Международный научно-образовательный электронный журнал «образование и наука в XXI веке». Выпуск №20 (том 5)



Download 20,94 Mb.
Pdf ko'rish
bet354/402
Sana03.03.2022
Hajmi20,94 Mb.
#481069
TuriСборник
1   ...   350   351   352   353   354   355   356   357   ...   402
Bog'liq
a62191 d9da4dd4d7a94a5fb747db07c9ca292b

С
ув
ўт
л
ар
 бў
л
и
м
л
ар
и
 
Қўриқ ер 
Буғдой дала 
Қ
и
ш
 (
ян
ва
р
ь-
ф
ев
р
ал
ь)
 
Б
аҳор
 (
А
п
р
ел
ь)
 
Ё
з(
и
ю
л
ь)
 
К
уз
 (
О
к
тяб
р
ь)
 
ж
ам
и
 
Қ
и
ш
(ян
вар
ь-
ф
ев
р
ал
ь)
 
Б
аҳор
 (
А
п
р
ел
ь)
 
Ё
з(
и
ю
л
ь)
 
К
уз
 (
О
к
тяб
р
ь)
 
ж
ам
и
 
















Cyanobacteria 








11 








13 
Chlorophyta 









10 







13 
Xanthophyta 


















Bacillariophyta 


















Жами 
20 

18 



12 

25 
26 

23 



18 

35 
Фаслллар 
бўйича жами 
20 
18 

17 
 
26 
22 

18 
 
Қўриқ ер тупроқларидан жами 25 тур аниқланган, улардан
Cyanobacteria 
бўлимига мансуб 44,0% ни ташкил қилди. Иккинчи ўринда Chlorophyta 
бўлимининг сувўтлари 32% дан иборат. Bacillariophyta 5 тур билан 20% ни 
ташкил қилди. Қиш фаслидаги сувўтлар турларининг сони жами(25) турлардан 
80% ни, баҳорда 72%; кузда эса 68% ни ташкил қилди. Хайдалган қатламдаги 
сувўтлар турларининг сонида ёзда энг кам 7 тур аниқланди. Қолган холатларда 


851 
сувўтларининг фойз кўрсаткичлари 68% дан камаймади. Қўриқ ер тупроқлари 
Xanthophyta бўлими сувўтлари учун қулай хисобланади[1,2].
Буғдой дала тупроқлари флорага бироз бой, жами 35 тур ва тур хиллари 
аниқланди. Альгофлорада цианобактериялар ва яшил сувўтлар бир хил 
кўрсаткичга (13) эга бўлиб, флоранинг 37,14% ни ташкил қилди. Bacillariophyta 
ва Xanthophyta бўлими сувўтларининг улуш хиссаси кам (17,14%)(2-жадвал). 
2-жадвал 
Бедазор ва ғўза экилган майдонлар тупроқларида сувўтлар 
флорасининг турлар сонидаги ўзгаришлар 
(1-хайдалган қават, 2-хайдов ости 
қават) 
С
ув
ўт
л
ар
 бў
л
и
м
л
ар
и
 
Бедазор дала 
Ғўза дала 
Қ
и
ш
 (
ян
ва
р
ь)
 
Б
аҳор
 (
А
п
р
ел
ь)
 
Ё
з(
и
ю
л
ь)
 
К
уз
 (
О
к
тяб
р
ь)
 
ж
ам
и
 
Қ
и
ш
(ян
вар
ь)
 
Б
аҳор
 (
А
п
р
ел
ь)
 
Ё
з(
и
ю
л
ь)
 
К
уз
 (
О
к
тяб
р
ь)
 
ж
ам
и
 
















Cyanobacteria 
19 

16 

17 

13 

36 
14 

14 

14 

29 

52 
Chlorophyta 
15 

21 

16 

16 

31 
19 

22 

14 

21 

37 
Xanthophyta 


















Bacillariophyta 
16 

17 

32 

25 

43 
14 

12 

36 

27 

51 
Жами 
51 13 56 
14 
69 
15 
59 
18 117 47 16 50 14 67 17 
79 
20 
143 
Фаслллар 
бўйича жами 
51 
56 
69 
59 
 
47 
50 
67 
79 
 
Бедазор дала альгофлорага бой

унда Bacillariophyta бўлимига мансуб 
турлар жами флоранинг (117) 36,75% ни ташкил қилиб биринчи ўринни 
эгаллади[3,4]. Кейинги ўринда цианобактериялар 36 тур билан 30,77% ни, 
Chlorophyta бўлимининг сувўтлари 26,5% дан иборат. Йил фасллари давомида 
бедазорда ёзда бошқаларидан кўп 58,97% турлар жамланган. Қолган фаслларда 
сувўтларнинг улуш хиссаси 43,58% дан 50,42% оралиқни ташкил қилди. 
Ғўза даланинг тупроқларида сувўтларнинг турларини сони бедазордаги 
кўрсаткичдан хам кўпроқ 143 турдан иборат. Турлар сони жихатидан 
цианобактериялар ва диатом сувўтлар деярли бир хил 52-51 турдан иборат. Улар 


852 
бу даладан аниқланган турларнинг 36,36-35,36% ни ташкил қилади. Яшил 
сувўтлар турларининг салмоғи жами флоранинг ¼ қисмига 25,87% га тўғри 
келди[5,6]. 
3-жадвал 
Узумзор ва олмазор боғлар тупроқларида сувўтлар флорасининг 
таксономик таркиби 
Сувўт
лар 
бўлимлар
и
 
Узумзор боғ 
Олмазор боғ 
К
уз 
(Ок
тябрь

ж
ами
 
К
уз 
(Ок
тябрь

ж
ами
 




Cyanobacteria 
20 

20 
14 

14 
Chlorophyta 
20 

20 
13 

13 
Xanthophyta 






Bacillariophyta 
14 

14 
17 

17 
Жами 
58 
13 
58 
46 
11 
46 
Узумзор боғ тупроқларидан 58 тур альгологик тадқиқотлар олиб борилган 
жами далалардан аниқланган турларнинг (190) 30,52% ни ташкил этди(3-
жадвал). Олмазор тупроқларидан бу кўрсаткич 24,21% дан иборат. Таксономик 
таркибида цианобактериялар ва яшил сувўтларннг улуш хиссалари бир хил 
кўрсаткичга эга. Олмазор тупроқларида диатом сувўтларининг турлар сони шу 
жойдан аниқланган турларнинг 37,0% ни ташкил этди. Узумзор тупроқларида бу 
кўрсаткич 24,14% дан иборат[7,8]. 


853 
4-жадвал 
Қўриқер, буғдойзор, бедазор, ғўза майдонлари, узумзор, ва олмазор 
тупроқларидан аниқланган жами турлар сонининг кўрсаткичлари, 
фойзлари 
С
ув
ўт
л
ар
 
бўл
и
м
л
ар
и
Қ
ўр
и
қ
ер
буғд
ой
зор
бе
даз
ор
ғўз
а 
м
ай
дон
уз
ум
зо
р
ол
м
аз
ор
ж
ам
и
 
ф
ой
зи
 
сон
и 

сон
и 

сон
и 

сон
и 

сон
и 

сон
и 

Cyanobacteria 
11 
15,49 
13 
18,3 
36 
51,54 
52 
73,23 
20 
28,17 
14 
19,71 
71 
37,37 
Chlorophyta 

17,02 
13 
27,66 
31 
65,95 
37 
78,72 
20 
42,55 
13 
27,06 
47 
24,73 
Xanthophyta 

12,5 

37,5 

87,5 

37,5 

50,0 

25,0 

4,21 
Bacillariophyta 

7,81 

9,37 
43 
67,18 
54 
84,37 
14 
21,87 
17 
26,56 
64 
33,68 
Жами 
25 
13,15 
35 
18,42 
117 
61,58 
143 
75,26 
58 
30,52 
46 
24,10 
190 
100 
Альгофлоралари ўрганилган дала тупроқларида маълумотларимиз бўйича
Cyanobacteria бўлимининг сувўтлари фойз жихатидан бошқаларидан кўп 37,37 
фойз билан биринчи ўринда бўлди. Шунга яқин кўрсаткич 33,68% диатом 
сувўтлар ташкил қилди. Бу иккала бўлим сувўтлари жами альгофлоранинг 71,05 
фойизидан иборат. Яшил сувўтлар жами альгофлора сонининг 24,73% ни ташкил 
қилди. Сувўтлар гурухлари орасида Xanthophyta бўлимининг вакиллари 4,21% 
ни ташкил этди. 
Келтирилган маълумотларнинг тахлили шуни кўрсатадики, бир йиллик 
экинли буғдой даласида, кўп йиллик узумзор ва олмазор тупроқларида 
суғорилмасдан сувўтларининг ривожланиши учун максимал шароит 
яратилмайди. Бундай холатга қарама қарши ғўза даласи ва бедазорларда 
тупроқни 
ўғитлаш, 
намликни 
сақланиши 
сувўтлар 
гурухларининг 
ривожланишига имкон беради. Бу холат ёзда харорат ва намликни етарли 
бўлганида максимал даражагача кўтарилди. 
Хар бир дала майдони ўзига хос тамонларига эгаки у ўзига хос етакчи 
турлари билан фарқланади. Қўриқер ва буғдой далаларида яшил хлорококклар, 
айниқса 
Chlorococcum humicola
ва 
Chlorella vulgaris
, цианобактериялардан 
Plectonema putealo f. edaphyca,
диатом сувўтларидан 
Hantzschia amphioxys
характерли. Буғдой далаларида етакчи турларга цианобактериялардан 
Nostoc 


854 
punctiforme
ва 
Anabaena variabilis
, яшиллардан 
Chlorhormidium flaccidum

сариқяшиллардан 
Heterothrix bristoliana
қўшилди. 
Суғориладиган далалар майдонларида етакчилик қилувчи турларнинг 
сони ортди. Бедазор даланинг тупроқларида Anabaena туркумининг турлари 
кўпайди. Бу тупроқларда 
Phormidium fonticola, Lyngbya martensiana f. edaphyca, 
Chlamydomonas elliptica, Ch. Gloeogama, Protosiphon botryoides, Coccomyxa 
solarinae 
ва сариқ яшил сувўтлар кўп қайд этилди. Ғўза далаларининг 
майдонларида доминантлар қаторида 
Gleoeocapsa turgida f. subnuda. Nostov 
linckia f. rotundospora, A. cylindrical f. hollerbachiana, Phormidium foreolarum, 
Lyngbya lagerheemii f. edaphyca, Pleoctonema boryanum, Chlamydomonas speciosa, 
Ch. atoctogama, Chlorhormidium flaccidum, Microspora tumidula, Ulothrix 
tenerrima, Bumilleriopsis brevi, Tribonemaminus, Navicula minuscula, Hantzschia 
amphyoxys, H. Amphyoxys f. Capitata, Nitzschia amphibian, N. Vermicularis 
ва 
N. 
Paleo 
доминантлик қилди[9,10].
 
Ғўза дала майдонлари ва узумзор тупроқлари флористик жихатидан ўзаро 
яқин келди. Уларнинг сувўтлар турлари рўйхатида 45 тур умумий хисобланиб 
улардан 15 тур фақат шу икки тупроқларда қайд этилди. Улар: 
Merismopedia tenuissima 
 
 
Microcystis pulverea f. minor 
Nostoc punctiforme f. populorum
Nostoc linckia f. muscorum 
Scytonema ocellatum
 
 
Gloeothrichia natans 
Phormidium foveolarum 
 
 
Phormidium turgidum 
Phormidium molle 
 
 
 
Plectonema irregularis 
Characium strictum
 
Scenedesmus quadricauda var. africans 
Nitzschia denticula 
 
Узумзор тупроқларида ғўза даласидаги каби 
Nostoc punctiforme f. 
populorum, Nostoc linckia f. muscorum, Phormidium foveolarum
ва 
Phormidium 
turgidum 
доминантлик қилди. 
Ғўза дала тупроқлари ва бедазор майдонлари учун 71 тур умумий 
хисобланади. Фақат шу далаларни ўзида аниқланган турлар сони 20 тани ташкил 
қилди. Уларда 11 тур диатом сувўтларнинг хужайралар суғориш натижасида 


855 
келиб қолган. Узумзор боғ тупроқларидан аниқланган сувўтлар флораси кўпроқ 
ғўза дала тупроқларининг флорасига яқин келади.
Олмазор боғ даласидан аниқланган сувўтлар флорасининг таркиби 
қиёсланганда кўпроқ бедазор тупроқлари флорасига яқин келади. Бедазор ва 
олмазор боғ тупроқларида улар учун умумий бўлган беш тур: 
Gloeocapsa minuta, 
Schizothrix lardaceae, Stichococcus variabilis 
ва
Pleurochloris magna
хар иккала 
участкадан аниқланди. 
Йил фасллари давомида сувўтларнинг таксономик таркиби ўрганилган 
суғориладиган ерлар тупроқларидаги сувўтлар турларини тахлилига яна эътибор 
қаратсак ғўза далада цианобактериялар қиш, баҳор ва ёзда бир хил сондаги 
турларга эга. Кузга келиб бу кўрсаткич кескин кўтарилди. Бу холат флорада 
Nostocaceae 
ва
Plectonemataceae
оилаларига мансуб туркумлар турларининг 
сони ортиши хисобига рўй берди. Улар кузги флорага хос турлар. Яшил сувўтлар 
қиш, баҳор ва кузда ғўза далада деярли бир хил сондаги турлардан иборат. Ёзда 
улар барча гурухлар хисобига камайди[4,3,9]. 
Диатом сувўтлар қишда ва баҳорда кам турлардан иборат, ёзга келиб 
уларни сони кескин кўпайди, кузда бироз камайди[10].
Ғўза дала сувўтлар флораси умуман олганда қишда турлар сони ортиб 
борди ва кузга келиб максимумга етди. Қиш келиши билан тупроқ юзасидаги 
харорат кескин пасайиши туфайли турлар сони хам камайди. Кейинчалик баҳор 
бошланиши билан, айниқса ёзда суғориш ишлари бошланиши билан сувўтлар 
турларининг сони яна ортди. Ғўза даладан ёзда аниқланган 67 тур, тур 
хилларидан 36 тур яъни 54% миқдор диатом сувўтлар хиссасига тўғри келди. 
Бошқа гурух сувўтларнинг турларини сони камайди[6,8,10].
Шундай қилиб, ғўза дала сувўтлар турлар сони ёзда ортиши асосан диатом 
сувўтлар хисобига амалга ошди. Кузги намуналарда доминантлик 36,7% билан 
цианобактериялар бўлимига ўтди.
Бедазор дала тупроқларида биологик хилма хиллик қишга тўғри келди ва 
у 37% ни ташкил қилди. Кам сондаги кўрсаткич 22% куз фаслида рўй берди. 
Яшил сувўтлар баҳорда кўп-37% бошқа фаслларда улар бир хил сондаги 


856 
турлардан иборат. Диатом сувўтларнинг турлар ёзда кўп 46,4%. Сариқяшиллар 
ғўза дала учун характерли бўлиб, бедазор тупроқларида хам уларнинг турлар 
сони кўп.
Бедазор дала тупроқларидаги сувўтларнинг биологик хилма хиллиги ёзга 
тўғри келади. Турлар сонининг ортиб бориши қишдан ёз охиригача давом этди, 
кузда яна бироз камайди.
Буғдойзор дала тупроқлари ва хайдалмаган қўриқ тупроқларда сувўтлар 
турларининг сони бир типда ўзгаради. Турларнинг биологик хилма хиллигининг 
юқори кўрсаткичи қиш фаслига, қуйи даражаси эса ёз фаслига тўғри келди. 
Баҳор ва кузда сувўтлар турларининг сони бир хил холатни ташкил қилди.
Адабиётлар: 
1. Голлербах М.М., Штина Э.А. Почвенные водоросли. 

Ленинград: 
Наука, 1969. 

228 
2. Кабиров Р. Р. Показатели продуктивности почвенных водорослей в 
наземных экосистемах. [Текст] / Р. Р. Кабиров, Л. А. Гайсина // Почвоведение. – 
2009. – № 12. – С. 1475–1480. 
3. Доценко К. А. Почвенные водоросли в агроценозах: монография. – 
Краснодар: КубГАУ, 2017. – 109 с.
4. Аксенова Н.П. Урбанофлора эдафофильных водорослей и 
цианопрокариот г. Ижевска. Дисс. ... канд. биол. наук. – Ижевск, 2010. – 222 с. 
5. Мамасолиев С.Т. Шаҳар экосистемаларининг тупроқ сувўтлари 
(Андижон шаҳри мисолида) Биология фанлари бўйича фалсафа (Phd) доктори 
диссертацияси – Наманган, 2019. – 146 б. 
6. Ефремова В.А. Сообщества почвеных водорослей и цианобактерий в 
экологической оценке городских почв (на примере г. Кирова). Автореф. дис. ... 
канд. биол. наук. – Киров, 2014. – 21 с. 
7. Дубовик И. Е. О противоэрозионной роли Nostoc commune Vauch. в 
почвах // Современные экологические проблемы: Межвуз. сб. науч. тр. / 


857 
Башкирский пединститут. – Уфа, 1998. – С. 11 – 14. 
8. Мусаев К.Ю., Тожибоев Ш.Ж. Nostoc commune Vauch. на почвах 
Ташкентской области и некоторые его эколого-биохимические особенности // 
Вопросы экологии растений и фитоценологии. ТашГУ. – Ташкент. Изд-ва. 1984. 
– С. 26-29. 
9. Тожибоев Ш.Ж. К распространению и эколого-биохимической 
характеристики синезеленной водоросли Nostoc commune Vauch // Материалы 
конференции по споровым растениям Средней Азии и Казахстана. – Ашхабад, 
1974. 176 
10. Штина Э.А. Почвенные водоросли как экологические индикаторы // 
Ботанический журнал. – 1990. – Т. 75. – № 1. – С. 441 – 452. 


858 

Download 20,94 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   350   351   352   353   354   355   356   357   ...   402




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish