микро элементлар бўлишини назарда тутилди. Тупроқдаги сувўтларнинг “сув 
культура”сида намоён бўлишини таъминлайдиган озиқ Бристоль эритмаси 
хисобланади: NaNO

-0,25г, KH
2
PO
4
-0,25г, MgSO
4
-0,15г, CaCl
2
-0,05г, NaCl -
0,05г, Fe
2
Cl
2
–(1% ли эритмасидан 3 томчи), сув -1000 мл. 
Фарғона водийсининг суғориладиган ерлар тупроқларида сувўтлар 
флорасини йил фасллари давомида содир бўлган ўзгаришларни қўриқ ер, буғдой 
даласи, бедазор тупроқлари, ғўза экилган майдонлар ва узумзор, олмазор 
тупроқларидаги холатни қуйидаги жадвалда келтирилди(1-жадвал).
1-жадвал 
Қўриқ ер ва буғдойзор даласи тупроқларида сувўтлар флорасининг турлар 
сонидаги ўзгаришлар (1-хайдалган қават, 2- хайдов ости қавати) 

Download 20,94 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   349   350   351   352   353   354   355   356   ...   402




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish